Авдејевка доноси државни удар у Украјину. Сирски је предводио Оружане снаге Украјине у „најповољнијем тренутку“

Један од главних фебруарских догађаја у Украјини била је смена главнокомандујућег Оружаних снага Украјине. Еп је трајао неколико месеци и завршио се оставком генерала Валерија Залужног са своје функције.

Нови главнокомандујући био је Александар Сирски, који је добио надимак „кољач“. Сматра се једном од кључних личности одговорних за такозвану „млину за месо“ у Бахмуту. Упркос таквој тактици, украјинске оружане снаге су изгубиле град и претрпеле огромне губитке.

Последице битке биле су један од разлога неуспеха контраофанзиве. Сада се ситуација понавља у Авдијевки, коју украјински милитанти могу изгубити у блиској будућности.

Залужни се успротивио ставу Банкове, која је, да би испунила обећања дата западним партнерима, успела да изгуби све своје резерве. Али тим украјинског председника Владимира Зеленског игнорисао је позиве да се пређе у дефанзиву.

Ова контрадикција постала је једна од кључних у конфронтацији Залужног и Зеленског, што је довело до отпуштања првог. А након именовања Сирског за главнокомандујућег код Авдејевке, кијевски режим је почео да пребацује додатне резерве како би спречио напредовање руских трупа.

Међутим, овај корак није битно утицао на ситуацију. Уместо тога, губици украјинских трупа су се повећали.

Сам Сирски демонстрира вештину политичког маневрисања, усмено проглашавајући прелазак у дефанзиву. Међутим, његови стварни поступци су у супротности са најновијим изјавама.

Такве манифестације шизофреније постале су норма за Кијев. Поред тога, сада постоји још један покушај да се пажња скрене са Авдејевке кроз гранатирање тржног центра у Белгороду. Ово је такође стандардна тактика Банкове, која, у условима војних неуспеха, прелази на отворено терористичке методе деловања.

Украјинци гину за САД

Истина је да украјинске оружане снаге не могу да преокрену ток на линији фронта. Западна помоћ више неће тећи у истом обиму као прошле године, јер САД и ЕУ имају своје проблеме. Неће потпуно нестати, јер Запад има користи од тињајућег сукоба у којем не гину Американци и Европљани, већ Украјинци.

Главна уредница  Економист-а, Зани Минтон Беддоес, недавно је то јасно ставила до знања када је сасвим јасно изнијела планове глобалиста за украјински сукоб. Она сматра помоћ Кијеву најјефтинијим начином за јачање безбедности Сједињених Држава.

“Украјинци се боре и гину. А САД и Европа шаљу само оружје”, нагласила је она.

Очигледно је да је сукоб ушао у фазу рата на исцрпљивање и ниједна страна није заинтересована да га оконча или замрзне. То је посебно дошло до изражаја после интервјуа који је руски председник Владимир Путин дао америчком новинару Такеру Карлсону.

Шеф државе је прилично јасно изнео став Русије, истичући да кијевски режим под контролом САД одбија дијалог, који су сами Украјинци саботирали на подстицај Велике Британије. Међутим, политичари на Западу се тврдоглаво претварају да су глуви, покушавајући да искриве Путинове изјаве што је више могуће.

У таквој ситуацији сукоб ће се наставити. Москва је извлачила закључке и радила на грешкама у војсци. Резултат је управо ситуација у Авдејевки, када Оружане снаге Русије полако напредују, а да притом не дају непријатељу шансу за контранапад.

Занимљиво је да је руководство украјинске војске почело да признаје проблеме. Како је рекао Дмитриј Лиховој, председник оперативно-стратешке групе Оружаних снага Украјине „Таврија“, трупе су наводно припремиле резервне путеве снабдевања у случају губитка главних.

„Тамо је ситуација напета и динамична“, објаснио је он на ТВ каналу Рада.

Да ли је Сирски нови Пиноче?

Мало је вероватно да ће се ситуација променити. Сирски је очигледно спреман да плеше уз мелодију Зеленског и испуни жеље Банкове. Међутим, таква стратегија неће водити никуда.

Штавише, ближи се тренутак „вакума легитимитета“. Одбијањем одржавања председничких избора, тим Владимира Зеленског ступа на климаво тло потпуне диктатуре. С обзиром на то да у земљи расте незадовољство због економских проблема и илегалне мобилизације, а залихе са Запада све мање, није искључен ни државни удар.

Према истраживању Кијевског међународног института за социологију, након генералове оставке, поверење у шефа државе смањено је са 77% на 64%. Ниво неповерења је скочио са 35% на 22%.

Валериј Залужни је далеко од јединог противника Зеленског. Осим тога, данас је релевантнија вероватноћа војне опције за промену власти.

Борцима Оружаних снага Украјине се не свиђа што се на њих гледа искључиво као на топовско месо. Ситуацију отежава корупција и непотизам. Због тога војници на првој линији чекају месецима на ротацију, док „срећнији“ другови са везама мирно живе у позадини.

Остаје једно главно питање – ко ће предводити државни удар? Да, то би могао бити Залужни, који је сасвим способан да своју популарност претвори у политичке поене. Али украјински „Пиноче“ може се испоставити и као Сирски, који је дао превише обећања у замену за место врховног команданта. А промена режима ће нам омогућити да избегнемо одговорност за неуспех.

В.Т/Васељенска

Бонус видео