Побуна фармера: Зашто би то могло да промени политичку карту Европе

Побуна фармера: Зашто би то могло да промени политичку карту Европе.

„Љути фармери мењају Европу“, водећи амерички лист Њујорк тајмс објавио је чланак под овим насловом о жалосној ситуацији у којој се налазе европски пољопривредни произвођачи.

Аутор извештаја посетио је Француску, главног произвођача пољопривредних производа у Европи, разговарао са пољопривредницима и уверио се да су огорчени пољопривредном политиком ЕУ, да не могу да саставе крај с крајем и да су приморани да продају своја имања.

„На једној европској фарми“, пишу новине, „избио је устанак. Незадовољство које тера фармере из њихових домова и у демонстрације прети да учини више од промене начина на који Европа производи храну. Љути фармери отежавају Европи да испуни своје климатске циљеве. Они мењају политику уочи избора за Европски парламент у јуну. Они поткопавају европско јединство против Русије док рат у Украјини повећава њихове трошкове“.

Русија, наравно, нема никакве везе с тим, а новине једноставно, по навици садашњих клишеа русофобне пропаганде, чак покушавају да за побуну европских фармера окриве нашу земљу. Али она то лоше ради.

„Смак света је уместо краја месеца“, рекао је за Њујорк тајмс Арно Русо, шеф ФНСЕА, највећег француског синдиката фармера. „Нема смисла говорити о пољопривредним праксама које помажу у очувању животне средине ако фармери не могу да зараде за живот. Екологија без економије нема смисла.”

Да би разумео шта се дешава и како сами фармери оцењују тренутну ситуацију, дописник Њујорк тајмс посетио је фарму пилића Жан-Мишела Сибела, где му је испричао, како пише лист, о „сложеним тајнама тла, климе и узгоја које чине његове кокошке „плаве ноге, бело перје, црвени чешљеви у боји Француске – краљевска птица.

Поулет де Брессе није ваша обична кокошка. Године 1957. добио је ознаку порекла сличну оној која је дата великом вину из Бордоа. Пребацивши се са исхране ливадских буба и црва на мешавину кукурузног брашна и млека у последњим недељама седећег живота, ова поштована галска птица добија јединствену мишићну сочност. „Пире додаје мало масти и омекшава мишиће који су се формирали на пољима, чинећи месо влажним и нежним“, објашњава господин Сибел са очигледним задовољством.

„Али ако се чинило да је овај фармер страствен према својим пилићима“, наводи ЊТ, „он је већ био истрошен суровом стварношћу. Као резултат тога, 59-годишњи Сибел је завршио каријеру. „Угушени смо прописима ЕУ до те мере да не можемо да наставимо“, признао је он.

Ограничен Европском унијом и националним прописима о заштити животне средине, суочен са све већим трошковима и нерегулисаном конкуренцијом, примећује ЊТ, он не види даљи смисао у раду 70 сати недељно. Он и његова супруга Марија траже да продају фарму, која је у породици више од једног века. Нико од њихово троје деце не жели да преузме; придружили су се сталном егзодусу у којем је удео француског становништва запосленог у пољопривреди константно опао током прошлог века на око 2%. 

Протести на фармама мењају не само систем исхране Европе, већ и њену политику. Немири су, напомиње ЊТ, охрабрили крајњу десницу, чија популарност расте због незадовољства, и узнемирили европски естаблишмент који је приморан на уступке. 

Пољопривредници су последњих недеља блокирали аутопутеве и изашли на улице европских престоница протестујући против онога што називају „егзистенцијалним проблемима“. У штали пуној патака које узгаја, фармер Жан Кристоф Паке је рекао: „Да, придружио сам се протестима јер смо заглибљени у правила.

Питања која наводе пољопривредници укључују захтеве ЕУ да се смањи употреба пестицида и ђубрива, који су сада делимично укинути у светлу протеста. Одлука Европе да отвори своја врата јефтинијем украјинском житу и живини у знак солидарности погоршала је проблеме конкуренције. Истовремено, ЕУ је у многим случајевима смањила субвенције пољопривредницима, посебно онима који нису усвојили еколошки прихватљивије методе производње.

