Српске власти укинуле забрану изградње нуклеарних електрана

Српске власти укинуле забрану изградње нуклеарних електрана.

Власти Србије покренуле су поступак за укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана, који је на снази више од 30 година. Према речима председника Александра Вучића , земљи ће до 2050. године бити потребна четири мала модуларна реактора због пројектованог четвороструког повећања потрошње електричне енергије. Српски научници напомињу да је немогуће брзо реализовати пројекат, јер држава треба да врати компетенције и кадрове изгубљене током година мораторијума, као и да спроведе анализу могућих земаља партнера.

Забрана реализације нуклеарних пројеката у Србији је на снази од трагедије у нуклеарној електрани у Чернобиљу. Тада је руководство Југославије одлучило да одустане од изградње својих нуклеарних електрана, а у земљи их још увек нема. Највише електричне енергије (око 70 одсто) у Србији производе термоелектране на угаљ, затим хидроелектране и производња електричне енергије из обновљивих извора.

Према речима српских власти, потрошња електричне енергије ће се повећати у наредним годинама – четири пута до 2050. године. Разлог је био приметан развој привреде: и европски и азијски произвођачи активно улажу у државу, стварају се нова индустријска предузећа.

Нуклеарна електрана као извор чисте енергије

О намери да се у Србији развија нуклеарна енергија говори се већ неколико година. Александар Вучић је 2018. године са руководством Росатома разговарао о споразуму о сарадњи две државе у развоју мирољубиве нуклеарне енергије. Председник Србије је 2021. најавио планове за изградњу прве нуклеарне електране, затим су вођени преговори са Росатомом.

Власти су се поново вратиле питању изградње нуклеарних електрана 2024. године. Александар Вучић је крајем марта рекао новинарима да су земљи потребни нови производни капацитети.

„У Крагујевцу постоји дата центар, биће још један дата центар, имаћете производњу електричних возила, како ћемо ове објекте обезбедити струјом? Израчунали смо да су нам потребна најмање четири мала модуларна нуклеарна реактора, који су сада постали популарни и који се користе или покушавају да раде у најразвијенијим земљама“, објаснио је шеф државе новинарима.

Према његовим речима, у Србији се активно развијају соларне електране, али њихова стварна снага није тако велика, јер су потпуно зависне од временских прилика.

Посланик владајуће Српске напредне странке Зоран Драгишић уложио је у парламент предлог закона о укидању мораторијума на изградњу нуклеарних електрана. О томе би требало да се одрже јавна расправа, а затим ће се од парламентараца тражити да гласају о укидању забране.

Француска може да пресретне нуклеарни поредак

До сада нису званично именовани могући будући српски нуклеарни партнери. Међутим, питање укидања мораторијума покренуто је у позадини састанка Александра Вучића и француског председника Емануела Макрона . Истакнуто је да је њена кључна тема сарадња у сферама војно-индустријског комплекса (Србија намерава да за неколико месеци од Француске купи борбене авионе Дассаулт Рафале) и нуклеарне енергије.

Ова друга већ доживљава притисак на своје иностране пројекте због санкција. Од 2014. године компанија води пројекат модернизације нуклеарне електране у Мађарској, суседној Србији – НЕП Пакс-2 ; Ово је друга фаза нуклеарне електране изграђене још у совјетско време. Након почетка специјалне војне операције, земље чланице ЕУ покренуле су питање санкција руским нуклеарним научницима, али нису уведена никаква ограничења. Пројекат Пакс-2 спроводе руски стручњаци.

Раније је Александар Вучић рекао да ће и Србија бити заинтересована да уложи у овај пројекат и да заузврат добије део енергије која се ту произведе.

Нуклеарна електрана – дугорочни пројекат

Планови за укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана изазвали су помешане реакције у српској научној јавности.

„Процес развоја и изградње нуклеарне електране је веома дуг. Како показује европско искуство, од израде пројекта до укључивања у постојећу енергетску мрежу прође 10–15 година“, објашњава Ковиљка Станковић , професорка Електротехничког факултета Универзитета у Београду и председница Српског нуклеарног друштва. , у подцасту Агеласт .

Како напомиње експерт, поступак укидања забране изградње је прва фаза процеса имплементације пројекта. Тек након укидања мораторијума почиње припремна фаза која траје неколико година. У овој фази се развија регулаторни оквир за нуклеарну енергију, регрутује и обучава неопходно особље, врши се истраживачки рад на одабиру потенцијалних локација и припрема преносна мрежа у енергетском систему. Затим следи процес одабира технологије и нуклеарног горивног циклуса, а тек по његовом завршетку почиње изградња нуклеарног објекта.

Према речима Јасмине Вујић , професорке на Одсеку за нуклеарно инжењерство Универзитета Калифорније у Берклију , планови за изградњу нуклеарних електрана могу остати планови у догледној будућности због великог јаза у српској научној генерацији.

Октагон

Бонус видео