ТОПЛА ПОДРШКА И ПАКТ СА ЂАВОЛОМ: Да ли ће заставе „Не дамо Јадар“ вијорити на београдској геј паради?

Сведоци смо како се наизглед различите НВО у Србији, попут еколошких организација и ЛГБТ заједнице, уједињују под истом агендом коју подржавају западни финансијери. Златко Кокановић из организације „Не дамо Јадар“, Иван Бјелић из Кровне организације младих, и Мила Пајић из Иницијативе младих за људска права, на први поглед представљају различите друштвене струје, али их повезује заједнички интерес који се више и не крије. 

Зелени покрети у Србији, који под маском заштите за животну средину, све више показују знаке утицаја прозападних невладиних организација. Овај утицај постаје очигледан кроз  повезаност између еколошких протеста и промоције либералних вредности које подржавају права ЛГБТ популације.

Јавност је већ сведочила подршци коју је Иван Бјелић, активиста и члан Кровне организације младих, јавно пружио ЛГБТ заједници, позивајући управо на еколошке протесте и геј и стрејт, јер смо тако јачи. Овај потез није изненађујући, имајући у виду да Бјелић долази из организације која је део шире мреже невладиних организација, које се финансирају и воде из истих центара моћи.

Још један значајан пример је Мила Пајић, која је део Иницијативе младих за људска права, организације која је активно укључена у организацију овогодишње геј параде у Београду. Овогодишња парада, једна од најсканалознијих по питању програма, како се наводи, покушава да увуче и Српску православну цркву у целу причу. Посебно забрињавајућа су најављена предавања на тему цркве која ће бити упућена припадницима ЛГБТ заједнице, што је изазвало огорчење код верујућег дела јавности.

Повезаност између ових либералних вредности и еколошких протеста постаје све очигледнија, и то не само у случају „Не дамо Јадар“, већ и код других организација као што је „Еко стража“. Ове организације, које на први поглед делују као независни покрети грађана, у суштини следе агенду која је усмерена од стране истих оних који финансирају ЛГБТ права и друге либералне циљеве у Србији.

Очигледно је да ниједна невладина организација, било да се налази у Горњим Недељицама или на Врачару, није независна од интереса оних који је финансирају. Ова ситуација указује на дубоку повезаност између наизглед различитих друштвених и политичких покрета у земљи, који сви на крају служе истој агенди и центрима моћи.

Имајући у виду све ове чињенице, може се са сигурношћу закључити да ће ови покрети наставити да подржавају једни друге, будући да су део истог ширег плана. Приметно је да се утицај прозападних НВО све више шири, те да се кроз подршку овим протестима заправо промовишу вредности које имају мало тога заједничког са интересима већине грађана Србије. Управо ово показује да у земљи не постоје аутентични и независни покрети који нису под утицајем спољних фактора, већ да је сваки протест и свако удружење део шире агенде која долази споља.

Васељенска