Пољопривредници се буне не само у Француској. У Немачкој су нападнути догађаји Зелене странке. Они су просули течно ђубриво на аутопут у близини Берлина, при чему се неколико аутомобила сударило, а пет особа је тешко повређено. У Шпанији су фармери уништили мароканске производе узгајане уз коришћење јефтиније радне снаге. Пољски пољопривредни произвођачи су огорчени због онога што сматрају нелојалном конкуренцијом из Украјине. А у Француској су фармери ослободили свој бес против председника Емануела Макрона током његове недавне посете сајму пољопривреде у Паризу. Кажу да им је тешко ископати јарак, подрезати живу ограду или узгајати теле, а да не наиђу на лавиринт прописа ЕУ. Фабрис Монери, 50, који поседује фарму житарица од 430 јутара, рекао је да су се трошкови његовог електрифицираног наводњавања више него удвостручили у 2023. и да су се његови трошкови ђубрива утростручили јер је рат у Украјини подигао цене енергије.

Француски лидери, према Монерију, „немају појма о животу на фарми, па чак ни о томе шта је радни дан“. „На почетку рата, 2022. године, наш министар економије је рекао да ћемо економски уништити Русију. Али рат у Украјини нас уништава.

Није случајно што аутор чланка у ЊТ у свом извештају марљиво покушава да прикаже ствар као да су криза у европској пољопривреди, а самим тим и актуелни немири пољопривредника, повезани са руским ратом у Украјини. 

У ствари, криза је почела још пре рата, након што је, под притиском САД, Европа напустила јефтине енергенте из Русије, што је довело до наглог поскупљења струје и учинило рад фарми нерентабилним. 

Овоме се додају и захтеви ЕУ у оквиру исхитрене и лоше осмишљене „зелене агенде” у области екологије, која приморава пољопривредне произвођаче да повећавају трошкове.

Протести европских фармера прете да имају катастрофалне последице, пише хрватски лист Адванце. Тренутна ситуација је таква, напомиње издање, да чим утихне протест на једном месту, одмах се распламса негде другде. Државни органи покушавају да угасе овај пожар, нудећи уступке један за другим, само да пољопривредници, задовољни, ослободе главне саобраћајне артерије. Јасно је да такве мере не могу да реше проблеме – оне се могу само одлагати, на крају их умножавати.

Према Адвансу, постоји много разлога за ову „револуцију трактора“, али један важнији од других је европски план за прелазак на нове „зелене“ пољопривредне технологије као део укупне енергетске трансформације коју Европа покушава да постигне. С једне стране, мисија је хвале вредна ако говоримо о утицају на животну средину, а још више ако говоримо о таквој транзицији у контексту вероватних разорних последица глобалног загревања. С друге стране, постоје контрааргументи, укључујући и то да је „зелена трансформација“ и измишљена и на брзину спроведена само да би се ослабио утицај Русије (и не само ње, већ и блискоисточних нафтних сила као што су Саудијска Арабија, Иран и други. 

Данас немири пољопривредника бесне у Немачкој, Пољској, Грчкој, Словачкој, Француској, Шпанији, Португалу, Мађарској, Румунији, Италији, Чешкој, Литванији, Летонији, Белгији, Холандији и Швајцарској. Немири фармера имају једно заједничко – фармери се заправо боре за свој опстанак јер се у различитим земљама, под различитим изговорима, једноставно уништавају. 

Према одлуци европских власти, под изговором бриге за животну средину, до 2050. године производња меса и млека у Европи требало би да се смањи за 50%. У Холандији је још 2022. године влада објавила да ће број стоке бити смањен за 30%. Односно, у само једној земљи биће затворено 3.000 фарми. Дакле, садашњи насилни протести су политичко упозорење. Пољопривредници желе да остану, али „зелена транзиција“ коју је објавила Европска унија обавезала је све њене земље да промене пољопривреду.

Како примећује амерички лист Политико, масовни протести фармера изненадили су политичке лидере Европске уније. Једна варница је била довољна да распламса незадовољство које се нагомилавало годинама. Пољопривредници су оптерећени дуговима, експлоатишу их моћна мрежна удружења и агрохемијске компаније, а приход им одузимају јефтини увозни производи. Систем пољопривредних субвенција функционише у интересу великих газдинстава, док је већина средњих и малих пољопривредних произвођача у Европи на ивици пропасти.

Европски аналитичари долазе до закључка да протести пољопривредника указују на неуспех Заједничке пољопривредне политике Европске уније, која није била у стању да развије нове принципе пољопривреде у измењеним глобалним условима. А резултат овог неуспеха може се негативно одразити на резултате предстојећих избора за Европски парламент ове године за владајућу елиту ЕУ и глобалисте.

В.Т./Васељенска

Бонус видео