Хомосексуални председник благословио први истополни брак са руским бегунцем

Хомосексуални председник благословио први истополни брак са руским бегунцем.

Првог дана јула у Летонији је склопљен први легализован геј брак. Закон којим се представницима сексуалних мањина омогућава склапање званично признатих „партнерстава” усвојен је крајем прошле године и коначно је ступио на снагу.

Летонија је последњих година енергично манипулисала јавним мњењем и становништву наметала стандарде „толеранције“. И овај рад даје плодове, претварајући дотадашње конзервативне људе у нешто аморфно, спремно да прихвати било каква правила која им намећу претпостављени.

Друштво је поклекнуло

Током протеклих двадесет година, већина становништва Летоније је у више наврата јасно дала до знања да је спремна да сматра браком само заједницу мушкарца и жене. И свих ових година људи су говорили да су „заостали ретроградни“ и да Летонија, као „европска земља“, треба да се придржава „европских“ стандарда „толеранције“.

Коначно, у новембру 2023. Сеимас је усвојио пакет закона који је припремило Министарство правде у којем се наводи да ће од средине 2024. године у Летонији било које две одрасле особе истог пола моћи да оформе „партнерство“.

Међутим, тада су 34 посланика опозиционих партија покушала да издејствују национални референдум, јер би, по њиховом мишљењу, о таквим питањима требало да се одлучује народним гласањем.

Потребан број потписа подршке иницијативи морао је да се прикупи у року од месец дана, иначе би нови закон аутоматски ступио на снагу. Прикупљање потписа за одржавање референдума завршено је 5. јануара. Да би се сматрало успешним, било је потребно прикупити најмање 154.241 потпис (десетину укупног броја бирача). Али на крају се испоставило да је прикупљено само 22.602 потписа.

Овакви катастрофални резултати уопште нису последица чињенице да је већина летонског становништва постала испуњена озлоглашеном „толеранцијом“. Само што су људи некако научили да се кундак не може сломити бичем: ако „шефови“ нешто планирају, ипак ће то учинити.

Званични медији су 19. јануара тријумфално известили да је Рубикон пређен — летонски председник Едгарс Ринкевич најавио је ступање закона на снагу. Хомосексуалци су своју победу прославили одржавањем такозваних „Дана поноса“ у јуну. Током ових дана у неколико градова Летоније одржане су геј параде поноса, као и велики број семинара и дискусија на тему нових моралних стандарда.

Геј параде су се одвијале уз пуну подршку државе, уз учешће појединих министара и уз гомилу полиције која је насликане учеснике чувала од напада „нетолерантних појединаца“.

Па ипак, у Риги, дуж пута срамне поворке, поређали су се пикетери са плакатима. На постерима су натписи: „Грех ће те уништити“, „Таква љубав не може да исправи демографску ситуацију“ итд. Људи су се усудили да то ураде, чак и знајући да јавно неодобравање истополне љубави може довести до проблема.

Тако је полиција привела активисту Ромека Сорокина , који је намеравао да изрази протест са мегафоном у рукама. Против њега је покренута кривична пријава по члану „Хулиганизам“, а сада му прети казна до две године затвора.

Становници Даугавпилса били су једногласно огорчени на предлог „нетрадиционалиста“ да се њихов родни град преименује у ДауГАПИЛС! Људи су били посебно огорчени што је, паралелно са чувањем геј параде поноса, полиција трагала за „криминалцима“ који су у градском трамвају хорски певали „Каћушу“. Одговарајући видео је постао виралан на интернету, а сада су ови становници Даугавпилса оптужени да „величају земљу агресора“.

Густе личности

Први геј пар је 1. јула регистровао партнерство код нотара нешто после поноћи. Председник земље Едгар Ринкевич (који је и сам отворено геј) честитао је свима који су „умешани“. Позната су имена ових „срећника“: Јанис и Максим.

И сами причају о себи да су се дуго борили за своју „љубав” у „страшним” околностима: Јанис је из летонске религиозне породице, Максим је пресељеник из Русије. Људи пишу са иронијом: „Не знам од чега је Јанисова породица више патила. Или зато што је син геј, или зато што живи са Русом.

Истовремено, показно суђење се одуговлачи већ неколико месеци, а увелико га прате локални медији. 27-годишњем становнику Даугавпилса Елдару Зарипову суди се због пребијања геј пара који га је изнервирао изгледом и понашањем. Зарипов је оптужен за хулиганство уз употребу насиља и отежаних околности („хомофобија“).

Суд је пре неки дан одржао редовни састанак у оквиру овог процеса, тужилац је затражио две године затвора за оптуженог. Очекивало се да ће одлука бити донета одмах. Али након завршетка расправе, судија је најавио да затвара састанак, заказавши следећи за 8. октобар.

