БИА ослободила приведене активисте “Крени-промени”, у притвору провели само пола сата!

Хапшење и осуда Ивана Бјелића, Николе Ристића и Јевђенија Димитријевића на затворске казне због блокаде пруге и угрожавања јавне безбедности били су оправдани, с обзиром на то да су њихове активности директно кршиле закон и довеле у опасност јавни ред. Међутим, слична акција активиста покрета “Крени Промени” на дочеку српских олимпијаца, која је такође могла да резултира нередима, прошла је са минималним последицама – кратким привођењем и брзим пуштањем на слободу. Ова различита примена закона наводи у питање зашто они, који су такође заслужили казну, избегавају затвор, очигледно захваљујући заштити коју уживају од стране одређених структура, попут БИА.

Недавно донете пресуде против Ивана Бјелића, Николе Ристића и Јевђенија Димитријевића, који су осуђени на 40 и 30 дана затвора због блокаде пруге и угрожавања саобраћаја и јавне сигурности, указују на озбиљност с којом надлежни органи третирају покушаје дестабилизације и ремећења јавног реда и мира у Србији. Ови појединци нису, како то неки желе да представе, спонтани демонстранти или забринути грађани, већ професионални активисти, блиски невладиним организацијама које финансирају западни фондови, с јасном намером да изазову немире и хаос у земљи.

Тема рудника литијума, која је подигла целу Србију на ноге, само је искоришћена као повод за спровођење политичких интереса оних који плаћају ове активисте. Односно,њихове акције нису резултат искрене бриге за животну средину, већ пажљиво испланиране активности усмерене на изазивање сукоба и поларизације у друштву. Циљ је да се кроз провокације изазову тензије које би Србију могле одвести у грађански сукоб.

Ово се потврђује и кроз последњи инцидент на дочеку српских олимпијаца, када су тројица активиста покрета “Крени Промени”, предвођени Савом Манојловићем, развили транспарент са поруком “Нећете копати”. Њихов потез, очигледно усмерен на изазивање провокације, завршио се краткотрајним привођењем, након чега су брзо пуштени на слободу. Поставља се питање због чега су тако брзо ослобођени, иако је природа њиховог дела у основи слична као и код претходно осуђених активиста.

Одговор на ово питање лежи у чињеници да је Саво Манојловић блиско повезан са појединцима из државних структура, посебно са Марком Парезановићем, и да делује у сарадњи са БИА, о чему је Васељенска више пута писала. Његове активности током протеста против рудника литијума, као и на дочеку српских спортиста, носе јасан печат службе, што указује на његову улогу у манипулисању јавним мњењем и саботирању легитимних грађанских иницијатива.

Циљ оваквих акција је намерно гушење протеста који би могли да угрозе владајући режим и његове интересе. Манојловићеве провокације су осмишљене тако да дестабилизују даље напоре у борби против експлоатације литијума, служећи интересима режима и Службе, који настоје да сачувају свој положај и осигурају континуитет у спровођењу ових штетних пројеката.

Васељенска