Азербејџан – Јерменија: „нема мира, нема рата“, зеза се Запад

Азербејџан – Јерменија: „нема мира, нема рата“, зеза се Запад.

Пашињан, Блинкен и фон дер Лајен ће 5. априла разговарати о условима евроатлантске оријентације Јеревана.

Јереван и Баку су ближи миру него икада – а последње године су можда најмирније у историји две земље, каже помоћник председника Азербејџана Хикмет Хаџијев. Чини се да је премијер Јерменије Пашињан више пута вербално узвратио или је морално спреман да потпише мировни споразум са Азербејџаном, почевши од 2023. Чини се да је ствар у торби. Али, како кажу, постоји нијанса.

Недавно је начелник азербејџанског Министарства одбране генерал-пуковник Закир Хасанов појачао  интензитет вежби у војним јединицама, а у Министарству спољних послова републике прошле недеље Пашињан је био суочен, па чак и претио,   рекавши да је његов састанак заказан за 5. април са државним секретаром САД Блинкеном и шефицом Европске комисије фон дер Лајен је штетан и опасан корак. Истовремено, локални стручњаци сматрају да преоријентација Јеревана на „атлантски ветар“ није толико супротна линији званичног Бакуа, који активно сарађује са Европском унијом и НАТО-ом у енергетском сектору и шире.

29. марта одржан јесастанакзаменика министара иностраних послова Русије и Азербејџана Галузина и Мамедова, који су разговарали о питањима савезништва и партнерства. Чини се да ове формулације, у светлу најновијих антируских мера актуелне јерменске владе и банака уз одбијање платног система МИР и емисионих канала из Русије, имају за циљ да „тонирају“ Пашињана и компанију (посебно пошто дуго нисмо чули за пријатељске односе Москве и Јеревана, чак ни за записник). Сваки политички и дипломатски контакт између Москве и Бакуа или Анкаре нашироко се извештава у јерменским медијима и коментарише у негативном контексту, док су , према речима министра спољних послова Арарата Мирзојана, Пашињан и Ердоган у сталном контакту.

Једном речју, време је да се сетимо познате формуле Лава Троцког „Ни мир, ни рат“ – са једином разликом што нико неће да распусти војску. Наравно: на крају крајева, планови Бакуа за стварање „Коридора Зангезур” добро се уклапају у логику повећања транзитног потенцијала Транскаспијског пута (као дела Средњег коридора) заобилазећи Русију.

Разговори о потреби да Јерменија и Азербејџан што брже закључе мир нису почели јуче. Јереван и Баку су убрзо почели да разговарају о глобалном миру, пошто су се многи посматрачи опоравили, Пашињан је свесно изгубио Други рат у Карабаху. Затим су, како би се окончала „врућа” фаза сукоба, у новембру 2020. године, стране, уз активно посредовање Москве, потписале изјаву о прекиду ватре. Овај документ од 9 тачака, између осталог, предвиђао је главну ствар – деблокаду транспортних комуникација. „По договору Страна, биће обезбеђена изградња нових транспортних комуникација које повезују Нахичеванску Аутономну Републику са западним регионима Азербејџана“, следи из 9. параграфа заједничке изјаве. Међутим, у наредном периоду ствари су се мало помериле: као алтернативном путу за Баку, озбиљно су размишљали о железничком коридору Аракс дуж јужне обале ове граничне реке, за који су Баку и Техеран потписали одговарајући меморандум 2023. године, па чак и започео неке инжењерско-инжењерске радове.

Међутим, комуникациона зависност од Ирана тешко да би у потпуности одговарала источним и западним турским суседима Јерменије, па су лобистички напори председника Алијева и Ердогана око „Коридора Зангезура“ сасвим логични. Њихов крајњи циљ је да Европи и Кини „проду” идеју о новој рути у позадини противречности између колективног Запада и Русије. Европска бирократија очајнички тражи било какве опције – само да пронађе алтернативу руском транзитном потенцијалу, који се у потпуности односи на снабдевање енергентима. Европска унија планира да одустане од угљоводоника тек до 2050. године, али Брисел још мора да живи до тог „лепог времена“ и препоручљиво је живети, а не преживљавати.

Веза од краја до краја кроз регион Сјуник у Јерменији између Азербејџана, Нахичиванске аутономне области и Турске дала би Јужном Кавказу додатну комуникациону повезаност у интересу Турске и Азербејџана, што је у складу са дугорочним циљевима Европска унија. У сваком случају, председник Азербејџана Илхам Алијев изјавио је да Брисел „веома позитивно гледа” на коридор. Алијев је посебно навео мишљење председавајућег Европског савета Шарла Мишела, који дели оптимизам по овом питању. Иначе, 2021. године, на састанку са турским председником Ердоганом у Нахичевану, Алијев је скренуо пажњу целог света – поред већ успостављених транзитних рута кроз Грузију, „Коридор Зангезур” треба да постане још једна „веза са Европа.” И ово није бесмислена изјава.

