“Дигитални аутизам и развој деце: Узроци, симптоми и третман”

“Дигитални аутизам и развој деце: Узроци, симптоми и третман”.

Дигитални аутизам је развојно стање код деце до ког долази због зависности од екрана. Испољава се кроз тешкоће у комуникацији, понављајуће и стереотипне радње. За разлику од „класичног“ аутизма, који је трајни поремећај, дете са дигиталним аутизмом може се вратити на уредан развојни пут.

Дигитални аутизам, или екранизам, може се описати као зависност од било које врсте екрана – мобилног телефона, телевизора, рачунара, таблета – објашњава психолог Ивана Билић из Психијатријске болнице за децу и младе у Загребу. Додаје да се симптоми манифестују до треће године живота детета.

„Знамо да је узрок дигиталног аутизма прекомерно коришћење екрана. Нема стриктног почетка симптома у најранијем узрасту. Пре него што развије зависност од екрана, дечји мозак је редовно прекомерно стимулисан коришћењем екрана, што узрокује стрес у мозгу“, објашњава Билић, како преноси Хина.

„Класични“ аутизам је неуроразвојни поремећај и трајно је стање код особе чије се функционисање може побољшати различитим терапијским интервенцијама. Узрок му је непознат, па се и не може говорити о урођеном аутизму. Започиње у раном детињству и испољава се кроз тешкоће у комуникацији и социјалном функционисању, понављајуће и стереотипне обрасце понашања, ригидност у размишљању и присуство специфичних интереса.

Едукациона рехабилитаторка Јелена Петрановић, запослена у Дечјем вртићу Пјерина Вербанац у Лабину, објашњава да „класични“ аутизам није „излечив“, за разлику од дигиталног аутизма, који је реверзибилан, односно адекватним интервенцијама дете може да се врати на уредан развојни пут ако се на време реагује.

Родитељи треба да затраже помоћ ако препознају симптоме. Симптоматолошки, дете са дигиталним аутизмом делује као да припада спектру аутизма – има слабо развијен или уопште нема развијен говор и комуникацијске вештине, не одазива се на име, не успоставља контакт очима, нити невербално комуницира своје потребе.

Петрановић објашњава да, ако је говор развијен, то су претежно такозвани скриптови или ехолалија, односно нефункционално понављање текстова из цртаних филмова или игрица. Дете се често осамљује и не ступа у интеракцију са другом децом јер нема развијене социјалне вештине, а сама игра му је неразвијена. Играчке не користи функционално, већ искључиво у истраживачке сврхе – баца играчке или, на пример, само врти точкове од аутића без да га вози. Уз то, дете има слабо развијену и распршену пажњу и могуће облике агресивног понашања због немогућности изражавања сопствених потреба и смањене емоционалне регулације услед зависничког обрасца понашања.

Васељенска

Бонус видео