У Француској више и не крију припреме за рат, али шта ће Макронов пук у Украјини?

Ако верујете у цурење информација у француским медијима, француски председник је већ изабрао конкретан пук који ће морати да оде у Украјину да би се „супроставио Русији“. По чему је позната ова војна јединица која је учествовала у Наполеоновој инвазији на Русију, којим наоружањем је опремљена и зашто има проблема са регрутовањем војника?

У Француској више не крију да се спремају за отворене акције против Русије. Јавно мњење се припрема за то да ће се догађаји развијати по једном од пет сценарија , који укључује и стварање војних фабрика на територији Украјине. Даљи сценарији укључују све значајније учешће војске. Други сценарио је помоћ украјинској војсци у ограниченом броју операција, посебно у обуци особља и разминирању територије. Трећи сценарио – француска војска ће покрити Одесу, четврти – створиће заштитну зону (за покривање важних објеката итд.). Пети сценарио, о коме се већ отворено говори, подразумева директну конфронтацију на бојном пољу.

Француска штампа је објавила неке детаље у вези са тим које јединице би требало да буду послате у помоћ украјинској војсци. Како преноси Ле Монде, 126. пешадијски пук (скраћено 126е РИ), који се налази у граду Брив-ла-Гајар у департману Корез, имаће све прилике да цени чари локалне црнице. Симбол пука је бизон, и то бели, појављује се и на знамењу пука уз Лоренски крст, мото пука је „Фиер ет ваиллант“ (у преводу „поносни и храбри“). Међутим, најзанимљивије није ово, већ чињеница да је историја ове војне формације најтешње повезана са Русијом.

Пук је настао током Француске револуције, 1793. године. Али он је можда највећу славу стекао под владарем који се звао Наполеон Бонапарта.

Године 1811. пук је бранио обале Француске током сукоба са Енглеском. Годину дана касније почела је Наполеонова инвазија на Русију у којој је учествовао 126. пешадијски пук. Али није дочекан баш гостољубиво, јер је већ 1813. оно мало војника који је преживело сукобе са руском војском укључено у други – 123. пешадијски пук.

Био је то 126. пешадијски пук који је крајем 1812. покривао историјско повлачење француског цара преко реке зване Березина. Пук је заправо морао да се жртвује да Наполеон не би био заробљен (а заиста су га скоро ухватили руски козаци).

Након што су Наполеонови ратови постали историја, пук је неколико пута распуштен и обнављан. Крајем 19. века био је стациониран у касарни у Тулузу, али је 1907. за његово место размештања одређен забачени град Брив ла Гајар у једнако удаљеној француској провинцији. Током Првог светског рата, пук је учествовао у бици код Вердена, а током Другог светског рата учествовао је у заузимању Карлсруеа 1944. године. Касније је био укључен у „одржавање реда“ на бројним жариштима: Босна, Чад, Авганистан, Косово, Централноафричка Република (ЦАР), Сенегал, Мали (Операција Сервал) итд.

Сада је пук део јединице француске војске (1. дивизија, 9. бригада маринаца), намењене за учешће у борбеним дејствима ван Европе или за брзо пребацивање на попришта војних операција која се налазе на знатној удаљености од Француске.

Сајт француског Министарства одбране га карактерише као „мобилног, ваздушног транспорта, свестраног, посебно ефикасног у блиској борби и у градској борби“.

Италијански лист Ил Месађеро процењује број особља у пуку на 1.200 војника плус 200 резервиста. Такође, према Ле Мондеу и Ил Мессаггеру, 126. пешадијски пук се сматра једним од најбољих у француским оружаним снагама. И иако Италијани углавном препричавају материјале својих француских колега, постоји суштинска разлика: док француски новинари неодређено пишу о „растућој сенци рата“, Италијани отворено изјављују да се „Француска спрема за рат“.

Наводно, последњих месеци пук пролази кроз интензивну обуку, војници вежбају постављање ровова, а власти су извршиле ревизију расположивог наоружања како би утврдиле шта можда недостаје. Познато је да пук чине најновији вишенаменски оклопни транспортери „грифин“ – они се производе од 2018. године, а пук „бизон“ је био један од првих који је њима опремљен.

На самом почетку Северног војног округа, према званичним информацијама, стотинак људи из борбеног састава пука упућено је у Румунију, у једну од НАТО база на граници са Украјином.

Тада је њихов задатак био да „помогну румунској војсци у заштити граница НАТО-а на истоку“. Двадесетшестогодишњи поручник Тома, који је одлазио у Румунију, дао је интервју локалној штампи, изразивши наду да ће „моћи да напише део историје за млађе генерације… нисмо послани на европску територију Дуги низ година.”

Не зна се шта је поручник Тома успео да напише, јер је пук крајем прошле године помињан у изузетном контексту – реч је о недостатку регрута. Први пут после деценије, војсци је недостајало више од 2.000 регрута. Дошло је до тога да је 126. пуку било дозвољено да регрутује локалне становнике Брив ла Гајарда (који су претходно били обесхрабрени).

Одједном се испоставило (ко би помислио) да „у првим месецима службе од 20 до 30% младих војника жели да раскине уговор, јер им је тешко да буду удаљени од породице. И нису сви примљени у војску, дајући предност онима који имају „од 17 и по година до 30 година, који имају минималну спортску обуку, умеју да се добро прилагоде и добро су мотивисани“. Почетна војна обука траје шест месеци, након чега почиње обука правог пешадијског војника.

Уговор са француском војском предвиђа да током почетне обуке војник може да напусти војску ако се предомисли. Међутим, 126. пук се у појединим медијима помињао у негативном контексту: показало се да није било тако лако отићи одатле. Млади војници који су хтели да поднесу оставке били су под притиском и приморани да неколико пута препишу оставку, што су они одбијали да прихвате. А онда су почели да застрашују да ће се њихов поступак сматрати дезертерством.

Адвокат је интервенисао у случају и изнео инцидент у јавност, након чега је војни ресор морао да се објашњава новинарима. Не, ништа слично се, наравно, није догодило. Сложене процедуре, знате, француске бирократске формалности. Нико никога није заплашио, само су млади то чинили. А када су били изоловани од осталих регрута, нису их пуштали у кантину и терали су да једу суве оброке – вероватно је и ово била плод маште.

Ако се таквим методама терају у службу људи који више не желе да буду војници, јасно је да у француској војсци не иде добро.

Међутим, ни недостатак регрута ни лош третман према њима нису спречили особље пука да одржи јавну обуку и наступ на стадиону Монтигнак-Ласко у Дордоњи у јануару ове године. Они су демонстрирали заједничке тактичке операције са 3. хеликоптерским пуком, укључујући евакуацију војног особља ваздушним путем.

Можда ће им ова вештина бити од користи у будућности. Иако хеликоптери горе не горе од тенкова Абрамс. А бизони су рањиве животиње, као што је историја показала. А чак и бити у крду, под заштитом „Грифона“, можда им неће помоћи.

Валерија Вербинина / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: