Проценат неписмених у Србији знатно опао: Неписмено остало 38.000 становника

Проценат неписмених у Србији је опао, показали су подаци Завода за статистику прикупљени током пописа, а разлог за то је, што показују и подаци, да нас сада има мање него пре десет година, и да је, нажалост, велики број старих људи, међу којима је и највише неписмених, у међувремену преминуо, а и даље је највећи број неписмених међу онима од 65 година па навише.

У периоду између два пописа удео неписмених у становништву старости 10 и више година смањен је са 1,96 одсто, колико их је било 2011. године, на садашњих 0,63 одсто. Ипак, међу младим генерацијама веома је мало неписмених – без школе или са мање од осам завршених разреда је 6,3 одсто младе популације. Међу неписменим далеко је више жена него мушкараца – 71 одсто.

“Највише је неписмених међу женама на селу које су старије од 65 година и ту се ништа није променило. Женска деца се нису школовала, такво је било време – појашњава Љиљана Ђорђевић, начелница Одељења пописа у Заводу за статистику.

Она наводи да су млaде генерације писмене, број неписмених међу њима је занемарљив, а изузетак су они који из здравствених разлога нису могли да се описмене, али да је таквих мало.

“У свету се писменост више и не проверава, али ми смо то задржали због националних мањина, највише ромске популације и на том пољу треба да се ради”, указује Ђорђевићева.

Иначе, према међународним правилима, писменом се сматра свака особа од 10 и више година која је завршила најмање четири разреда основне школе, као и свако ко је похађао школу у време спровођења пописа.

“Питање да ли зна да прочита и напише крaтак текст из свакодневног живота постављано је само особама старости 10 и више година које нису похађале школу или су завршиле од једа до три разреда основне школе и нису наставиле даље школовање. Поставља се питање да ли неко зна да напише кратку поруку, неки краћи текст, а пописивачи не проверавају, већ верују на реч ако неко каже да толико зна”, каже Љиљана Ђорђевић.

Истовремено, попис је показао да је, генерално посматрано, становништво сада школованије него пре десет година, чему су допринели и бројни приватни факултети. Тако је у периоду између два пописа значајно повећан удео оних са вишим и високим образовањем – са 16,24 одсто на 22,44 одсто, као и удео оних са средњим образовањем, – са 48,93 на 53,08 одсто, док је смањен удео особа без школске спреме и са непотпуним основним образовањем – са 13,68 одсто, колико их је било 2011, на свега 6,28 одсто.

Новости

БОНУС ВИДЕО: