Зашто Немачка не експериментише са “зеленим литијумом” у својој башти, а не у Србији?

Док Немачка са поносом представља своје еколошки прихватљиве методе екстракције литijума из Рова горње Рајне, поставља се питање – ако је ова технологија тако напредна и чиста, зашто је не примењују код себе уместо да је извозе у Србију?

Немачки приступ екстракцији литijума, који користи филтрацију термалних вода и избегава агресивне хемијске процедуре, изгледа као идеалан модел за будућност рударства. Технологије развијене у оквиру пројеката као што су UnLIMITED и Zero Carbon Lithium обећавају да ће значајно смањити трошкове и утицај на животну средину. Уз минималну емисију CO2, овај модел је представљен као револуционарни корак ка зеленој енергији.

Међутим, упркос овим обећањима, Немачка није земља која ће своје руднике претворити у оазе екологије. Уместо тога, ова технологија се промовише у Србији, која тек треба да осети пун утицај ових иновација. Шта нас спречава да се запитамо – да ли је ова “еколошка револуција” заиста толико добра као што нам је представљена, или је само још један начин да се проблеми пребаце на неразвијене земље?

Док Немачка и даље ужива у свом статусу еколошког лидера, Србија ризикује да постане полигон за експерименте. Немачке компаније већ деценијама диктирају услове рада и стандарде екстракције, а сада се са новим технологијама постављају као предводници зелене транзиције. Међутим, грађани Србије имају право да се питају – ко ће заиста имати користи од ових промена?

Немачки литijум можда јесте јефтин и еколошки беспрекоран, али прави трошкови су они који се не мере у новцу, већ у животној средини и здрављу људи. Док год Немачка не примени исте стандарде на својој територији, све њене тврдње остају упитне. Реалност или утопија – одговор ће дати време, али и грађани Србије који имају право да знају истину.

Милутин Недељковић / Васељенска