Тражите Бога!

Тражите Бога!

Јеромонах Роман (Матјушин-Правдин)

Поезија

Јеромонах Роман (Матјушин-Правдин) је песник, публициста, аутор и извођач духовних напева. Више од четврт века отац Роман живи у манастиру Ветрово међу псковским мочварама, али његово име је познато целом православном свету. У Русији је објављено више од тридесет збирки поезије јеромонаха Романа и више од десет музичких албума, неколико прозних књига преведено је на више језика и објављено у Србији, Бугарској и Пољској. Отац Роман је одликован златном медаљом имена А. С. Пушкина „За изузетан допринос књижевности“, Сверуском православном књижевном наградом на име Светог блаженопочившег кнеза Александра Невског „За допринос руској поезији“ и световном православном наградом за поезију „Богородица Троје руке”, коју је основала Фондација Иванка Милошевић“ из Чикага.

(Песме се објављују у ауторском правопису).

 

Горка груда

 

Господе, спаси нас, пропадамо (Матеј 8,25).

 

Крстови са куполама су златни,
Позлата уопште не греје.
Нешто није у реду са Отаџбином, нешто није у реду са нама:
Зарђала суштина постаје све уочљивија.

Кажу да мушкарци не плачу,
Можда они који говоре боље знају.
Међутим, шта значе уверавања?
Истина живота је много компликованија.

Сви плачу – Бог за сузе не суди,
Свакоме је горка груда допуштена.
Шта је са монасима? Живи људи!
Да ли и они плачу? О чему и о коме?

Горка груда! Свима је исто –
За децу, старце и жене…
Хоћу и ја да плачем и плачем,
Видећи како се Дух умањује.

 

Не треба избегавати

 

Како сте земља, вратићете се на земљу (Пост. 3:19).

 

Чешће посећујте гробља,
места заборављена сујетом,
Нема времена за отрежњење,
Него за ћутање код Крста.

Огољена је празнина света,
Где је богатство, слава и чин?
Где си, смешни, плотски животе? –
Све је у ланцима гробне тишине.

Нико ко живи не може да избегне ова места.
Благодат, мир међу крстовима.
Само ветар узбуђује траке
на венцима од вештачког цвећа.

 

Ноћна служба

 

Хвала Богу на Његовом недокучивом дару (2. Кор. 9:15).

 

Ноћна служба је чудо у свемиру!
Монах, свештеник, нико други.
Причешће.. а срце је скрушено
Садржи самог Бога!

Душа у Рају, иако недостојна Раја,
налази се са Спаситељем, у стварности, а не у сновима,
и може видети, гледајући у Небо,
како се звезде радују на Небу.

 

Испод радара

 

Испод спаљују лампу и стављају је испод поклопца (Матеј 5:15).

 

Али сви су већ одлучили,
Не треба бити видовњак,
И они који су хтели су сачувани,
Ко нису хтели су покварени,
И ништа се не може променити.

Оплакивали бисмо свој пад,
Али сузе су давно пресушиле.
Русија хода около у доњем вешу
И замишља себе као нашу Отаџбину,
Али ово није ни смешно.

Дух дегенерације је свуда!
Света Русија је судбина светаца,
Ти си вечно памтљиво чудо!
Свећа која гори под чамцем
По налогу својих непријатеља.

 

Неко

 

И дао си им воду за жеђ њихову (Нех. 9:20).

 

Јединствено, без дна и безгранично,
неисцрпно пролеће жубори,
Да му се сваки путник, праведни и грешни,
приклони, мучен жеђу.

А неко ко је личио на блаженог –
Откуд је дошао, ко га је звао? Од јутра до мрака делио је воду
нежедним пролазницима који зевају .

Љубав се не би претворила у катастрофу!
Да ли је разумно и како ово разумети –
Не давати воду жедним
И сам умирати од жеђи?

 

 

У мочвари

 

Велико је дело Господње (Пс. 110,2).

 

Улазим у мочвару – хумке, маховину, лишће,
Мир и пространство неба.
Душа рађа тихе речи,
Сама је тиха, као природа.

Овде је ваздух чист, чистота му одговара,
крик ждралова улива сажаљење у срце,
и чини се да је овде иста милост
која је окруживала Адама.

У нетакнутој природи рајског врта,
где небеса благосиљају земљу,
И поглед љубазан до жртве –
Душа се трга, а камен у срцу топи.

 

Горе од смрти

 

Пут беспослених прекривен је трњем (Приче 15:19).

 

Пост, рат, концерти,
Где треба платити метке.
Носити свој интерес непријатељу
не значи носити десетину у Храм.

Пуцњава, ватра, пандемонијум
И нечији повици – горимо !
Закорачио у Вечност у трену,
Не на путу за Јерусалим.

Застава је спуштена. Пустила је земљу,
чији су животи одмах прекинути.
Туга није дуго трајала,
опет смо кренули на трке…

Дух се плаши осиромашења
и приземности таванице…
Горе од смрти је дегенерација
Земље, народа, језика.

 

Гробари

 

Заједно ће изгинути безумни и безумни (Пс. 49,11).

 

Сам рат бледи пред овим,
Као небески свод пред грмљавином!
Шта чека људе који руше цркве?
А какви су ово људи?

Коју казну
призивају ковачи земаљској срећи?
Да ли
живи мртваци чупају само своје ковчеге?

…А пастири, на глас бичева,
стоје као гора иза џелата.

 

Тражите Бога!

 

…ко Тебе тражи, налази све у Теби. Преподобни Јефрем Сирин

 

Без Бога све је бесциљно и безлично,
од Њега је оно што видимо и што не видимо.
Уместо свега, они морају тражити, Учитељу,
Тебе, Тебе, и ништа друго.

Потрага за срећом води оне који је траже
До лица и свиња у туђини.
Ко Тебе нађе налази у Теби све –
Ко тугује радост, лек за болесне.

Четвородневно васкрсење душа си,
Оче праведни милостиви,
сиромашнима богатство, жалоснима утеха,
и измученим срцима велики мир.

Учитељ благочестивим простацима,
прави хлеб, вода животворна.
У земљи земаљској, луталица која Те је пронашла
никада неће ожедњети ни гладовати.

 

 

Материјал обезбедила Фондација Јеромонах Роман