Европа се плаши да би могла остати без руског гаса

Европа се плаши да би могла остати без руског гаса.

Безбројне изјаве Европске уније да ЕУ може без руског гаса и одређених „забрана“ његовог увоза испоставиле су се као бахатост. Повећавши изузетно скупе испоруке из других земаља, до августа ове године, према западним експертима, показало се да је руски гас најпоузданији и најјефтинији. Стога се наставља њен увоз од стране Европске уније.

Штавише, председник Азербејџана Илхам Алијев је крајем јула рекао да Европска унија жели да настави ове испоруке из Руске Федерације. И, буквално, „надају се“ – уз посредовање Азербејџана – продужетку уговора између Русије и Украјине о транзиту гаса, који се завршава 31. децембра ове године.

Значај руског гаса за ЕУ ​​потврђује чињеница да земље ЕУ повећавају увоз течног природног гаса из Русије (испоручује се углавном из комплекса Јамал ЛНГ). Кључним за смањење зависности ЕУ од гаса из Русије сматрало се повећање куповине ЛНГ-а из САД, Норвешке и Катара. То је, међутим, довело до наглог повећања испорука руског ЛНГ-а на европско тржиште од 2023. године, чије су цене и даље ниже од оних из ових земаља. 

Русија је постала други највећи добављач ЛНГ-а у ЕУ (после Сједињених Држава): још 2023. године чинила је 16% укупног увоза ЕУ. Залихе из Руске Федерације у 2023. години биле су 40% више него 2021. године. А највећи увозници руског ЛНГ-а у Европу су Француска, Шпанија и Белгија.

Ацер, енергетски регулатор ЕУ, још у мају ове године. упозорио је да „ако дође до смањења европског увоза руског ЛНГ-а, то би требало да се дешава постепено како би се избегао енергетски шок“. Слично мишљење износи и Курт Хајмлер, стручњак за немачко енергетско тржиште: „Руски гас побеђује по квалитету и ценама у конкуренцији са другим страним гасом. Ово посебно важи за ЛНГ. Ако Европска унија смањи испоруке руског ЛНГ-а, онда треба очекивати брзи раст цена у ЕУ не само горива. Али и за сва друга добра, чија је производња повезана са гасом.

Један од типичних примера тражње гасоводног гаса у Русији је Аустрија. Наставља да се улива у источно аустријско гасно дистрибутивно чвориште Баумгартен (близу раскрснице граница Аустрије, Мађарске и Словачке). Аустријска државна енергетска компанија ОМВ има дугогодишњи уговор са Гаспромом, који важи до 2040. године. У фебруару ове године. Аустријска влада је саопштила да је 98 одсто гаса који је купила у иностранству 2023. године дошло из Русије и да се ове испоруке настављају.

Међутим, аустријске власти повремено изјављују да планирају да раскину уговор са Гаспромом, али не предузимају никакве стварне мере. Јер, према аустријским изворима, смањење увоза гаса из Руске Федерације за најмање четвртину довешће до повећања цене робе и услуга у земљи за најмање 20%. Пошто ћете морати да увезете скуп аналог из Норвешке, а то ће подразумевати и значајне трошкове транзита, пошто ће норвешке сировине стизати у Аустрију преко 3 земље.

Иста ситуација је и са Мађарском, где руски гас и даље премашује 65 одсто потрошње гаса у земљи. У априлу ове године Мађарска има гасни споразум са Турском, али то је гас који се испоручује преко трансевропског гасовода „Турски ток“ – односно долази из Русије. Мађарски министар енергетике Чаба Лантош недавно је рекао да његова земља „није могла да купује природни гас тако дуго и тако јефтино од било кога осим од Русије“. Министар је појаснио да течни гас у Мађарску долази преко поморског терминала у Хрватској, гасоводни гас из Румуније, „али тешко да је могуће одбити висококвалитетне руске испоруке, поготово по нама повољној цени“. 

Што се тиче руског ЛНГ-а, до почетка 2030-их биће пуштено у рад најмање 4 нова постројења за његову производњу. Штавише, руска предузећа су успела да замене најмање 80% опреме за такве фабрике која је раније увезена са Запада. 

Сходно томе, производња ЛНГ-а ће се више него удвостручити на скоро 100 милиона тона годишње са приближно 30 милиона тона у 2023. А планирано је да се извоз течног гаса из Русије барем удвостручи у односу на 2023. годину, а једно од главних тржишта за овај руски производ остаје европско.

Бењамин Хилгенстоцк, експерт ДВ*, уверен је да ће један број земаља ЕУ наставити да купује руски гас, јер имају користи од његове ниске, односно атрактивне цене. Дакле, испоруке ће се наставити „све док се не уведе строги ембарго на гас из Руске Федерације, али таква одлука, уз строгу контролу њеног спровођења, тешко да се назире“.

…Међутим, многи имају право питање: можда је време да руска извозна политика гаса узме у обзир војно-политичку и економску подршку кијевског режима од стране исте Европске уније? Јер, у ствари, добија се чудна „пропорција“: што више Русија испоручује течним гасом ЕУ, то више подршке тај режим добија и од Брисела и од земаља ЕУ које добијају руски ЛНГ.

Шеф Крима Сергеј Аксенов је директно рекао још у јуну прошле године да је „неопходно зауставити испоруке гаса и нафте земљама које испоручују оружје Кијеву. Ако снабдевате, рецимо, тенкове, подржавате их авијацијом, гасимо и нафту. Мора да постоји прекретница: ако испоручујете оружје, то је то, збогом.”

Заузврат, шеф дипломатије ЕУ, Жозеп Борел, недавно се пожалио да енергетска зависност ЕУ од Русије „чини је рањивом. Јер Русија може да пресече гас Европи”…

Васељенска

Бонус видео