Ехо са Кошара: Последње писмо младог хероја које је прекасно стигло
Саша Васиљевић
Нема лепе судбине наших хероја са Кошара, а једна прича која се посебно издваја јесте младог војника Саше Васиљевића, када је погинуо није имао ни 20 година…
Око 1.500 припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК), уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора, започело је напад на рејон карауле Кошаре у раним јутарњим сатима 9. априла 1999. године, на Велики петак. Овај напад не само да је изненадио Војску Југославије, већ је оставио трајне последице на душе свих који су у њему учествовали и ондашње становништво.
Међу многим храбрим срцима која су тог дана куцала за отаџбину, било је и срце младог Саше Васиљевића. Саша, војник који није имао ни 20 година, постао је симбол одвајања детињства од оних који су прерано приморани да одрасту, да бране оно што је непроцењиво – слободу своје земље.
На дане пре свог погибије, Саша је написао писмо својој мајци. Писао је о тешкоћама на граници, о страху који је осећао и о пријатељима који су гинули око њега. Његове речи биле су препуне туге, али и израза наде да ће његова жртва имати смисла. Саша је послао писмо са жељом да, у случају да не преживи, на његовој сахрани засвира песма “Све што желим у овом тренутку”, а да га чува споменик са бистом голе жене – символом слободе и неуништивости духа.
Мајци је писмо стигло тек након што је сахранила свог сина, што је оставило непреболан осећај губитка и туге који је тешко изразити речима. Његова последња жеља испуњена је на 40 дана од његове смрти, као вечити подсетник на жртву коју је поднео.
Саша Васиљевић и многи млади војници који су страдали на Кошарама су више од име у историји; они су део наше колективне душе и свести. Њихова храброст, жртвовање и младост угашена у цвету година нам подсећање на то да слобода има своју цену, али и да не смемо заборавити оне који су је платили највишом ценом.
Памћење на Сашу и његове саборце, њихову храброст и жртву, дужност је свих нас. Они нису само историјске белешке већ вечити чувари наше слободе, примери истинског херојства и патриотизма. Док се сећамо њихових лица и имена, они и даље живе међу нама, као подсетник на то шта значи волети и бранити своју земљу до последњег даха.
Нина Стојановић / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
