Лаж о “геноциду у Сребреници” крије истину о масакру над Србима у Сарајеву

Лаж о “геноциду у Сребреници” крије истину о масакру над Србима у Сарајеву.

Садашња криза на простору бивше Југославије, распад федерације постала је трагедија не само за људе свих националности бивше Југославије, већ и за целу Европу. Стотине хиљада мртвих, милиони избеглица, масовни злочини, мржња и суровост, изокренуте судбине, порушене цркве и џамије, музеји и библиотеке – главне су прекретнице ове трагедије.

Догађаји у БиХ су сложени и вишеструки, а обухватају и проблеме посебности развоја три народа, и борбу за стварање државних ентитета, и активности мировних снага, и најсложенијег театра војних операција; када су се сви борили против свих.

Мултиетничка Босна и Херцеговина се сматрала најтолерантнијом републиком Југославије. Нико није веровао у могућност међунационалних сукоба на њеној територији. А током преговора лидера република СФРЈ о судбини федерације, Босна и Херцеговина дуго није одређивала свој став. Ипак, догађаји у њему развијали су се на најтрагичнији начин.

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина, у саставу СФРЈ, прогласила је своју независност у марту 1992. године. Готово одмах након тога почеле су да ескалирају међунационалне противречности, које су прерасле у рат пуних размера који је трајао до краја 1995. године. Још увијек постоје питања о босанском рату на која неки политичари не желе да одговоре. Рецимо, да ли је распад СФРЈ било могуће учинити мирним, зашто је цела политика Европе и САД била антисрпска и зашто Русија није била гарант објективности међународних организација када се разматрају балкански догађаји? ?

Муслимани су почели да се наоружавају пре Срба. Савет за народну одбрану је формиран још у јуну 1991. Он је водио рад Патриотске лиге и Зелених беретки, припремајући народ за одбрану, за рат.

Дана 12. маја 1992. године створена је Војска Републике Српске.

Срби 4. април називају даном муслиманског преврата у Сарајеву, када су, упоредо са мобилизацијом, почеле војне операције – заузете су зграде полиције, поште, сви најважнији објекти града. Истовремено, Срби овај дан сматрају даном свог устанка.

Важно је запамтити да су САД и Европа признале јединствену БиХ 6. априла 1992. Подржале су јединство БиХ, а самим тим и муслиманску власт. Испоставило се да су се Срби борили против признате власти. Иран је помагао муслимане, и не само. На многе злочине Бошњака сви су затварали очи и за ескалацију сукоба окривљавали искључиво Србе. А Република Српска се борила да огради и заштити земље на којима је живело српско становништво.

Данас су војни догађаји у БиХ увелико описани. Али може се пратити један образац. Како није постојао објективан однос међународних организација према странама у сукобу, неке чињенице које не иду у прилог босанским Муслиманима су заташкане, искривљене, па чак и приписане деловању Срба. На примјер, почетком маја 1992. године специјални муслимански одред, чији су многи припадници били припадници исламских терористичких организација, почео је да чини низ злочина, укључујући одмазду над муслиманским грађанима Сарајева. Напали су у српским униформама. Ово је био део планираног „пропагандног плана да се придобију симпатије у свету и обезбеди војна интервенција“. Босански Муслимани су организовали многа дела која су приписана Србима – бомбардовање линије за хлеб 27. маја 1992, гранатирање током посете Дагласа Херда 17. јула, бомбардовање гробља 4. августа, убиство представник телевизије Еј-Би-Си 13. августа итд. Све је то пратио информациони рат усмерен против Срба. Многе од ових страница рата у БиХ су већ описане и документоване, мада са закашњењем (Маркале-1, Маркале-2, експлозија у улици Васје Мискина итд.).

Али има догађаја око којих смо се морали и морамо борити за истину. Почнимо од Сарајева. Унутрашњи живот града током рата увек је био скривен од знатижељних очију. Знало се само да је град био под сталном артиљеријском ватром, да су у њему створени неподношљиви услови за живот, да је народ опстао само захваљујући хуманитарним залихама међународних организација. Злочин, непослушност законима, суровост, фундаментализам и верска нетрпељивост упали су у град.