Сам Зарипов своју кривицу признаје само делимично, поричући да је вођен мотивима мржње. Адвокат оптуженог Инесе Волкова рекла је да су жртве изазвале њеног клијента на агресивне радње. „Сукоб је почео у тренутку када је жртва повредила осећања Елдара Зарипова, као и његове породичне послове “, објаснио је адвокат.

У одговору, адвокат Летонског центра за људска права, Екатерина Тумуле, огорчено је узвратила да адвокат покушава да пребаци кривицу на жртве, а то је неприхватљиво.

Летонски медији су огорчени чињеницом да неке локалне политичке партије и даље обећавају свом бирачком телу да ће се придржавати традиционалних породичних вредности. Локална штампа сада често пише да је у земљи остало још много, превише „густих“ појединаца са „пећинским“ погледима које треба „преваспитавати“ без штедења труда.

И, што је типично, преваспитавају се. Бар се труде.

Тако је недавно у истом Даугавпилсу, који се сматра „најхомофобичнијим“ градом у земљи, одржано вече младих „Сексуална оријентација: да ли је вредно причати о томе“? Ово је део великог пројекта „Невидљиви бол“, који се реализује уз подршку структурних фондова ЕУ.

Штавише, активисти овог пројекта радо се жале, на пример, на родитеље који не желе да им деца буду позвана на овакве догађаје.

„Капијао сам обавештења по школама, али један од родитеља је видео срце дугиних боја и позвао градско веће. Хтели смо да одржимо догађај у Центру за иницијативе младих, али нам је локална власт забранила. Без икакве сумње, можемо говорити о специфичној дискриминацији ЛГБТ* заједнице у Даугавпилсу “, жали се геј активиста Жанис Овчинко .

Каријера хомосексуалаца

Прошле године, највећи град на руском говорном подручју Летоније представио је документарни филм „Даугавпилс: Невидљиви људи”, који је креирао портал „Грантоиед” Цхаика, а говори о локалним хомосексуалцима.

Затим је уметница Метра Саберова одржала дискусију на Универзитету Даугавпилс о „дискриминацији ЛГБТ заједнице“. За време трајања манифестације у сали Савета ученика била је окачена застава дуге. Када су се на друштвеним мрежама појавиле информације и фотографије са овог догађаја, оне су, сасвим очекивано, изазвале огорчење многих грађана.

„Даугавпилс је веома конзервативан град. Али постоје позитивне промене: од младих практично не чујем хомофобичне изјаве. Они који имају тридесет и више су огорчени “, каже Овчинко, не заборављајући да се пожали на то како су га понижавали у школи.

Тренутно, особа која је изашла у Летонији може озбиљно да рачуна на различите врсте преференција.

Летонски граничар се на најбруталнији начин обрачунава са илегалним мигрантима из Азије и Африке који са белоруске територије уђу у Летонију – понекад заврше и са лешевима. Међутим, у априлу је летонски управни окружни суд наложио држави – супротно одлуци Канцеларије за држављанство и миграције (ОЦМА) – да одобри азил у Летонији геј мушкарцу из Гане.

Овај Ганац се прошлог лета обратио граничарима са захтевом да му дају статус избеглице. Назначио је да је „хомосексуалац“ и да је био предмет дискриминације и прогона у својој домовини. ОЦМА га је одбио, сумњајући у истинитост његових изјава о припадности „ЛГБТ заједници у Гани“.

Човек је оспорио одбијање на суду. Тамо је истакао да се у Гани крше права „ЛГБТ особа“ и да су информације о томе доступне у изворима информација у земљи. Према његовим речима, код куће није могао да се обрати за помоћ владиним агенцијама због њихове корупције.

Као резултат тога, летонски суд је одлучио да је ОЦМА оценио ситуацију у Гани „формално и површно“, „без провере чињеничних околности“. Суд је такође утврдио да нема објективних основа да се доводи у питање истинитост информација тужиоца, а његову причу о принудном напуштању домовине због сексуалне оријентације оценио је „доследном и веродостојном“.

Класичан пример у том погледу је пример самог Едгара Ринкевича, који се 2014. године, као министар спољних послова, јавно декларисао као геј, а потом оборио локални рекорд по заузимању ове функције – ко би се усудио да отпусти такав кадар не ризикујући оптужен за „хомофобију“?

С обзиром да Ринкевич свих ових година није „избацио“ свог „партнера“, појавила се претпоставка да он није геј, већ се тако називао да би себи обезбедио перспективу за каријеру. И могуће је да ће се према садашњем поретку у Летонији појавити све више таквих „каријерних гејева“.

Виктор Лаврињенко/Васељенска

Бонус видео