Важност здравља у болесном времену

Живимо у времену, када већина нас може рећи да има храну на столу, да смо пристојно обучени и здрави. Само, шта подразумевамо под тим именом? Шта уопште значи бити здрав у данашње време?

О здрављу, пре свега духовном, почињемо да размишљамо тек на прагу смрти (многи ни тада) и то само из разлога јер су разне болести почеле притискати немоћно људско тело. Велика већина људи, без обзира на друштвени статус, размишља да може у младости да чини све шта жели заборављајући да нам је све дозвољено али да нам није све на корист. О важности било духовног било телесног здравља ретки желе да чују, па чак и ти ретки примењују само једно. Само најређи међу нама дају једнаку важност и духовном и телесном здрављу, тј. једнако тренирају мишиће, ум и душу. Већина жели само да се утопи у прљавштини уздижући свеопшту дегенерацију као највећи идеал живота.

Људски мозак је размућен, тела су ослабљена, ум помрачен, душе заробљене демонима. Нихилизам проистекао из атеизма је запосео људске душе, медиокритети су приграбили све а чамотиња је у потпуности појела друштво које је потпуно несвесно да је у најгорем ропском положају од постанка човечанства. Све то је од мушкараца направило кукавице а од жена курве.
Људи су у потпуности изгубили разум, изгубили смисао, изгубили сврху постојања. У се, на се и пода се, постала је једина девиза овог трулог и поквареног умирућег света. Не само да они сами иду у пакао већ вуку и све друге, свакога ко их покуша упозорити и спасити они каменују или спаљују на ломачи. Истина, више то не раде буквално али као звери кидишу на свакога ко покуша нешто другачије. Јевреји су забацили удицу, а гојими су се ухватили на њу као сомови и умиру дугом, спором смрћу зашећереном лажним сјајем и уживањем.

Ипак, постоји пут до слободе од пакла који смо сами себи за живота створили и пут спаса од пакла после смрти. Да створимо здраво окружење и да спасемо своју душу – морамо скинути свилене рукавице, одбацити толеранцију према злу и изопачености и напасти непријатеља. Прво оног најјачег, оног који се скрива у нама. Када очистимо наше душе и очврснемо наша тела, кроз бол и патњу, молитву и уздржавање, борбу и одрицање тада ће наши видљиви непријатељи, оличени у Јеврејима и њиховим слугама пасти као кула од карата. Њихово царство ће нам пасти под ноге.

Да би нам било боље, ми сами морамо бити бољи људи. Ако неко дође да се моли поред вас немојте му одмах приговарати, немојте га одмах учити и строго се ка њему постављати. Пустите га, нека то ради из срца, па чак и ако није све по пропису, Бог највише воли оне који му молитву упућују из чистог срца.
Ако неко тренира поред вас, немојте му се подсмевати јер није могао да уради педесет склекова већ само десет. Будите му подршка и кроз неколико дана он ће брзо доћи до стотину урађених.
Ако неко чита неку лакшу литературу, немојте му нападно препоручивати духовне или филозофске књиге већ га усмеравајте на лагани прелаз и бићете изненађени када вам он буде препоручио неку књигу за коју нисте ни знали.

Ако смо позвани да будемо учитељи онда морамо друге учити, пре свега, примером. Не можемо једно причати а друго радити, лицемерје се увек открије на свом крају. Јер онај који учи друге не сме слађе да једе од њих, а то се не односи само на храну.

Иван Милић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: