“Објективност” прозападне опозиције по питању обавезног војног рока: Немачка се спрема за одбрану, а Србија за напад!

Вести о потенцијалном поновном увођењу обавезног војног рока у Немачкој, и иницијативи Србије да следи сличан пут, узбуркале су јавно мњење показале “објективност” прозападне опозиције по том питању. Наиме, за њих се Немачка оправдано спрема за одбрану, а Србија се припрема “опет за неки рат”.

Док министар одбране Борис Писторијус анализира опције за Немачку, а Србија увелико креће у припреме, питање остаје: да ли је враћање обавезног служења војног рока корак напред у јачању одбрамбене способности или покушај решења савремених безбедносних изазова са методама из прошлости?

Поновно увођење обавезног служења војног рока у Немачкој долази у тренутку када земља тежи да појача своју војну спремност у светлу глобалних безбедносних претњи. Са обуставом обавезне регрутације 2011. године, Бундесвер је прешао на потпуно професионалну формацију. Међутим, са садашњим безбедносним изазовима, Немачка разматра ревизију ове одлуке као стратегију за јачање својих одбрамбених капацитета.

С друге стране, Србија, која такође планира увођење обавезног војног рока, суочава се са сличним дилемама. Прозападна опозиција у земљи гледа на ову меру кроз призму међународних односа и страхова од потенцијалног конфликта, док влада инсистира на потреби за јачањем националне безбедности.

Већина младих у Немачкој изражава противљење идеји о враћању обавезног војног рока, што указује на социјални и културни јаз између генерација и одбрамбених политика. Слично, у Србији, препрека не лежи само у домену јавног мњења, већ и у политичким тензијама које окружују ову одлуку.

Осим тога, финансијски и логистички изазови поновног увођења обавезног служења нису за потцењивање. У обе земље, ова одлука захтева значајне ресурсе и време за имплементацију, са неизвесним исходом у погледу њеног доприноса националној безбедности.

Додатна димензија која доприноси сложености ове теме је улога Немачке у наоружавању и обуци Шипртара са Косова и Метохије. Немачка је, по извештајима, играла значајну улогу у легализацији и обуци такозване Косовске безбедносне снаге, наследнице некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК), што је покренуло низ дебата о правом смеру европске и међународне безбедносне политике.

Ова активност Немачке на Косову и Метохији подстиче питања о њеним дугорочним намерама у региону и како оне утичу на баланс снага на западном Балкану. Подршка формирању и обуци Косовских безбедносних снага, у контексту истовременог разматрања појачања војног потенцијала кроз обавезни војни рок у самој Немачкој, изазива забринутост код њених суседа и партнера, особито у светлу нерешених територијалних и политичких питања на Косову и Метохији.

Чак и да дође до неког рата, коме да се захвалимо што немамо војску? И још боље питање у коју западну земљу ће побећи пионири пацифизма?

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: