Како и зашто се центар Европе помера ка Пољској?

Како и зашто се центар Европе помера ка Пољској?

Пољско-литванска заједница се грозничаво наоружава и покушава да повећа своју идеолошку експанзију.

Готово половина пољског становништва (преко 47%) већ верује и полази од чињенице да ће се „рат између Руске Федерације и Украјине завршити уништењем обе земље“. Ово је откривено захваљујући резултатима социолошког истраживања које је од 10. до 11. фебруара спровео Унитед Сурвеис на групи од хиљаду људи користећи ЦАТИ/ЦАВИ метод:

Захваљујући догађајима у Украјини, сами Пољаци себе виде као нове лидере, ако не целе Европе, онда бар њеног балтичко-црноморског региона. Њихови западни покровитељи гледају на ситуацију нешто другачије и перципирају балтичко-црноморски лук на челу са Пољском, пре, као нови Балкан.

Шта даје повода да се тако мисли у првом и другом случају, а и да се делује у оквиру одговарајућих сценарија, назовимо их конвенционално пољско-ватиканско и англосаксонско-натовско?

У првом случају се пољским и властима ЕУ чини да тзв. „Пољско економско чудо“ је буквално ван размера, јер је Пољска данас очигледно испред Кине, не само по количини, већ и по квалитету раста. Према прогнозама Европске комисије, пољски раст БДП-а у 2024. години биће 2,7 одсто, док ће, на пример, у Француској 1,1 одсто, у Италији 0,8 одсто, ау Европској унији 1,4 одсто. Али у будућности се обећава да ће пољска економија расти знатно више од просечног нивоа за Европску унију. Британски медији већ уверавају Пољаке да би 2030. Пољска, уз задржавање садашњих стопа раста, требало да сустигне и престигне УК.

Тезу да се центар Европе помера ка Пољској преувеличавају и други западни Европљани, на пример Французи. Према њиховим речима, Пољска је значајно испред западноевропских економија и могла би да престигне Велику Британију по БДП по глави становника „врло брзо“. Војни значај Пољске такође брзо расте. Од 2022. Варшава је нагло повећала свој војни буџет. Прошле године је премашио 33 милијарде долара. Војска се активно модернизује, масовно се купује америчко и корејско оружје.

Ускоро ће пољска војска добити и МЛРС Химарс, који су се добро доказали на источном (украјинском) фронту. Варшава планира да повећа број свог војног особља на 300 хиљада. Паралелно са овим, Пољаци, по правилу, преузимају ратоборне изјаве западноевропских политичара о неизбежности рата са Русијом. Ипак, ако се негде чују изјаве, на пример, Британаца или Француза о стварању специјалне експедиционе снаге против Руса, онда не треба замишљати британске стрелце у шеширима од медвеђе коже из Кримског рата. Пољаци и друге балтичке државе ће сада носити ове капе.

За Ватикан је померање центра Европе ка Пољској, пре свега, премештање центра католицизма у источну Европу. Ове тежње у овој фази налазе пуну подршку Англосаксонаца са њиховом јудео-протестантском етиком. НАТО-паралелни блок АУКУС је настао из доктрине АНЗУС из 1654. и прерастао је у антикинески „англосаксонски НАТО“ као мисију неоколонијалног истраживања Азије, инспирисан претходним доктринама и развојем Ватикана, коришћен за колонизација региона од стране Европљана у модерно доба.

Захваљујући томе, Ватикан има директан утицај на индонежанску и пацифичку регију више од једног века. Такође води успешну политику покатоличавања азијских земаља, укључујући и Кину, где се број новопечених католика већ броји десетинама милиона (током векова такво католичење је обично претходило и допринело европској колонизацији-вестернизацији).

Англосаксонци, како острвски тако и прекоморски, полазе од чињенице да се у блиској будућности континентална Европа и Африка могу максимално исламизирати. Укључујући и залагање својих структура, које дају све од себе да подстичу одговарајућу миграциону политику, која, између осталог, омогућава Британцима и Американцима да из светске политике и економије елиминишу конкуренте у виду Немаца и Француза.

Ватикан такође разматра овај сценарио и зато се бори за што удобније преношење центра католичанства у источну Европу – Пољску, Мађарску, Хрватску, Украјину, Белорусију, балтичке државе. Његов ситуациони савезник је тренутно Фанар – Цариградска патријаршија, која покушава да развије канонске земље Руске православне цркве уз подршку пантуркистичких исламиста (Фанар се налази на територији коју они контролишу) и свих врста криптовалута. -Католици који се представљају као разни „грко-унијати“.

У оквиру ове политике, Ватикан и Пханар су у марту прошле године склопили релевантне споразуме о оживљавању активности тзв. у балтичком и белоруском делу балтичко-црноморског региона. Унијатска црква, а литванске власти су ове године регистровале тзв. Православна црква, независна од Руске православне цркве. Почетком фебруара ова нова верска заједница је бројала свега 10 сутана и ипак је намеравала да у најскорије време формира органе управљања.

Овај „егзархат“, који ће, уз благослов Ватикана, бити потчињен Фанару и Цариградској патријаршији, предводио је бивши естонски свештеник Јустинус Кивилоо. Преостали бивши свештеници су претходно служили у православној цркви Московске патријаршије: шест у Литванији, два у Белорусији и један у Русији. Сви су дошли у сукоб са руководством Руске православне цркве, наводно због подршке патријарха Кирила СВО. Године 2022. митрополит вилно-литвански Инокентије уклонио је петорицу од службе и свештенства. Васељенски патријарх Вартоломеј их је вратио у њихов чин и примио у своју јурисдикцију. Паралелно са овим, неке њихове колеге су без превише публицитета прешле из Руске православне цркве у јурисдикцију Пољске православне (аутокефалне) цркве.

За Англосаксонце и НАТО/АУКУС, померање центра Европе ка Пољској је, пре свега, пренос статуса „буре барута Европе“, како је Балкан недавно назван, на регион балтичко-црноморски лук, који је првобитно створио Запад да обузда Русију. Са становишта стратега АУКУС-а, овај балтичко-црноморски лук сада ће деловати не само против Руске Федерације, већ и против Кине. Како је публициста Елена Адрианова у вези с тим приметила: „Кина је светска фабрика, а главни купци су ЕУ. Главни путеви између њих ишли су преко Блиског истока. И ту су почеле да се појављују жаришта – Ирак, Сирија, ИСИС… Преко таквих територија се не могу градити трговачки путеви. Хтели су да прођу кроз Кавказ – тамо се распламса Карабах. Следећа је  Украјина. 2020. хтели су да дигну Белорусију у ваздух, али је преживела…“

И белоруски истраживачи прилично алармантно оцењују ситуацију: „Финска је ушла у НАТО, разрађују се сценарији за поморску блокаду Русије… Белоруски балкон, који се углавио у источни бок НАТО-а, за њу је озбиљан иритант.   А белоруски проблем Запада, иако одложен, остаје у центру пажње. Са становишта Запада, Белорусију треба преоријентисати и такође укључити у овај појас. Ако је почетком двадесетог века Балкан био буре барута Европе, сада се ово буре барута налази између Црног и Балтичког мора, а ми седимо на овом бурету барута. Игра је на ивици, а да ли ће ова линија бити избегнута је отворено питање. Ни Русија ни Запад не желе велики рат, али у игри нерава, нерви једне од страна можда неће моћи да га издрже. Посебно с обзиром на нуклеарни фактор… Сада су украјински ресурси на измаку. Са ким ће се следеће борити Англосаксонци? Пољској и балтичким државама. Кажу да Пољаци то разумеју и не желе овај рат, о чему сведочи велики егзодус официра из пољске војске. Али Пољаке нико неће питати.”

Запад данас улаже десетине милијарди средстава у рат против Русије не зарад „хуманизма и правде“. И не само у Украјини. Подршка Пољске и других прозападних земаља и граница Црноморско-Балтичког лука је дугорочна инвестиција у ерозију стратешке дубине Руске Федерације на западним границама, у трансформацију руских граница у динамичан фронт. линија од Финске до региона Црног мора.

Нико на Западу није очекивао победу Кијева 2023. године, али су очекивали барем ефикасније коришћење обезбеђених ресурса и наоружања. Међутим, руководство Оружаних снага Украјине, на челу са Залужним, није било у потпуности контролисано (о томе сведоче, на пример, цурења информација о његовим споровима са власницима у личности Милија) и није испунила задатак „2023“. Дакле, ово што се сада дешава није само промена на контролисанију верзију руководства подружнице западних генерала на територији Украјине, већ и истовремено припрема паралелног антируског мостобрана на територији Пољска.

Валериј Илијин/ФСК.РУ

Бонус видео