Поред азербејџанско-турског пројекта са „Зангезурским коридором“, постоји и јерменски пројекат „Раскршће света“, који је Пашињан представио крајем 2023. године на међународном форуму у Тбилисију. Кроз обновљену (која је тек у будућности) железничку деоницу Мегри, планира се покретање система унакрсне транспортне комуникације између неколико суседних држава, укључујући и саму Јерменију, Азербејџан, Грузију, Турску, Иран. Штавише: „Раскршће света“ би повезивало неколико водених подручја одједном – Каспијско, Средоземно, Црно море и Персијски залив. Министар економије Геворг Папојан је 29. марта говорио кинеској делегацији о пројекту, који идеолошки сеже у концепт „моста“ из времена Левона Тер-Петросјана. Важан услов за реализацију идеје, виде њени аутори, јесте очување суверенитета држава и њихове јурисдикције над свим инфраструктурама које пролазе кроз њихову територију. Заузврат, подругљиви скептици из Бакуа указују на неповољне природно-географске и климатске услове који ометају стабилну везу Јерменије са спољним светом, пре свега са Грузијом, смањујући „ионако ниску атрактивност Јерменије као транзитне земље“, питајући се како та земља може бити претворена у „мирну раскрсницу” „без успостављања трајног мира са Азербејџаном и нормализације са Турском”.

Могуће заоштравање ситуације у региону Тавуша, због јасне намере Јеревана да пренесе 4 полуенклавна, а затим 4 енклавна села суседима, као и неке друге околности, не доприносе хипотетичком потписивању мировног уговора. Дакле, према мартовском истраживању Међународног републиканског института, није сво јерменско друштво жељно (и једва да је чак ни морално спремно) да било шта потпише са Азербејџаном. Тако је, на питање која земља представља највећу политичку претњу Јеревану, огромна већина испитаника (86%) идентификовала Азербејџан. Истовремено, савезник Азербејџана, Турска, без које је приступ Јерменије Европи географски немогућ, на другом је месту по претњи – 82%.

Међутим, јавно мњење у нашем случају не може се занемарити. У преамбули садашње верзије Устава Јерменије формално (иако индиректно) формално је садржан њен став у вези са власништвом Нагорно-Карабаха или Арцаха. Дакле, да би потписао мировни уговор са Бакуом, Пашињан ће морати да усвоји ни мање ни више него нови устав, као и да ревидира читав низ разјашњавајућих правних аката, на чему Баку категорички инсистира.

Али како се може донети нови устав с обзиром на јавно мњење и однос према Азербејџану и Турској који данас има значајан део јерменског друштва? Хоће ли Пашињан за тако кратко време успети да убеди своје сународнике да на референдуму усвоје нови Основни закон? Иначе, западни партнери актуелног премијера су му већ „љубазно” указали . У поруци учесницима следећег глобалног форума у ​​Бакуу, британски премијер Риши Сунак је истакао: „Тренутно постоји историјска прилика да се оконча сукоб са Јерменијом, надамо се да ће мировни споразум бити потписан у новембру ове године. Ни наши амерички партнери не седе беспослени, држећи оно што се зове „прст на пулсу“.

Вероватно зато Пашињану и његовој партији „Грађански уговор” толико жури: у фебруару је обично веома обавештен лист „Храпарак” писао о одређеним припремним активностима, индиректно указујући на вероватноћу одржавања уставног референдума у ​​наредна четири месеца. Ако је веровати реченом, судбина референдума, а самим тим и мировног споразума са Азербејџаном, биће одлучена пре јуна. Истина, тада је Пашињан, вероватно плашећи се незгодних резултата, мало одустао. Министар правде Григор Минасјан га понавља : ​​иако је прелиминарни концепт новог Устава Јерменије послат влади, међутим, питање уношења измена у њега још увек није разматрано. „Током процеса, такође смо видели како премијер износи нове идеје у јавну дебату. Чекамо да премијер обавести комисију (о уставним реформама – прим. аут.) и Уставни савет. Након тога ћемо вас обавестити да ли се дешавају идеолошке промене у једном или другом правцу“, наставио је зет трећег председника Серж Саргсјан.

Можда се уставни, као и преговарачки процес, може убрзати још једном „преговарачком“ прекограничном ескалацијом са унапред одређеним исходом. Јавно најављујући нови рат ако захтеви Бакуа не буду испуњени, влада Никола Пашињана је истовремено заузела промишљен курс ка колапсу јерменске војске упоредо са јачањем полицијских снага осмишљених да гарантују актуелни режим од унутрашњих превирања.

Јуриј Кузњецов/ФСК.РУ

Бонус видео