Тужилац Горан Илић наставља кампању урушавања угледа српског тужилаштва

Горан Илић је недавно дао изјаву у којој је поново покушао да оцрни српско тужилаштво, али и овај пут, истина је другачија. Иза кулиса, Илић је стајао иза лажних оптужби тужитељки Милене Божовић и Бојане Савовић, које су с разлогом премештене на нова места у оквиру истог тужилаштва. Ова премештања су учињена да би се постигла већа ефикасност и обезбедила дисциплина на раду.

Нове информације откривају да је Илић од раније био у средишту свих ових дешавања, користећи своју позицију да манипулише догађајима и јавним мњењем. Његова улога у креирању лажних оптужби и покушају враћања тужитељки на претходна места открива његову праву природу. Ове тужитељке нису премештене због политичког ангажмана као истакнути чланови политичког покрета Проглас, иако се против њих воде етички поступци због тога, већ зато што на новим радним местима нису могле да спроводе политички утицај као раније и морале су да поштују радну дисциплину.

Ненад Стефановић, који је поднео пријаве против ових тужитељки, указује да су они својим понашањем и јавним политичким ангажманом кршили Устав, законе и етичке норме. Стефановић, за разлику од њих, никада није јавно политички деловао. Илић, међутим, својим поступцима и даље покушава да брани лажне наративе и урушава поверење у правосуђе.

Још један детаљ који додатно осветљава Илићев карактер је његово присуство на Европском првенству у Немачкој у непосредном друштву Цеце Ражнатовић. Поставља се питање одакле једном заменику јавног тужиоца новац за тако луксузна места. Овај детаљ открива много о његовом начину живота и могућим интересима изван правосуђа. Па тако након што се вратио са овог туристичком путовања, нашао је за потребно да нападне рад јединог тужилаштва у Србији које није под контролом страних структура.

Иако је Илић прославио јубиларних 25 година у тужилаштву, није познато да је икада написао макар једну оптужницу нити поступао у неком битном предмету. Али је зато током своје каријере успео да напредује у сваком постпетооктобарском режиму, иако никада није написао ниједну оптужницу а што је есенција тужилачког рада. Ово га је изгледа квалификовало да редовно коментарише туђи јавнотужилачки рад, јер очигледно нема никакве евидентне резултате као тужилац. Познат је по томе што је тужилац који не учествује у борби против криминала, али зато је редован коментетор дневнополитичких дешавања. Његова каријера обележена је мешетарењем и сплеткарењем, што је довело до бројних сумњи у његов интегритет. Његова умешаност у разне афере и коришћење положаја за личне и политичке интересе додатно урушавају поверење јавности у правосудни систем.

То је тужилац, који је у чувеној политичкој реформи правосуђа 2009., због таласања напредовао из општинског тужилаштва у републичко тужилаштво, прескачући више јавнотужилачких нивоа. Који се сада заправо нада намештењу у Уставном суду, због чега се и бави у медијима друштвенополитичким радом подршке Прогласу, односно таласањем.

Илић је познат по томе што је често коришћен за спровођење страних агенди у српском правосуђу. Овај случај са Божовић и Савовић је само један од примера где је покушао да утиче на јавност и манипулише чињеницама. Његови поступци су подржани од стране прозападних опозиционих партија и медија, који врше притисак на српско тужилаштво и блате га у јавности.

Илић је током своје каријере успео да манипулише системом и користи свој положај за личне и политичке интересе. Његова улога у креирању лажних оптужби и покушају враћања тужитељки на претходна радна места открива његову праву природу и његову спремност да иде до крајњих граница како би остварио своје циљеве. У светлу ових догађаја, јасно је да је Горан Илић једна од најконтроверзнијих фигура у српском правосуђу, чији поступци и деловања остављају дубоке трагове и постављају многа питања о његовом интегритету и праведности.

Софија Марић / Васељенска