НАТО регрути ошамарили праве Финце и демократске Швеђане

НАТО регрути ошамарили праве Финце и демократске Швеђане.

Финска и Шведска су НАТО регрути на нашим границама. Зато су резултати тамошњих избора за Европски парламент од посебног интереса – како је друштво у овим земљама реаговало на курс конфронтације са Русијом коју су изабрале политичке елите.

Ови избори донели су одређена изненађења. У обе земље, локални левичари, претходно гурнути у опозицију, постигли су значајан успех. То указује на продубљивање друштвене кризе са којом десни центар, који је преузео власт у овим земљама 2022–2023, није у стању да се избори.

Неуспех “истине”

Већ од самог почетка било је јасно да ће, без обзира на исход избора, представљање Финске у Европском парламенту претрпети значајне промене: само половина финских посланика из претходног сазива покушала је да буде поново изабрана.

Излазност у Финској била је 42,4%. Највећи успех постигла је главна владајућа партија Национална коалиција, која је добила 24,8% гласова и освојила 4 места у Европском парламенту (1 више него раније). Посланици Европског парламента из редова „коалиционих“ биће Мика Алтола , Аура Сала , Пека Товери и Хена Виркунен .

У Финској, „коалиционисти“ су били доследни победници на свим европским изборима од 1999. године. У поређењу са 2019. годином, популарност ове политичке снаге порасла је за 4 процентна поена.

Изван Суомија, најпознатији од четири изабрана „коалиционера“ је Аалтола, који је неуспешно учествовао на финским председничким изборима прошле зиме као самоименовани кандидат. Ово је политиколог, шеф финског института за међународне односе – није члан ниједне политичке партије и кандидује се из удружења бирача.

Алтола се залаже за оштру политику према Русији, називајући је „полуфашистичком“ земљом. Он такође захтева пуну подршку кијевском режиму и сматра САД поузданим војним партнером.

Али он би желео да ЕУ „преузме више одговорности за сопствену одбрану“ . Према његовом мишљењу, ЕУ би требало више да улаже у милитаризацију „не само због Путина “, већ и „због будућих администрација САД “ . Овде он транспарентно наговештава да би изолационисти ускоро могли доћи на власт у Вашингтону.

Али партнери Националне коалиције, десничарски радикални Прави Финци, освојили су само 7,6 одсто гласова. У поређењу са претходним изборима 2019, њихова подршка је пала за 6%.

Странка је изгубила једно од своја два места и само је Себастијана Тинкинена ушла у ЕП . „Добили смо у лице“, рекао је Рика Пура, председник Правих Финаца, са разочарањем .

На пад популарности ИФ-а јасно су утицали прошлогодишњи скандали , када је неколико високорангираних чланова ове партије (укључујући и саму Пуру) осуђено за неонацистичке симпатије и друге грехе. Универзитетски истраживач Јохана Вуорелма додаје да „Прави Финци нису успели да пренесу бирачима питања која су им била важна – антиимиграциону, антиклиматску и антиевропску агенду .

Заузврат, Јуха Јокела , експерт Финског института за спољну политику , каже да растући антиевропски популизам није привукао финске гласаче из разлога што, у тренутној геополитичкој кризи, већина њих сматра да је неопходно да се држе ЕУ. Као што их није привукао, мора се додати, оштро антируски став „Правих Финаца“.

Коалициона Шведска народна партија је са својих 6,2 одсто задржала једно место у ЕП, које је припало њеној председници Ани-Мае Хенриксон . Али изборни савез коалиције „Демохришћани” и „Покрет Сада” уопште неће ући у Европски парламент, иако је главни кандидат ХД, Еија-Рија Корхола, показао добар лични резултат, са 45.000 гласова.

Рекорд левичара

Заузврат, опозициони Савез левих снага (СЛС) неочекивано се попео на друго место (17,3%) и добио 3 места (2 више него у прошлом сазиву ЕП). Подршка странке повећана је за 10 одсто у односу на претходне изборе. То је и разумљиво, јер актуелна власт, која је по духу изразито десничарска, уводи „економију” у земљи смањењем социјалних давања радницима, што је већ изазвало неколико таласа штрајкова.

Са финске левице у ЕП су изабрани Ли Андерссон , Мерја Киленен и Јуси Сарамо . Најпознатији од њих је Андерсон, који је председник СЛС. У складу са идеологијом своје странке, Андерсон је посебно заинтересован за бриге и проблеме миграната. Истовремено је забринута због јачања десничарских радикалних осећања у Европској унији.

О темама Украјине и конфронтације са Русијом, о којима су и други кандидати много говорили, Ли Андерсон говори уздржаније.

Она, према њеним речима, сматра да је „изузетно важно подржати напредак Украјине ка чланству у Европској унији“ и жели да помогне Кијеву да спроведе неопходне реформе за то.

Такође је вредно пажње да је Унија левих снага, на челу са Андерсоном, увек била скептична према НАТО-у, а њен изборни успех може бити повезан са незадовољством многих Финаца уласком земље у алијансу.

