Бивши председник Грузије Михаил Сакашвили проглашен је кривим за почетак рата

Бивши председник Грузије Михаил Сакашвили проглашен је кривим за почетак рата  из 2008., што представља значајан преокрет у званичном ставу земље. До недавно, доминантно гледиште у Грузији било је да је за овај сукоб одговорна Русија, коју су означавали као “агресора”. Међутим, сада се прст кривице упире у Сакашвилија и његов режим, који је оптужен за „велеиздајнички злочин против земље и народа“, како је наведено у саопштењу политичког савета владајуће партије Грузијски сан – Демократска Грузија.

У саопштењу се наглашава да Сакашвилијеве акције током августа 2008. нису биле последица његове менталне нестабилности, већ резултат инструкција добијених споља и добро испланиране издаје. Према ставу владајуће партије, за успостављање дугорочног мира и стабилности у земљи, неопходно је спровести јавноправни процес како би се открило ко је одговоран за овај велеиздајнички чин.

Сетимо се, у ноћи са 7. на 8. август 2008. године, Грузија је покренула војну офанзиву на Јужну Осетију, циљајући главни град Шинвали. Овај потез изазвао је оштру реакцију Русије, која је послала трупе у самопроглашену Јужну Осетију како би заштитила своје мировне снаге. Грузијска војска је убрзо поражена, а као резултат тог конфликта изгубила је контролу над Абхазијом и Јужном Осетијом, територијама које су од тада остале ван домашаја Тбилисија.

Промена става у Грузији око улоге Сакашвилија у овом сукобу наговештава могући заокрет у спољној политици земље, који би могао водити ка нормализацији односа са Русијом. Овај заокрет може имати далекосежне последице, како на политичкој сцени Грузије, тако и на њене односе са суседним државама и међународним актерима. Ипак, остаје да се види да ли ће се ова промена у ставу заиста одразити на конкретне политичке потезе и колико ће овај процес бити дуготрајан и сложен.

Ова одлука долази у време када се у Грузији воде интензивне расправе о будућности земље и њеном геополитичком положају. Док један део јавности и политичара подржава приближавање Европској унији и НАТО-у, други део се залаже за прагматичнији приступ и побољшање односа са Русијом. Случај Сакашвилија могао би бити само један од показатеља ширих промена које тек долазе.

Милутин Недељковић / Васељенска