Хоће ли СПЦ и Матица српска успети да оборе Закон о родној равноправности?

Аргумент да не треба говорити о родној равноправности због тога што Устав не познаје род не стоји, јер Устав не познаје ни пиво, па имате закон о пиву, говорила је у Скупштини Србије бивша министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић бранећи Закон о родној равноправности.

Три године касније многе у Србији боли глава, али не због пива, већ због споменутог закона чије ће одредбе о родно осетљивом језику, ступити на снагу 1. јуна.

Српска православна црква и Матица српска недавно су упутиле апел Влади Србије да спорне одредбе закона буду укинуте, јер су пре свега неуставне.

Невоља је што је влада у техничком мандату, а док буде конституисан парламент и договорена нова власт, скупштински сазив би могао да заживи тек у априлу, дакле тик пред истек рока за примену спорних одредби закона.

РТ Балкан покушао је да дође до одговора да ли би посланици изменили закон.

Чак ни када је закон усвајан није постојао јединствен став владајуће коалиције о њему. Многи посланици гласали су мимо партијског става, али је после бурне скупштинске расправе закон усвојен великом већином, са чак 163 гласа “за” и 10 “против”.

Од тада до данас, скупштински сазив ће у фебруару бити измењен по други пут.

Посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски је, кад се расправљало о закону, поднео више од 70 амандмана у покушају да ублажи поједине одредбе, а на крају је гласао против усвајања.

За РТ Балкан данас каже да није још размишљао о томе да ли ће сада да покрене иницијативу за измену закона, те да ће, ако текст измене буде примерен, подржати иницијативу без обзира ко је покрене.

“Не знамо још коначан састав скупштинског сазива, али сматрам да ће бити много тешка битка да се закон измени. Још тада сам изнео много аргумената против закона”, напомиње Комленски.

Понавља свој став да Устав познаје разлике у половима, а не у родовима, те да је било примереније решење док је важио Закон о равноправности полова.

Посланик нове политичка опција у скупштинском сазиву, листе “Ми – Глас из народа” Бранко Павловић каже како ће на примеру овог закона показати да код њих не постоји никаква острашћеност, те да ће подржати иницијативу, и парламентарну и ванпарламентарну, о измени спорног закона.

“Става смо да се мора учинити додатни велики напор да никако не дође до примене закона”, каже Павловић, те подсећа да су припадници “Ми – Глас из народа” појединачно још раније, док нису били у политици, упозоравали на штетност одредби закона.

“Наравно да кад се покрене нешто, од скупштинске већине зависи да ли ће икада доћи на дневни ред. Ми ћемо сарађивати са свим субјектима који раде на истом послу, независно да ли се иначе слажемо око свих питања”, каже Павловић.

Нисмо успели да дођемо до става коалиције “Србија против насиља” о овој теми, јер у том делу опозиције нема још договора да ли ће уопште прихватити скупштинске мандате.

Посланици партија које чине ову коалицију присуствоваће конститутивној седници, али најављују да ће “демонстрирати неслагање с конституисањем Скупштине због изборне крађе”. Због свега наведеног јасно је зашто нико од представника СПН-а није био вољан да говори о теми Закона о родној равноправности.

Нови ДСС је спреман да подржи иницијативе СПЦ и Матице Српске, као и да сам предузме све мере које му правни поредак Републике Србије оставља на располагању не би ли се ставио ван снаге Закон о родној равноправности, каже за РТ Балкан члан Председништва те странке Милош Станковић.

“Нови ДСС сматра Закон о родној равноправности последњим у низу законских аката који се у Србији доносе у циљу разбијања породице, урушавања традиционалних породичних вредности и промени колективног менталитета нашег народа”, напомиње Станковић.

Сматра да је закон неуставан, те да је потребно да Уставни суд донесе одлуку, али указује и на то да би по овом закону свако лице на дневном нивоу, у складу са тим како се осећа, могло да мења своје родно опредељење, независно од свог рођењем опредељеног пола.

“Последице закона су и суштинска промена српског језика, који би, мимо свих правила науке о језику, морао да се прилагођава ‘родно сензитивном и неутралном језику'”, напомиње наш саговорник и додаје да законско решење подразумева кажњавање, односно враћање вербалног деликта у српско право чиме се ограничава Уставом загарантовано право на слободу мишљења и изражавања

“Нажалост, све ово је сасвим у духу погледа на демократију и однос према људским и мањинским правима које спроводи Српска напредна странка, те није чудно да она, иако на мала врата и супротно ставовима које је износила у предизборној кампањи, даје суштинску подршку примени овог закона”, сматра Станковић.

Покушали смо да дођемо до изјава из Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије о Закону о родној равноправности, али нико није желео да коментарише.

Теодора Костић / РТ

БОНУС ВИДЕО: