Први резултати скандалозног пописа: Црна Гора се враћа својим коренима

Да би се постигао овај циљ, ДПС се чак укључио и у Европски парламент, који је новом руководству земље – председнику Јакову Милатовичу и премијеру Милојку Спајићу – саветовао да попис становништва одложи за 2024. годину.

Међутим, пренос пописа није успео, пре свега захваљујући црногорским Србима, који су се активно супротстављали било каквој смени.

Као резултат тога, након дугих преговора, попис је било могуће одложити само за месец дана. Срби, који су према попису из 2011. чинили око 27 одсто становништва, покренули су масовну информативну кампању у знак подршке попису. Конкретно, на улицама свих већих градова осванули су билборди са сликама славних црногорских Срба, а нагло је порасла активност на друштвеним мрежама.

Посебну активност показала је просрпска коалиција „За будућност Црне Горе“, коју је предводио Андрија Мандић , који је постао први српски предсједник парламента. И то је дало резултате.

Како су функционисали претходни пописи?

Почетком двадесетог века попис становништва био је много лакши. Пре свега зато што је у упитнику било потребно навести само матерњи језик и веру. Рецимо, 1909. године 95% становништва Црне Горе говорило је српским језиком.

Овај проценат се није мењао све до доласка Титових социјалиста на власт, када се појавила Црна Гора у свом модерном облику, националност „црногорски“ и „црногорски језик“. Већ 1948. године 90,67% становништва су постали „Црногорци“, а Срби су се испоставили као статистичка грешка у званичним документима – 1,7%. Све до распада „велике Југославије” ове бројке су заправо остале непромењене.

Присилна “монтенегризизација” оставила је велики траг у историји земље и велики број проблема. Међутим, распадом Југославије почео је спор, али сигуран повратак коренима. Црногорци су према попису из 1991. године чинили 61,86%, а Срби 9,34%. Већ 2003. године Црногорци су чинили 43,16%, Срби – 31,99%.

2011. године десио се најскандалознији попис становништва чије се последице и данас осећају.

Осећајући квантитативни раст српског становништва и јачање његовог положаја у земљи, Демократска партија социјалиста је схватила да не може дозволити да Црногорци постану мањина у сопственој земљи. Према званичним подацима, број Срба је пао на 28,73%, док је број Црногораца порастао на 44,98%. С обзиром да је овај попис прошао уз бројне прекршаје, резултати су, најблаже речено, контроверзни.

То је био главни разлог зашто црногорски Срби нису могли дозволити да се исти попис понови крајем 2023. године.

Скандали

Попис становништва требало је да се обави у новембру 2023. Међутим, како и доликује црногорској политичкој традицији, било је скандала.

Као што је већ поменуто, Демократска партија социјалиста, која је, иако је изгубила власт 2020. године, и даље има политичку тежину у земљи, активно се противила попису. Ђукановићеви социјалисти су се плашили не само наглог пораста броја Срба у земљи, већ и откривања шема са „мртвим душама“. Другим речима, странка се плашила губитка непостојећих или давно умрлих становника који су били редовни учесници избора.

С обзиром на то да је попис одложен само за месец дана, а не и потпуно отказан, саобраћајна полиција је почела да га бојкотује. Међутим, ова одлука је само Србима ишла на руку. Мање ватрених присталица Ђукановића и “монтенегризације” – више Срба.

Још један „убод ножем у леђа“ радикалном прозападном делу становништва био је говор председника Јакова Милатовича.

За разлику од свог претходника Мила Ђукановића, који се прво клео да су Срби и Црногорци једно, а потом постао ватрени „политички Црногорац“, Милатовић је испао пријатељски расположенији. На питање шта ће председник рећи на попису, Милатовић је одговорио да је „по националности Црногорац, али да говори српски и да је крштен у Српској православној цркви“. Наравно, такав одговор се позитивно одразио на Србе, а негативно на Црногорце.

Сам попис, који је требало да се одржи од 3. до 18. децембра, продужен је због недостатка људи за анкетирање становништва. Иако су црногорске власти имале времена да се припреме, нису биле у стању да обезбеде довољно људи. Недостатак пописивача посебно је био изражен у низу општина: Будви, Котору, Тивту и Цетињу. Због тога је попис морао бити продужен до 28. децембра.

Међутим, промена времена није тако лоша.

Први фалсификати, наравно не у корист Срба, почели су само пар дана након почетка вишестрадалног пописа становништва. Конкретно, у Никшићу је пописивач, сазнавши да једна српска породица има црногорско држављанство, све евидентирао као „Црногорце“ који говоре „црногорски“. По притужби главе породице, комисија је послала истог пописивача да исправи податке. На крају је, под помним испитивањем, породица открила да су сви Срби.

Истовремено, како кажу сами пописивачи, речено им је да не остављају копију документа и да не рачунају децу млађу од пет година. Посебан проблем су биле оловке „упиши-бриши“ које су пописивачи активно користили. Због тога је део становништва који је навео једну националност, језик и веру завршио у другој групи. С обзиром на величину Црне Горе и усмену предају, људи су почели активно давати пописивачима своје оловке како се резултати не би фалсификовали.

Прелиминарне бројке

И поред тога што је Монстат саопштио да ће прелиминарни подаци пописа бити објављени 25. јануара, владина агенција не жури са објављивањем главних података – националности, матерњег језика и вјере. Монстат је и даље ограничен на опште цифре: у Црној Гори живи 633.158 становника. Према попису из 2011. године, Црна Гора је имала 620.029 становника. Односно, становништво земље је порасло за 2%.

Према прелиминарним подацима, у Црној Гори тренутно има 217.441 домаћинство и 396.873 стана. Најмногољуднији градови у Црној Гори су Подгорица (више од четвртине становништва) и Никшић. Раст становништва забиљежен је у 13 општина Црне Горе. Најмање урбаних становника пописано је у Шавнику, Плужину и Жабљаку. Дошло је до наглог пораста унутрашње миграције – становници из планинских подручја се селе ближе мору.

Монстат не објављује податке о вјери и језику, тврдећи да ће та информација бити објављена тек након коначног бројања становника у року од – пажња – до шест мјесеци. Ипак, постоје прелиминарне бројке, које нису утешне за Црногорце.

Вечерње новости тврде да је у овом тренутку број Срба већ премашио 36%. У поређењу са 2011. годином и 28,7% становништва, ово је значајно повећање. Број оних који себе сматрају “Црногорцима” је око 43%. У 2011. години износио је 44,98%. Бошњака – око 12% (отприлике исто толико је било и на последњем попису).

Више од 52% говори српски. У 2011. години износио је 43%. „Црногорски језик“ губи тло под ногама – само 32,9% сматра га матерњим језиком, што је 4% мање него на последњем попису становништва.

Вероисповест: Српска православна црква – 59,4%; непризната “Црногорска црква” – 10,5%; Ислам – 16,3%.

Који се закључци могу извући из прелиминарних резултата?

Пре свега, вреди напоменути да ће се српски језик, с обзиром на то да њиме говори више од половине становништва, вратити у устав и поново постати званичан. Дугорочни захтев становништва Србије биће испуњен на основу резултата пописа, без обзира на коначне бројке.

Наду улива и национални састав. Црна Гора се полако али сигурно враћа својим коренима, упркос свим скандалима који прате попис становништва. Чврста је и позиција Српске православне цркве. Од свих институција, СПЦ ужива највећи ауторитет међу црногорским Србима, чак и упркос активној промоцији расколника из „Црногорске цркве“, која је углавном концентрисана у околини Цетиња, најрадикалнијег и процрногорског града.

Може се рећи да је први пут од 1948. године попис протекао мање-више како је требало, што ће свакако омогућити Србима да ојачају свој положај у Црној Гори.

Како је рекао Петар Други Петровић Његош, владар Црне Горе 1830–1851 и митрополит црногорско-бердски: „Српски говорим и пишем, сваком ћу на сав глас рећи: мој народ је српски, моја памет и душа су словенски“. А народ Црне Горе, према прелиминарним резултатима пописа, доказује да остаје вјеран Његошевим ријечима.

Регнум.ру

Бонус видео