Др Дејан Бешовић: Варљиво лето 2024 III

У процесу преговора су и Иран, Индија и Египат, што говори да овај савез има тенденцију ширења и значајно изван постсовјетског простора.

Својим активностима у последње две деценије Русија настоји враћању лидерских позиција у међународној политици и обнављању улоге једног од неспорних ауторитета на глобалној сцени. Русија тежи сузбијању НАТО и америчког утицаја, а иницијативама у ширем региону гради партнерске односе са веома моћним земљама, међу којима су неке сада већ традиционално антизападно расположене, попут Ирана.

Значајно је и интезивирање сарадње са Турском последњих година, која, иако је догогодишња НАТО чланица, по свим аспектима знатно више припада Истоку. Јачање источног дела света очигледно је и у случају Кине и Индије као две најмногољудније земље света. Њихове економије убрзано расту, а нарочито Кина остварује велике успехе у последњој деценији.

Посматрајући период последње деценије, јасно се примећује да је однос униполарне доминације САД у међународним односима слабио са економском и војном консолидацијом Руске Федерације и изразито брзим растом привредног и политичког утицаја Кине као најмногољудније земље света. Овај озбиљно пољуљан поредак америчке глобалне доминације, на формалном плану се испољава кроз одлучивање у Савету безбедности УН, а у практичном кроз привредне и војне евроазијске интеграције и пројекте. Све је очигледније да данашњи поредак расподеле светске моћи почива на троуглу: САД – Русија – Кина, при чему САД још увек важе за најмоћнију војну силу, Русија за богатство ресурса и енергетску надмоћ, а Кина за најбрже растућу и дефинитивно економију будућности.

Поред тога, знатно су ојачали и неки регионални лидери, попут Ирана, Индије или Турске, заузимајући позиције регионалних сила. Америку свакако највише брине јачање Кине и чињеница да је није могуће контролисати споља. Она данас Кину отворено сматра за свог највећег стратешког противника у 21. веку и предузима све напоре како би осујетила њен напредак и максимално јој успорила даљи
развој. Узимајући у обзир данашње позиције и тенденције на међународној сцени, може се недвосмислено закључити да се хегемонија САД по свим објективним економским, политичким и војним показатељима несумњиво смањује, а да Кина све више преузима примат и приближава се позицији глобалног лидера. С друге стране, САД вероватно нису спремне да одступе са лидерске позиције и напусте до сад стечене позиције у свету, па су разне врсте конфронтација између две силе у будућности практично извесне. Тренутно се чини да су и у Пекингу и у Вашингтону заинтересовани да имају Русију као партнера на својој страни, али Пекинг у томе делује осмишљеније и успешније, трудећи се да се са
Русијом што боље економски повеже, али и изгради што боље међусобне односе.

Сада морамо направити једну охолу дигресију ,која кружи друштвеним мрежама : Уместо да Србија обрађује своју земљу она производи гуме Кинезима . Аутор је из пуке знатижеље питао прокламаторе коме смета Кина ?!
Добио је дрзак и запањујући одговор од готово свих актера политичке сцене Србије -Смета путу Србије у Европску унију .
Дакле извлачи се закључак да Србија треба обрађивати своју земљу обогаћену осиромашеним уранијумом,а исту нису узорали кинези ,већ стратешки партнери САД – е и Запад.
( наставиће се )

БОНУС ВИДЕО: