Хрватска и даље одбија да идентификује српске војнике сахрањене у заједничкој гробници у Книну!
хрватски сабор
Хрватска и даље одбија да идентификује српске војнике сахрањене у заједничкој гробници у Книну!
Питање несталих у рату деведесетих година прошлог века једно је од најважнијих која оптерећују политичке односе Србије и Хрватске. У Осијеку је у организацији удружења Документа – Центра за суочавање с прошлошћу, одржан округли сто с темом „Решавања судбине несталих у рату – отворена питања и изазови”. На округлом столу је било деветоро учесника, али није било представника Републике Србије. „Документа” је једна од малобројних организација које подједнако поштују жртве из редова српског и хрватског народа, тако да је на скупу говорила и Марија Ловрић, чијег су супруга Бранка, једног од директора осјечке поште, 1991. заједно с групом угледнијих осјечких Срба убили етнички чистачи Осијека. Тело Бранка Ловрића, кога су одвели из куће усред бела дана, никад није нађено, али су непосредни починиоци барем осуђени за његово убиство. Налогодавци нису. Они су и даље на слободи.
Посебно је занимљиво што се на скупу појавила и Вишња Билић, начелница сектора за тражење заточених и несталих особа у Домовинском рату при Управи за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља, јер представници хрватских тела која се баве овом проблематиком ретко иступају у јавности. Билићева је истакла да Хрватска потражује још 1.803 нестале особе.
„Проток времена нам је јако велики непријатељ. Све информације до којих долазимо захтевају све дуготрајнију истрагу и претрагу терена. Биолошки разлози чине своје, имамо све мањи број живих крвних сродника, тако да се све оно што чинимо усложњава и захтева неупоредиво више времена”, објаснила је Билићева.
Важно је истаћи да је медицина данас толико напредовала да се идентитет несталих може утврдити и преко крвних узорака њихових даљих рођака, док је раније требало добити крвне узорке само најближих чланова породице.
Стога је Вишња Билић још једном поновила апел да се породице несталих активније укључе и да имају више поверења у институције:
„Да нам се јаве породице које можда још нису дале крвне узорке за потребе идентификације и да конкретно допринесемо решавању случајева њихових најближих и решавању питања неидентификованих посмртних остатака. Исто тако, било би врло драгоцено да сви они који располажу информацијама или неким другим сазнањима о особама које можда располажу информацијама о могућим местима сахране, те информације поделе с Министарством хрватских бранитеља”, апеловала је Билићева.
Проблем с последњим делом изјаве представнице Министарства бранитеља је у томе што би, у случају да су на округлом столу учествовали представници удружења несталих Срба или представници Комисије за нестала лица Владе Републике Србије тај део изјаве у којем тражи да се јаве појединци који знају место сахране несталих особа био сматран помало лицемерним, јер су из Комисије за нестала лица и из разних удружења више пута од хрватских органа тражили да се ексхумирају појединачна гробна места у којима леже убијени српски војници и цивили, а која се налазе по целој Хрватској и има их на десетине.
Можда је најконкретнији пример намерне аљкавости хрватских органа кад је реч о Србима несталим у рату гробље у Книну, на којем почива 12 војника страдалих у борбама против хрватске војске на Миљевачком платоу 21. јуна 1992. Њихова тела и тела њихових сабораца који су носили униформе крајишке војске побацана су у једну јаму и на њих је набацано доста крупног отпада из Шибеника, тако да су тела несрећне дванаесторице била уништена до непрепознатљивости, па су покопана у Книну. Од уласка хрватске војске у Книн 1995. и од почетка утврђивања идентитета ексхумираних тела ДНК анализом породице дванаесторице сахрањених у Книну траже од хрватских власти ексхумацију, тако да је помало увредљиво за њихове породице и породице бројних других Срба чија се гробна места знају, али Хрватска из политичких разлога не жели да их ексхумира, да данас, десетинама година после рата, представница хрватског Министарства бранитеља тражи да им се јаве особе које знају где су тела несталих.
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