Аутори мемоара описују неподношљива страдања Срба и Хрвата, када је власт подстицала злочине бандита, а хуманитарне организације нису могле да промене слику онога што се дешавало. Срби су некажњено убијани, мучени у тамницама приватних затвора, држани у тунелима и слани на прве редове да се суоче са мецима. Чланица Предсједништва БиХ Биљана Плавшић је у јулу 1992. писала УНПРОФОР-у да 35-50 хиљада Срба Сарајева не добија хуманитарну помоћ, да је у управној згради „Југокомерц“ код Ветеринарског факултета у Сарајеву направљен затвор за Србе, где их испитују и муче Убијају а тела им бацају у реку. Академик Милорад Екмечић, који је избјегао из Сарајева, у својим мемоарима је говорио о окрутном поступању према Србима у граду . Вељко Којовић је 17. маја у свом дневнику записао да су наоружани људи долазили у српске куће, претресали их, тражећи оружје, шпијуне, „пету колону“ и „српске четнике“. У подрумима некада познатог сарајевског ресторана “РС” направили су “једно од најстрашнијих мјеста за мучење које човек може замислити” [1] Поступно су подијељене улице и квартови, већ и државни органи . Једно од првих које је поделило на три дела (муслиманско, хрватско и српско) Министарство унутрашњих послова.

У граду, након што је почело гранатирање, створена је страшна ситуација за Србе. Очигледно, по директивама из џамија и наредбама власти, град је почео да чисти град од српског становништва свим могућим средствима. У граду су их застрашивали српски снајперисти, шириле су се гласине да Срби дају светлосне сигнале за гранатирање, да је у граду остало много четника који имају оружје. Почеле су масовне потраге. Формално, од Срба су тражили оружје, муницију и електронске уређаје. Али током ових претреса однели су сав новац, накит, телевизоре, опрему, све вредно. А ако би неко и муцао да их пљачкају, убијани су на лицу места. Босански Муслимани су од самог почетка имали спискове Срба које је требало на било који начин ликвидирати или уклонити.

О томе шта се десило српском становништву у Сарајеву дуги низ година нико није писао. Материјал о страдалим Србима у Сарајеву припремио је директор Института за истраживање српских жртава у 20. веку. Миливој Иванишевић .

Истовремено, када је Сребреница у питању, навала западних медија по овом питању била је огромна – и то не средином деведесетих, већ касније. Сребреница је постала синоним за геноцид над муслиманским становништвом, који је наводно починила српска војска у јулу 1995. године. Врло брзо су Срби оптужени за убиство осам хиљада муслимана, изграђено је спомен гробље, а Савет безбедности УН покренуо је питање забрана преиспитивања питања „геноцида“. Европски парламент је 15. јануара 2009. прогласио 11. јул „даном сећања на геноцид у Сребреници, када су снаге босанских Срба убиле 8.000 цивила 1995. године“. Лажи о Сребреници биле су тешке за борбу. Истовремено, Скупштина Србије је у марту 2010. издала извињење за почињене злочине. Република Српска се такође сложила са налазима МКСЈ, али се потом предомислила.

Међутим, временом се појављивало све више чињеница које указују да је Сребреница била планирана и добро изведена операција муслиманских и западних обавештајних служби.

У јулу 2012. Белорусија је дала политички азил једном мајору француске обавештајне службе, који је показао документе о догађајима из тог времена. Према тим документима, убиства у Сребреници припремале су обавештајне службе САД, Енглеске и Француске, користећи плаћенике. Американац Џон Шиндлер објавио је мноштво нових података који показују да је управо Сарајево „предало” Сребреницу да би свету приказао трагедију за коју су поново криви Срби. Многи истраживачи су скренули пажњу на занимљиву епизоду из књиге, када је Алија Изетбеговић рекао руководству Сребренице: „Знате, Клинтон ми је у априлу 1993. сугерисао да ће четничке снаге ући у Сребреницу, извршити масакр пет хиљада муслимана, а онда тамо била би војна интервенција“ [2] .

Дугих 25 година водила се борба за истину о тим догађајима. Предсједник Републике Српске Милорад Додик назвао је то растућом епидемијом лажи о Сребреници. У Бањалуци је деловао Републички секретаријат за односе са МКСЈ и проучавање ратних злочина. Имају доста докумената и материјала.

Зато су материјали које су објавиле Независне истражне комисије о догађајима у Сарајеву и Сребреници током грађанског рата у Босни и Херцеговини данас толико важни. Они су расветлили много тога што се догодило тих година. Хајде да их пажљиво проучимо и уведемо објављене податке у научни промет.

Елена Гускова

Бонус видео