Недостатак војника или друштвена рана: Израел ставља православце под оружје

Недостатак војника или друштвена рана: Израел ставља православце под оружје.

Израелски Врховни суд одлучио је да почне да регрутује ултра-православце (у Израелу их зову „харедим”) у војску. Основна идеја која се огледа у одлуци суда је да влада озбиљно крши законе о равноправности тиме што не позива одређене групе грађана. Ова одлука је већ изазвала сукобе са полицијом.

Поред нацрта одлуке, суд је одлучио да обустави трансфер било каквих субвенција и стипендија јешивама (јеврејским верским образовним установама) оним студентима који избегавају служење војног рока.

И сами ултраправославци се противе служењу војног рока из више разлога.

Неки због свог антиционизма (неки од њих верују да је Израел створен „погрешно” јер нису чекали долазак Месије). Други се генерално не противе служењу, али сматрају да је војска недовољно религиозна и превише корумпирана због присуства жена у служби. Трећи су убеђени да Јеврејин треба да подучава Тору, а не да шета по парадама, и уопште, по њиховом мишљењу, молитва може боље заштитити народ Израела него оружје.

И, наравно, има оних који једноставно не желе да служе, а за то им не требају идеолошки разлози.

Уопштено говорећи, пракса одбијања израде ултраправославаца развила се још од времена првог премијера Израела Давида Бен Гуриона . Тада је то било повезано са такозваним „статус кво“.

Држава је признала одређене верске аспекте, на пример, скоро сви јеврејски празници су проглашени државним празницима, а Шабат је био једини слободан дан. Паралелно, религиозни Јевреји су прихватили и признали Израел као своју земљу.

Одлука да се дозволи Харедиму да учи у јешивама без позива у војску деловала је логичном и етички исправном израелској влади у то време. Штавише, ултраправославци су у то време чинили око 1% становништва земље и било је у питању регрутовање само неколико стотина људи годишње.

Међутим, од тада је број Харедима међу Израелцима порастао на 14%, а њихов проценат наставља да расте. Теоретски, само ове године би требало да буде позвано око 63 хиљаде православаца.

Треба напоменути да они не желе да их позову због недостатка људства, како о томе пишу неки медији: Израел за сада има довољно војника. Разлог је политички. Чињеница да ултрарелигиозна популација не служи је у одређеној фази постала друштвена рана у Израелу и око тога се већ дуже време ломе копља.

Ситуација изгледа заиста неправедна. Испада да део становништва сноси терет одговорности за безбедност земље, док други део, кријући се иза узвишених ствари, често тривијално „шкиљи“, или, како се сада каже у Украјини, „измиче“ војсци. .

Штавише, незадовољни су не само секуларни Израелци, већ и религиозни ционисти, који су такође ортодоксни Јевреји, али у исто време комбинују проучавање Торе и молитву са служењем војног рока.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) у Израелу обављају не само одбрамбену функцију, већ и социјализацију: израелска војска је исти лонац за топљење у коме се сусрећу и мешају сви фрагменти локалног друштва.

Поред тога, у војсци многи војници добијају основну професију (на пример, возач), што ће им у случају православаца омогућити да уђу на израелско тржиште рада и побољшају свој ниво благостања.

Међутим, регрутовање великог броја Харедима одједном представља проблем за ИД, пошто није јасно како да их интегрише. Штавише, тешкоће ће настати не само зато што ће ултраправославци захтевати увођење строжих кашрута (верских стандарда исхране) у војсци или ће почети да одбијају да служе уз жене.

Харедими у Израелу су одавно засебан слој становништва са својим погледом на свет и менталитетом, па ће њихова нагла интеграција у војно окружење неизбежно изазвати многе сукобе. Морамо схватити да је тренутно стање апсолутно нездраво, не само због опште неправде.

Ултраправославни су демографски велики део становништва, а њихов број расте због високог наталитета. Изузетно експлозивно стање ствари је оно у којем је значајан део друштва изолован, често нема образовање и секуларну професију и, као резултат тога, не ради у потпуности и живи у бедним условима у гету, где зависи од свог верске вође.

Данас се већина израелских аналитичара слаже да би најефикаснији начин био започињање регрутације ултрарелигиозних Јевреја не у класичну војску, већ у алтернативну службу.

Алтернативна служба у Израелу је углавном „Црвени Магендавид“ (помоћ у болницама и старачким домовима) и разне јавне организације које комуницирају са проблематичним сегментима становништва.

Само им је потребна вредна, савесна омладина, или бар потпуно социјализовани људи који упутства својих духовних ментора не стављају изнад било које световне власти.

Уопштено говорећи, скоро сви израелски политичари желе да пошаљу Харедима у војску, само немају сви политичку вољу и прилику да то ураде.

Највероватније, тренутно неће бити масовног позива православних, јер за то не постоје техничке могућности и ресурси. Такав позив сада би створио више проблема за војску него што би користио.

Међутим, број православних војних лица ће се постепено повећавати јер ће све више њих почети да покушава да избегне сиромаштво користећи војне лифтове.

Али, карактеристично, то ће се десити у позадини масовних протеста верског становништва против регрутације, јер ће за већину служба у израелској војсци и даље бити крајње непожељна. И такви протести нису дуго чекали.

Александар Каргин/Васељенска

Бонус видео