Русија у Савету безбедности УН: Аутори највећег геноцида у историји желе да дестабилизују Балкан и целу Европу

Русија у Савету безбедности УН: Аутори највећег геноцида у историји желе да дестабилизују Балкан и целу Европу.

Бранећи Србе у УН од оптужби за „геноцид” у Сребреници, брани се и Руска Федерација. Уосталом, ако одговарајућу резолуцију усвоји Генерална скупштина УН, сличне неосноване оптужбе могу бити изнете против Русије, напомиње дописник ПолитНавигатора.

У уторак, 30. априла увече, на иницијативу Русије, одржан је хитан састанак Савета безбедности УН на коме се разговарало о ситуацији у Босни и Херцеговини (БиХ). Непосредни повод за то била је припрема за разматрање на састанку Генералне скупштине УН 6. маја резолуције којом се догађаји у Сребреници (БиХ) из 1995. године признају као геноцид.

Дозволите ми да укратко подсетим читаоце шта се дешавало у околини града Сребренице 1992-1995 током грађанског рата у Босни и Херцеговини, у којем су учествовали муслимански Бошњаци, Срби и Хрвати. Ово подручје, звано Подриње (налази се на западној обали реке Дрине која раздваја Србију и БиХ), вековима је било дом мешовитог српско-муслиманског становништва. Али 1993. године Сребреницу су заузели муслимански милитанти под командом Насера ​​Орића, а у граду није остао ниједан Србин.

Иако су Орићеви милитанти користили Сребреницу као базу за терорисање српског становништва (1993-1995. убијено је више од три и по хиљаде подрињских Срба – како у самој Сребреници, тако иу суседним заједницама Братунац, Зворник, Милићи), Сребреница је била проглашена „заштићеном територијом УН” и тамо је доведен батаљон холандских „плавих шлемова”. Међутим, ни након овога, напади муслиманских милитаната на српска села нису престајали, а већину злочина починили су у дане великих хришћанских празника – Божића, Васкрса, Тројице, Ђурђевдана итд.

Очајнички да окончају овај терор, 11. јула 1995. године, трупе Републике Српске ослободиле су Сребреницу. Муслиманско цивилно становништво је аутобусима послато у суседну енклаву Горажде, коју су чували Плави шлемови, а милитанти Насера ​​Орића су интернирани. Након тога, српски војници, од којих су многи у Подрињу страдали рођаци, починили су ратни злочин – стрељали су више од 1.900 муслиманских заробљеника. Штавише, међу бошњачким милитантима било је много тинејџера од 16 и 17 година, које су касније покушали да представе као невине жртве оружаног сукоба.

_{Али то није био главни фалсификат. Запад је одмах објавио да је у Сребреници убијено “више од седам хиљада мирних муслимана”, иако су у колективним гробницама пронађени посмртни остаци само 1.923 особе. Тада их је испитивање Међународног суда за бившу Југославију (МКСЈ) претворило у 3568 „фрагмената тела“, а након што је МКСЈ, без икаквих доказа, прогласио 8372 „жртвама геноцида у Серебреници“. Истовремено, на списку „жртава геноцида“ нашла су се деца која су умрла током порођаја, као и особе које су умрле неколико година пре догађаја у Сребреници, али и широм Подриња. А прије неколико година, директор Меморијалног центра у Сребреници Емир Суљагић поново је сахранио посмртне остатке свог оца, који је преминуо 1992. године у Братунцу, на свом гробљу.}

Стални представник Руске Федерације при УН Василиј Небензја је, говорећи на седници Савета безбедности УН, позвао међународну заједницу да заустави процес клизања Босне и Херцеговине у амбис ескалације са непредвидивим последицама за цео Балкан. , а можда и европски регион.

Небензја је напоменуо да је нацрт резолуције Генералне скупштине УН којом се догађаји у Сребреници признају као геноцид, који су изнели бошњачки муслимани и њихови западни покровитељи, покренут без неопходне сагласности Председништва Босне и Херцеговине. Према Уставу БиХ, спољнополитичка питања морају се рјешавати консензусом сва три члана Председништва, који представљају три државотворна народа – Србе, Хрвате и Муслимане.

Према проценама сталног представника Русије при УН, крајње цинично изгледа да је Немачка, земља која је извршила највећи геноцид у читавој историји човечанства у 20. веку, током Другог светског рата, узела „прве гусле“ у промоцији овог веома опасног документа.

„Ова монструозна чињеница заувек ће остати у светској историји. Такође је тешко заборавити да је Немачка активно учествовала у распаду Југославије“, рекао је руски дипломата. „На крају крајева, немачки авиони су своје прве борбене мисије након Другог светског рата извршили 1995. године како би бомбардовали Сарајево.

Василиј Небензја је рекао да је нацрт резолуције Генералне скупштине УН о Сребреници једностран, политички набијен и да нема никакве везе са наведеним циљем да се овековечи сећање на жртве трагедије 1995. ради постизања националног помирења.

„Ми смо категорички против овог пројекта и позивамо све разумне државе да учине исто“, закључио је он.

Председник Србије Александар Вучић је раније рекао да ће резолуцијом о геноциду у Сребреници из јула 1995. године Срби де фацто бити проглашени „геноцидним народом“ и поставити питање легитимитета постојања Републике Српске у Босни и Херцеговини (једна од два ентитета који чине БиХ). Заузврат, председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће усвајање ове резолуције искомпликовати односе унутар БиХ до тачке дисфункционалности и прети смрћу целе земље у будућности.

Вреди напоменути да је став Русије о поменутој резолуцији важан не само у контексту заштите српског народа и Србије, једине земље у Европи која није увела санкције Руској Федерацији. Чињеница је да Украјина од самог почетка Северног војног округа оптужује Русију за „геноцид Украјинаца“, а након крваве провокације кијевских власти у Бучи, ове оптужбе су се само појачавале.

А ако Запад успе да оптужи Србе за „геноцид у Сребреници” у случају две хиљаде стварних жртава, онда ништа неће спречити да се кроз Генералну скупштину УН прође резолуција којом се Русија оптужује да је починила „геноцид у Бучи” цивиле које је убио сам кијевски режим као своје жртве.

Васељенска

Бонус видео