Тајна универзума или крај света? Kако ЦЕРН-ова ‘божија честица’ изазива контроверзу и страх!
Хигсов бозон
Откриће Хигсовог бозона, често називаног “Божијом честицом”, у Великом хадронском сударачу (ЛХЦ) у ЦЕРН-у, представља један од најзначајнијих тренутака у модерној физици. Његово постојање, предвиђено шест деценија пре него што је коначно потврђено 2012. године, сматра се кључним у разумевању основних сила које обликују наш Универзум. Међутим, овај монументални успех није био без контроверзи, са критичарима који се питају да ли човечанство, кроз експерименте попут оних у ЦЕРН-у, “игра Бога”, изазивајући потенцијалне претње постојању какво знамо.
Хигсов бозон је елементарна честица у стандардном моделу физике честица која даје масу другим честицама путем Хигсовог поља. Без Хигсовог бозона, честице не би имале масу, а Универзум какав познајемо не би постојао. Откриће ове честице потврдило је постојање Хигсовог поља, представљајући последњи недостајући део слагалице у стандардном моделу физике.
Играње Бога: Етичке Дилеме и Научна Истраживања
Означавање научног напретка као “играња Бога” није ништа ново; међутим, експерименти спроведени у ЦЕРН-у изазивају посебно оштре дебате. Kритике се углавном фокусирају на потенцијалне ризике повезане са стварањем екстремних услова сличних онима непосредно након Великог праска. Поставља се питање: да ли људска бића имају право да изазову такве фундаменталне силе природе?
Велики хадронски сударач, највећи и најмоћнији акцелератор честица на свету, користи се за сударање протона при скоро брзини светлости. Ови судари омогућавају научницима да проучавају основне честице и силе које делују у Универзуму. Иако су неки изразили забринутост да би такви експерименти могли довести до стварања црних рупа или других катастрофалних сценарија, научна заједница је оповргла ове тврдње, истичући строге безбедносне протоколе и теоретске анализе које минимизирају било какав ризик.
Откриће Божије честице не само да изазива техничке и етичке дилеме већ и дубока филозофска питања о природи стварности, улози човечанства у Универзуму, и ограничењима људског знања. Неки аргументују да је људска потрага за знањем, чак и у доменима који су традиционално били сматрани “божанским”, основни део наше природе и кључни покретач напретка.
Софија Марић / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
