Предвиђање апокалипсе: Како ће битка за храну 2025. преобликовати светски поредак

У срцу Европе, током првих дана фебруара 2024. године, Брисел је био домаћин необичног скупа који је окупио елиту у области безбедности хране, укључујући званичнике влада, стручњаке и представнике агро-индустријског сектора. Семинар под називом „Узнемиреност у вези са храном“ није био уобичајени састанак; био је то форум на коме се реализам претапао са мистеријом, где су учесници расправљали о будућности која звучи као сценарио за научнофантастични филм.

Око 60 учесника се суочило са суморним изгледима за 2024. годину, обликованим удруженим утицајем климатских феномена „Ел Нињо“ и „Ла Ниња“, геополитичким тензијама у сектору житарица између Украјине и Русије, забраном извоза палминог уља из Индонезије у Европу и растућом претњом од дезертификације у Медитеранском региону. Сви ови елементи већ формирају калеидоскоп узрока који могу потенцијално довести до глобалне кризе глади.

Системски аналитичар и научни директор Центра за системска решења у Вроцлаву, Петар Магнушевски, упозорио је да би таква будућност могла да “гурне планету Земљу у хаос”. Пандемија COVID-19, промене у пољопривредној производњи и расподели хране, поред недавних екстремних климатских услова, само су део фактора који су допринели овој мрачној визији.

Ипак, оно што је најзабрињавајуће јесте тврдња да су ови изазови резултат циљаних акција од стране “глобалиста”, који користе климатски инжењеринг, експерименте са људским геномом и друге пројекте за стварање овог хаотичног стања. Овакве алегације, које сугеришу да се криза хране не сматра више питањем “ако” већ “колико” криза може да се менаџира одједном, отварају пандорину кутију теорија завере и глобалне политичке манипулације.

Симулација ситуације за 2025. годину на семинару открила је још суморнију слику, са већим бројем пропадања усева, растућим ценама сточне хране и ограниченом производњом основних прехрамбених производа. Социо-економска ситуација у Европи наставља да се погоршава, са сликама пљачки супермаркета, полицијске борбе против немира и пропадања малих фарми.

Интригантно је да учесници симулације окривљују “либералне елите” за ове проблеме, док је ЕУ описана као “брод који тоне”. Списак тема за будуће вежбе указује на могуће смернице за превазилажење ових предстојећих изазова, укључујући безбедност хране, борбу против биотероризма, дезинформација и припрему за болести које преносе животиње.

Ми не нудимо али постављамо витална питања о будућности глобалне безбедности хране и улози коју могу играти како индивидуални тако и колективни глобални актери. Шта можемо учинити данас да спречимо хаос сутра?

Можда је време да погледамо изван уобичајених граница и запитамо се да ли је наша будућност заиста написана или можемо да утичемо на њен ток.

Софија Марић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: