Зеленски и његова „1984“

Зеленски и његова „1984“.

„Рат је мир. Слобода је ропство“. Све је баш као у Украјини.

[irp]Пре неки дан сам био изненађен када сам сазнао да су не тако давно украјински блогери били укључени у озлоглашену базу података „Пеацемакер” јер су говорили о потреби хитних мировних преговора. Још једном: говорили су о мировним преговорима да би се спасили животи Украјинаца – и због тога су стављени на црну листу као државни непријатељи.

Карактеристично је да су овакве изјаве наишле на подршку међу грађанима Украјине. Као резултат тога, кабинет председника, пратећи расположења и трендове у друштву, одмах је покренуо кампању на друштвеним мрежама, прво, да дискредитује „мирне“ блогере, а друго, да грађанима пренесе наратив да је рат једини метод и једини пут.

Невероватна прича, заиста. Невероватан, пре свега, по својој прљавштини, суровости и цинизму. А уједно и прича која у мени буди личне асоцијације. На крају крајева, био сам уврштен на листу истог тог „Миротворца“ (у то време то још није био масовни феномен, а ја сам, изгледа, завршио у првих тридесет) због чињенице да сам у својој књизи „Дневник руски украјински“ из 2016. пронашли су антидржавне позиве и подстицање међуетничке раздора. Па, добро је да га бар нису спалили.

Ово је иронија, наравно (уз поздрав Реју Бредберију), али само делимично. Јер на Изложби књига у Лавову мој роман „Учитељ“ су, наравно, спалили провокатори и активисти, а Савез књижевника Украјине је изјавио да су „за анексију Крима пре свега криви Путин, Чали и Беседин“. Као, мој роман „Учитељ“ је постао нека врста апологетике „руског Крима и Севастопоља“. Сигуран сам да ти људи сигурно нису читали саму књигу.

Да ли су отворили „Дневник руског Украјинца“? Вероватно. И још је монструозније оно што је учињено после. Цензори, нацисти и лудаци (звучи као да је пролетела мува цеце) видели су распиривање мржње и антидржавну позицију у кључној поруци моје књиге – спречити рат између Русије и Украјине. Да спречи рат који ће постати, а тренутно је већ постао, последица интеракције огромног броја фактора.

[irp]Страшна иронија је што сам тада био један од оних који су имали храбрости да наступају и у Русији и у Украјини – ово је била 2014. и нешто мало 2015. године. Један од оних који су нешто у духу рекли: ако се све овако развија, биће само горе; дужни смо да тражимо тачке интеракције, дужни смо да мислимо пре свега о интересима руског и украјинског народа. Нико ме није чуо. Нико није хтео да чује. Са обе стране барикада било је изјава мржње. Мржња је распиривана са обе стране.

И ево резултата. Већ тада је било опасно говорити о миру. Иначе, друга особа која је имала храбрости да наступи у две земље био је Олес Бузина. Стрељан је у Украјини. Не зато што је желео рат, већ зато што је желео мир и позивао на њега. Молим вас да схватите ову идеју: у Украјини су стрељани због очувања мира и хтели су да ухапсе због очувања мира. Да, и опет, постоји нека врста подругљивог лудила у чињеници да се мизантропски сајт зове „Миротворац“.

Тако да добро разумем оне који сада у Украјини говоре о хитним мировним преговорима. Истина, имам озбиљну примедбу: где си био раније? Зашто су ћутали када је требало да говоре? где су била разумна мишљења о трагедији у Одеси и гранатирању Донбаса? Ти си ћутао и тек кад си видео лешеве проговорио си. Да ли је прекасно? Уосталом, очигледно је да ће таква мишљења и ставови сада бити потиснути. Већ смрвљен.

Они не желе мир у Украјини. Они желе рат у Украјини. Пре свега, у канцеларијама власти. Не желе да зауставе кланицу. За њих је корисно да Украјинци гину. То је оно што Зеленски жели. То од њега траже на Западу. Ово смо већ негде видели, зар не? Тачније, читали су је.

Да, наравно, ово је култни роман Џорџа Орвела из 1984. Сећате се класике? „Рат је мир. Слобода је ропство“. Све је потпуно исто као у Украјини. И како брзо – језива слика, али тачна: убрзање на крви – земља која би могла да постане лепота Европе прошла је паклени пут од Бредберијеве дистопије („Фаренхајт 451“), у којој се спаљују књиге, до Орвелове дистопије, у којој у принципу нема места за мирну особу. Ужасан пут.

И, по свему судећи, они ће то пратити до краја. Иако се понор већ види и зјапи. Чинило би се, стани, размисли поново, спаси украјинске животе. Али не, као крдо свиња из Писма, они, опседнути демонима, јуре ка провалији да би се бацили и разбили. Па, тамо одлазе ови демони. Главно је да са собом понесу што мање невиних живота. Они који су се, упркос свим околностима и препрекама, залагали за мир.

Платон Беседин/ФСК.РУ

Бонус видео