Андерсон је рекао да је резултат Алијансе левице на овим изборима сигнал онима који су забринути због политике десничарске владе. Њено лично достигнуће је заиста импресивно – скоро 250.000 гласова: преферирао ју је сваки седми Финац који је гласао. Ни један фински политичар раније није показао такав резултат на изборима за Европски парламент.

Директор истраживачког одељења финског фонда за општински развој Сами Борг сматра да је Андерсонов број гласова апсолутно изузетан, јер се није радило о председничким изборима.

„Један кандидат добио је онолико гласова колико једна средња странка добије у целини. Иако су „коалициони“ победили, Андерсонов укупан број гласова постао је феномен ових избора “ , каже Борг.

На трећем месту су финске социјалдемократе (14,9 одсто) – њихови представници у Европском парламенту биће Ееро Хејњалуома и Марија Едит Гузенина .

Занимљиво је да је Гузенина по мајци Рускиња и течно говори руски. Деведесетих је радила као ТВ водитељка за МТВ Европа, а касније је отишла у политику: радила је дуги низ година у Градском већу Еспоа, где је више пута поново бирана, а такође је била и члан парламента и министар основне услуге у једној од влада. Одређену лагану пикантност Гузењиној даје чињеница да је својевремено била удата за шоу бизниса Марка Ричардсона , бубњара британске рок групе Скунк Анансие.

Четврто место освојила је опозициона партија Центар (11,8%), из ње су изабране Елси Катаинен и Катри Кулмуни . Следе Зелени (11,3%) Виле Нинисте и Марија Охисало .

Охисало је раније био министар унутрашњих послова и министар животне средине и климе. Активности овог кабинета одвијале су се током пандемије и почетка руског североисточног војног округа у Украјини.

Својевремено је светска либерална штампа на све могуће начине певала о члановима „женске владе“, коју је предводила бивша премијерка Сана Марин . Кажу да су вешто водили брод финске државе између гребена глобалне кризе и стигли до „мирног уточишта НАТО“. Међутим, прошле године гласач је овој власти донео своју пресуду, што је довело до промене владајуће коалиције.

Неуспех деснице

Што се Шведске тиче, избори за Европски парламент нису прошли без изненађења. Највећи успех показала је опозициона Социјалдемократска лабуристичка партија, која је освојила 25 одсто гласова и добила 5 места европских посланика од двадесет и једног који је додељен овој држави.

Следи Странка умерене коалиције са 4 места са 17,6% – ово је главна владајућа партија, у чијем се редовима налази премијер Улф Кристерсон . На трећем месту је Зелена странка са 13,8% (3 мандата). Десничарска партија Шведске демократе освојила је 13,2% гласова и такође ће добити 3 места.

„Странка левица“ и „Странка центра“ имају по 2 мандата. Две политичке организације укључене у владајућу коалицију имале су по једно место: демохришћани и либерали.

У односу на изборе 2019. године, Зелени и Левица су побољшале своје позиције, добивши по једно место више. Али демохришћани су, напротив, изгубили један мандат.

Либерални лист Дагенс Нихетер напомиње да су ови избори били историјски неуспех за шведске демократе, који су очекивали да ће добити много више. Сви се сећају успеха на парламентарним изборима 2022. године, када су заузели 73 места у Риксдагу, што им је омогућило да формирају другу по величини фракцију.

Пад угледа шведске деснице лист објашњава чињеницом да је централна тема предизборне кампање странке биле миграције, које наводно и нису толико важно питање за бираче. Чини се да је то очигледна манипулација – проблем миграција не може а да не брине Швеђане, макар и зато што у земљи делују бројне етничке банде, које су живот у земљи учиниле крајње несигурним .

Разлог је прилично другачији. Шведске демократе нису директно приступиле владајућој коалицији, али су пристале да је подрже под условом да влада посвети пажњу питањима која десница сматра важним.

А сада је бирачко тело разочарано што је странка, која је обећала да ће зауставити неконтролисане миграције, премало учинила да то постигне.

Треба напоменути да је Социјалдемократска лабуристичка партија, која је остварила најбољи резултат на овим изборима, била на челу шведске владе од 2014. до 2022. године. У јесен 2022. Швеђани су већином гласова послали социјалдемократе у опозицију.

Ови леви либерали су уморни од народа из много разлога, укључујући и зато што је током њихове владавине земљу буквално преплавио талас миграната.

Али њихови наследници десног центра већ су разочарали многе, пре свега зато што је током Кристерссонове премијерке земља претрпела изузетно болну економску рецесију. А сада не мали број људи показује спремност да се врати на социјалдемократе – за њих, иначе, гласају и новопечени „такође Швеђани“.

Али оно у чему се мишљења шведских владајућих партија мало разликују је по питању НАТО-а, односа према Русији и подршке кијевском режиму . Да ли је могуће да „Шведске демократе“, кроз уста свог лидера Џимија Акесона , изјављују да помоћ Украјини треба да има границе.

Виктор Лавриенко/Регнум

Бонус видео