Сале Коларевић: ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ ЛЕТУЈЕТЕ?

Ови што иду у Грчку на летовање, па се хвале јавно, селфују се, манекенишу итд., треба нешто да знају. Ако не знају а Срби су, ред је да науче.

То Егејско море је све до пре једног века било српско море и звало се Бело море. Према попису становништва с почетка XX века, у Солуну и приобаљу Белог мора већински су живели Срби, па муслимани (угл. Турци), Јевреји и тек на четвртом месту Грци. Оно што се данас назива север државе Грчке, све до Првог балканског рата је била јужна Македонија и западна Тракија. Дакле, реч је о историјским србским територијама, на којима су све до 1920-их година већински живели беломорски Срби. Наши ратници на Солунском пољу су 1917. и 1918. године славили крсну Славу у рововима. Лично ми је познато, имам претка који је славио крсну Славу у рову. Одлазили би у оближње село да од локалних мештана набаве воштану свећу, кувану пшеницу и умешен колач за Славу. Домицилно становништво које их је снабдевало нису били Грци. Нее! То су били Срби и са њима су наши ратници комуницирали на српском језику. Ова јужнобалканска подручја су одувек припадала Старој Србији.

Погледајмо докле досежу јужне границе Душановог царста из XIV века ( https://borbazaistinu.rs/sale-kolarevic-istina-o-velicini-dusanovog-carstva/ ) па ћемо и по томе знати докле је досезало српско етничко пространство, односно докле се простирала држава Све Србске Земље и Поморске цара Душана Немањића.

Пред Велики рат и формирањем државе Албаније вољом великих сила Запада, ступило је на снагу прогонство Србије што даље од мора. Наставило се и после Великог рата. Срби из јужне Македоније и западне Тракије приморани су на велики егзодус: близу милион Срба из северног дела младе Грчке државе присиљено је или да се одрекну свог идентитета или да се иселе са својих дедовина. Над великом већином србског становништва почињен је ЕТНОЦИД и морали су да оду, углавном у Вардарску бановину као јужну српску покрајину младе Краљевине СХС.

То је био резултат највеће у историји размене становништва између Грка из Мале Азије и Турака из јужних делова Балкана. После огромног помора и пораза Грчке у Турско-Грчком рату из 1919-1922., потписан је у Паризу мировни споразум под патронатом Запада, по коме се Грчкој и Турској предочава размена становништва у најкраћем року. Током 1923. године спроведена је највећа миграција становништва у историји човечанства. Око 1.300.000 Грка из Понта, Анадолије и западне Тракије присилно је расељено у северну Грчку, а око 400.000 балканских Турака из северне Грчке у Малу Азију. Уз Грке је на Балкан пристигло и нешто мало Јермена. Присилно, јер је начин преселења за све стране био веома трауматичан а због мањка времена за бољу организацију и прилично страдалан.

Наједном се створио „вишак” од близу милион становника на свем простору од Епира на западу и Дарданела на истоку. Беломорски Срби су били тај етницитет по чијим леђима су се највише обила кола огромне присилне миграције грчко турског становништва, па су и сами морали да мигрирају где знају. Ко је хтео остати на својој вековној дедовини, као државни пројекат је подвргнут присилној асимилацији у грчко становништво, тенденциозно и убрзано се мењајући демографска структура северне Грчке. Треба истаћи да је културолошка и етнопсихичка разлика између досељених Грка и Грка староседелаца била велика. А колика је у том смислу тек била разлика између њих и Срба староседелаца… Одмах исте године отпочело је преименовање из српских назива планина, река и насеља – у грчке називе. Топоними су, једноставно, преведени са србског на грчки језик. Ипак, неки су топоними и до данас задржали српске називе, што се лепо може видети на топографским картама великим делом модерне Грчке, грчке Тракије и бугарске Тракије. Док, народна ношња и народно коло код дела северних Грка неодољиво подсећају на српски народни фолклор.

Грчко-турски рат (1919-22.) и размена становништва (1923.) се одвијало у време краља Константина, на грчкој страни ; и у време револуционарног освајања власти од стране Кемала Мустафе Ататурка и Младе Турске, на турској страни. Обојица су били марионете британске русо-србофобне геополитике. Не први пут у историји да су Срби платили највећу цену крвавих геополитичких игара.

Погром преосталих Срба у северној Грчкој се наставио и стварањем републике Грчке те доласком на власт некад великог грчког револуционара Елефтериоса Венизелоса, који и дан данас има своју улицу, спомен бисту и парк у Београду. Срби су тако трајно одгурнути и са Белог, потом преименованог Јегејског мора. Слично као што су неколико година раније изгнани из Скадра, Драча, Елбасана и целе северне Албаније, док истовремено са српским етноцидом у северној Грчкој и они из Албаније доживљавају принудну промену идентитета под албанским краљем Зогуом, такође британским марионетом.

Сасвим нормално да се прогнани Срби из јужне Македоније настане у северној Македонији, тада Бановини Вардарској на југу Краљевине Југославије. Ни нови нараштај још није стасао и већ 1946. године Срби из Македоније ће морати да се поново одричу србског идентитета те приме македонску националност, македонски језик и промену презимена. Тако је од досељених Срба из северне Грчке и староседелачких Срба из Вардарске бановине, потом републике Македоније по успостављању комунистичке диктатуре у Титовој Југославији, настала нова македонска нација.

О етноциду грчке државе над беломорским Србима се већ цео век уназад готово ништа не прича. Свакако да помињање тога „није популарно” због неког пријатељства између грчког и српског народа. Међутим, истинско пријатељство (или непријатељство?) може једино да се заснива на утврђивању историјских чињеница. А историографија нам говори да нема ко се није у прошлости, у мањој или већој мери огрешио о најстрадалнији народ Србе.

Не бих никада ишао да летујем на обалу Јегејског мора, све и да је за џабе! Немам ништа против Грка, заиста немам, разлог је само зато што дубоко саосећам са страдалном судбином Беломорских Срба и целом нашом многострадалном Србском историјом. Имам само против прећуткивања историје да се данас не би неко увредио ако помињемо његов злочин у прошлости према нама, а притом се наша кривица налази једино у нашем Србском имену и Светосавском идентитету.

Ако данашњим биолошким Србима ово баш ништа не значи, њихов је проблем. Савремени србски свети Старци ионако кажу да данас готово па више нема правих Срба…

Аутор : свеубоги Сале Коларевић