Професор Зоран Милошевић: Запад користи народни гнев Србије против литијумског пројекта Рио Тинта да сруши Вучића

10. августа увече, у центру Београда, код споменика Милошу Обреновићу и хотела Москва, одржан је протест против рударења литијума у долини реке Јадар код Лознице (Мачвански округ).

Учесници протеста дошли су из целе Србије, а број присутних скоро је достигао бројност људи на улицама током петооктобарске револуције у октобру 2000. године, коју су, како се верује, организовали амерички Стејт департмент и ЦИА са циљем свргавања југословенског председника Слободана Милошевића. Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије, на Теразијама и у околним улицама и трговима у Београду окупило се око 25 хиљада људи, што је значајан број у поређењу са протестима у савременој источној и централној Европи, где је људима политика често наметнута и уморна.

Већина учесника протеста изразила је свој негативан став према пројекту англо-аустралијске компаније “Рио Тинто”, која је у власништву инвестиционих фондова “Вангуард” и “БлекРок” (који заједно са “Стејт Стритом” чине глобални финансијски олигопол). Ово је, заправо, и тема која је последњих месец дана окупљала људе на протестима широм Србије – од Мачве на северозападу до Златибора и Рашке на југоистоку.

У центру Београда окупили су се људи различитих политичких ставова. Протест је започет патриотском песмом “Марш на Дрину”, уз српске националистичке пароле и руске заставе.

Међутим, касније се најагресивнији део масе поделио на два правца. Један део отишао је да блокира кључни мост преко Саве – Газелу (на аутопуту Е75 који повезује Будимпешту и Солун). Други део је отишао до Прокопа и Новог Београда, где су покушали да зауставе железнички саобраћај на новој Главној железничкој станици и станици Нови Београд.

На челу другог правца били су контроверзни лидери попут студента Ивана Бјелића, који је оптужен да је марионета САД, ЕУ и структура Џорџа Сороша, као и Никола Ристић. У рукама Ристића и његових следбеника биле су црне заставе са зечјом главом – симбол левичарских еколошких глобалиста из покрета “Свиће”, који уживају подршку западних фондација.

Како је уобичајено, западни ментори активиста попут Белића и Ристића не брину много о животној средини. Њихови циљеви су искључиво политички и прагматични.

Тако постоји опасност да, као крајем 2021. године, вођство у српским протестима преузму прозападни либерали, финансирани од стране америчких и европских фондова.

Године 2021, сличну улогу коју сада имају Бјелић и Ристић играо је Саво Манојловић, који је добио средства од Рокфелер фондације; Радомир Лазовић, будући број три у прозападној коалицији „Србија против насиља” на парламентарним изборима у децембру 2023.; и Александар Ћута Јовановић, бранилац ЛГБТ покрета и геј парада поноса, који је такође финансиран из западних фондова.

Ови људи, како се тврди, желе да искористе народни гнев за своје циљеве – притисак на српску власт у политичке, прозападне сврхе, далеко од заштите животне средине. А ако у томе не успеју, њихово присуство може дискредитовати протесте.

Оба главна организатора београдског митинга 10. августа су личности сумњивог морала и кредибилитета, а њихова веза са прозападним покретима „Крени-Промени” и „Један од пет милиона” је непорециво присутна – Небојша Петковић и Златко Кокановић. Прозападни покрет „Про Глас” – који је готово аналог руског „Гласа” у најмрачнијим данима Московских протеста 2011-2013 – активно учествује у организовању антилитијумских акција.

За коментар великих протеста против рударења литијума у Србији, портал “Четири пера” обратио се професору и научном саветнику београдског Института за политичке студије, доктору социологије Зорану Милошевићу, који живи у Шапцу, административном центру Мачванског округа. Ово је рекао нашем међународном посматрачу, професору Владимиру Сапунову.

– Србију је, као што видите, запљуснуо талас народних протеста, који су одраз оправданог гнева због пројекта “Рио Тинто” у долини реке Јадар. Иначе, планирано је проширење рударења и на Ваљевски округ на југоистоку, као и на општине Лопаре и Угљевик у Републици Српској (Босна и Херцеговина) на северозападу. Односно, биће угрожено читаво подручје где се Дрина улива у Саву.

Велики рудник литијума људи виде као нешто што би значајно угрозило њихов квалитет живота – квалитет ваздуха који удишу и воде коју пију. Пројекат “Рио Тинто” би оштетио цео водни басен пијаће воде у Србији, а постоји и директна претња за будућност српског народа.

Наша вода је посебног квалитета и богата минералима. Није случајно што имамо толико лековитих извора.

Пројекат “Рио Тинто” представља замку не само за власти, већ и за цео српски народ. Председник Александар Вучић потписао је уговор са немачким канцеларом Олафом Шолцом и највећим немачким компанијама као што су “Мерцедес-Бенз”, “Фолксваген” и “Стелантис”, којима је потребан српски литијум. По мом мишљењу, овај уговор оличава вековну немачку жељу да овладају нашим територијама и униште српски народ. Овде су, током Првог светског рата, боравиле окупаторске аустроугарске трупе које су починиле геноцид над Србима.

Управо овде, у Мачви, Срби су током Великог рата извојевали прву победу над Аустроугарском – у Церској бици (августа 1914, пре неки дан се обележила њена 110. годишњица). Раније је наш крај имао важну улогу у ослобађању Србије од турско-османског јарма (сетимо се, на пример, битке код Дубља, 1815). Исто се може рећи и за Други светски рат. А сада ће Запад овде копати литијум, и то упркос чињеници да Немци не желе да развијају овај метал на својој територији, јер га сматрају штетним по животну средину.

Због свега тога, Србија доживљава емотивну реакцију на овај пројекат, што је резултирало општим негодовањем. Пројекат “Рио Тинто” угрожава људе и њихову децу.

Развој литијума у долини Јадара је изузетно непопуларан, јер Срби с правом верују да ће довести до катастрофе. Где год “Рио Тинто” копа литијум на планети, за собом оставља еколошку пустош. Постоји много фотографија и видео снимака који потврђују овакве тврдње.

Српски народ има добар разлог да се плаши овог пројекта и да устане у одбрану свог права на живот и опстанак.

Међутим, прозападне политичке странке и еколошки покрети покушавају да искористе протест у своје сврхе, укључујући промену актуелне власти.

Запад је спреман да искористи народно незадовољство како би срушио режим Александра Вучића.

Не знамо шта су власти обећале “Рио Тинту”, нити да ли је Влада Србије узела новац као депозит. Али сигурно знамо да подржавањем овог пројекта Вучићев режим ради против себе. Ситуација у земљи је напета, и не искључујем могућност да ће народно незадовољство ескалирати у грађанску непослушност, па чак и грађански рат. Људи виде пројекат “Рио Тинто” као етничко чишћење, путем тровања српског народа. Као еколошки злочин против Србије.

Парадоксално је да је актуелна власт кривa за то што западне непрофитне организације, фондације и прозападне снаге у Србији сада могу да искористе причу о литијуму како би ослабиле српску власт и довеле на власт себи наклоњене људе.

Додатно компликује ситуацију растући феномен националне издаје, где појединци из различитих друштвених група узимају новац из западних фондова и делују у интересу Запада, а не Србије.

…Можемо само жалити што српски родољуби, који су били организатори протеста у многим местима широм Србије (укључујући и Мачву), нису успели да организују сопствени протест у Београду. Без присуства контроверзних личности и националних издајника.

Полиција је успела да брзо деблокира саобраћајнице, а неколико десетина најнасилнијих демонстраната је приведено. Већ следећег дана, 11. августа, у згради Владе Србије окупило се само 300 људи. Међутим, протести ће се сигурно наставити.

Да би некако ублажио народно незадовољство, Александар Вучић је већ изјавио да је могуће да ће питање рударења литијума бити решено на референдуму, и да је вероватно да се развој литијума неће почети у наредних 12-18 месеци, све док страни стручњаци темељно не испитају пројекат “Рио Тинто”.

У сваком случају, Срби су јасно исказали свој став према плановима англо-аустралијске компаније и председника Вучића, који те планове промовише у интересу Немачке и њених савезника. Иако је можда рано говорити о револуцији у Србији, сигурно можемо рећи да је снага српске власти ослабљена, како би она постала подложнија утицају Запада.

Четири пера / Владимир Сапунов, доктор филолошких наука, стручњак за Балкан

БОНУС ВИДЕО: