Веизовић: Како нам је наметнут државни орган који штити спровођење агенди које су против националних интереса Србије!?

Како су, демонтрирајући силу и моћ, повереници за заштиту равноправности, понизне слуге западних финансијера- показали да петоколонашење у Србији можда јесте уносан, али није до краја и известан посао?

Замислите живот у земљи претвореној у експерименталну лабораторију западних сила. Део експеримента је (нека вам пажња не пада) и орган, надгледан од стране оних који већ деценијама не одустају од покушаја да становништву наметну своје вредности и „истине“. Представник поменутог органа, разумљиво, није изабран вољом народа, већ је делегиран од стране невладиних организација, финансираних са Запада, а које делују као продужена рука страних амбасада и фондова. Претпоставимо сада да је реч о Србији. Прича иде даље овако…

Орган се, након што је уведен у закон, финансира се директно из наших џепова, а једна од његових главних функција односи се на спровођење позитивне дискриминације. Иза ове хладне и бездушне фразе крије се вредносна ставка- сви други важнији су од Срба па се, сходно томе, права и интереси српског народа свесно и систематски гурају у други план.

КАЖЕТЕ, НЕЗАВИСНИ?

Овде није крај, већ почетак саге о дисциплиновању једног народа. Истински задатак ове институције-органа јесте да попут специјалне полиције новог доба врши мониторинг и проверу да ли је западна агенда у потпуности прихваћена и имлементирана. Уколико се усудите да мислите другачије, дрзнете да кажете нешто што није у складу са задатим „вредностима“, механизам кажњава иде следећим редом- кривичне пријаве, новчане казне па чак и затвор. Објасниће вам да ова је ова брутална борба против здравом разума заправо заступање слободе говора.

Циљ је наметање западних идеологија, гушење сваког отпора и продубљивање јаза међу нама. И све то, замислите, за наш новац и уз наш пристанак јер смо се тихо повукли и дозволили наметање туђе воље. Све наведено није фикција. Орган постоји и зове се Повереник за заштиту равноправности.

У теорији, замишљено је да Повереник буде независно тело основано ради заштите и унапређења равноправности свих грађана и грађанки. У пракси, Повереник је механизам за спровођење политика које нису у складу са традиционалним вредностима и интересима српског народа. То је казнена јединица која, уместо да штити све грађане, има задатак да спроводи агенде које фаворизују све осим домицилног становништва.

Независност је термин којим се несебично служе у кабинету Повереника, вероватно у настојању да убеде све остале како су заиста независни и непристрасни. Међутим, тај термин постаје готово комичан у својој контрадикторности чим се уђе на званични сајт Повереника за заштиту равноправности. На самом дну странице стоји да је сајт израђен уз подршку УСАИД-а, а међу партнерима се налазе “Equinet Europe”, Европска комисија против расизма и нетолеранције (Council of Europe) и удружење Међугенерацијска солидарност. Ове информације негирају сваки вид независности, јер јасно показују ко су стварни утицајни актери који стоје иза овог органа. Додатно узнемирава чињеница да је Повереник државни орган Републике Србије, а не, како би се могло закључити, невладина организација или приватна фирма, где би овакви „партнерски“ односи можда били мање спорни. Оваква ситуација доводи у питање сам легитимитет њихове тврдње о независности и покреће озбиљне сумње у то чије интересе заиста заступају.

РАДИ ПО ДИКТАТУ

Међу бројним пројектима Повереника за заштиту равноправности доступним на њиховом сајту, можете наћи и оне који су финансирани од стране западних амбасада. Тако, на пример, један од њих, финансиран од стране страних актера, намеће бројна питања о суверенитету. Пројекат подржан од стране Министарства иностраних послова Норвешке.

Уговор о гранту између Министарства спољних послова Норвешке и Повереника за заштиту равноправности Србије односи се на пројекат „Јачање локалних антидискриминационих капацитета и институционалних капацитета Повереника за заштиту равноправности“. Уговор поставља услове и процедуре за финансијску подршку коју обезбеђује Норвешка, а у оквиру пројекта који има за циљ унапређење људских и мањинских права у Србији. Кључне одредбе уговора укључују:

• Финансирање: Министарство спољних послова Норвешке обезбеђује грант у износу од 1.713.506 норвешких круна (NOK), који ће бити коришћен искључиво за финансирање трошкова повезаних са пројектом.
• Одговорности: Повереник за заштиту равноправности преузима целокупну одговорност за планирање, имплементацију и мониторинг пројекта.
• Извештавање: Повереник је обавезан да редовно доставља финансијске и наративне извештаје о напретку пројекта, као и завршни извештај по окончању пројекта.
• Трајање пројекта: Пројекат ће трајати од 11. децембра 2017. до 11. децембра 2019. године.

Уговор такође садржи одредбе о транспарентности, ревизији и могућности решавања неслагања између уговорних страна. Такође, наглашава се важност избегавања сукоба интереса и спречавања финансијских неправилности.

Устав Републике Србије у члану 2 предвиђа да суверенитет потиче од грађана и да се врши кроз уставом утврђене државне органе. Ова одредба подразумева да државни органи делују самостално и у складу са домаћим законодавством.

СМЕРНИЦЕ ЗА ПАРНИЦЕ

Документ који представља уговор између Повереника за заштиту равноправности и Министарства иностраних послова Норвешке отвара озбиљна питања везана за суверенитет државе Србије. У једном делу овог уговора јасно се наводи да Повереник, који би требало да буде независни државни орган, полаже рачуне иностраној институцији, односно Министарству иностраних послова друге државе. Како је могуће да орган Републике Србије, који је основан ради заштите грађана и њихових права, постаје инструмент страног утицаја? Какав је то суверенитет када један од кључних државних органа мора да доставља извештаје, оправдава трошкове и активности не институцијама своје земље, већ иностраној влади?

Овај аранжман не само да доводи у питање независност Повереника, већ баца сенку и на цео правни поредак Србије. Док се народу Србије прича о независности и суверенитету, у реалности државни органи постају марионете у рукама страних сила, испуњавајући агенде које намећу они који немају интерес да Србија буде јака и самостална. У каквој то држави живимо, ако се кључне институције повинују страним властима, а не свом народу? Ово није само питање једног уговора, већ питање суштине суверенитета наше земље.

Међу пројектима које финансира Велика Британија налази се један са веома интересантним називом—“Смернице за стратешке парнице.” (https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/09/szsp.pdf)
“Смернице за стратешке парнице,” документ који би требало да пружи увид у начин на који Повереник за заштиту равноправности спроводи своју борбу против дискриминације, на први поглед делује као технички приручник за правнике и активисте. Међутим, иза те наизглед неутралне фасаде крије се много више од обичног упутства за рад. У овом документу видимо јасно профилисане методе и стратегије које се могу тумачити као оруђе за идеолошку контролу и санкционисање свих оних који се усуде да мишљењем или деловањем одступе од званичне агенде.

ПРИРУЧНИК ЗА ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ СРБА

Ове смернице, које је Повереник израдио уз финансијску и логистичку подршку страних партнера, посебно британске владе, представљају прецизно дефинисане механизме за покретање стратешких парница. Највећа опасност лежи у чињеници да су стратешке парнице осмишљене тако да се усмеравају према онима који својим ставовима одступају од либералних и прозападних вредности које Повереник, по свему судећи, настоји да промовише.

Под изговором заштите угрожених група, ове парнице се користе као мач над главама свих који се усуде да мисле другачије. Селективна примена закона, као што је овде описано, омогућава Поверенику да одређује које су идеје прихватљиве, а које подлежу санкцијама. Тако Повереник, који би по дефиницији требало да штити права свих грађана, заправо постаје инструмент за сузбијање непријатних мишљења и промовисање одређене идеолошке агенде.

Документ представља својеврсни приручник за правно и политичко дисциплиновање, ослањајући се на подршку западних партнера, што додатно доводи у питање суверенитет Србије. Овакви поступци не служе истинској равноправности, већ су алат за утицање на јавно мњење и усклађивање српске политике и друштва са вредностима које долазе споља. У том светлу, ове смернице за стратешке парнице нису ништа друго до план за спровођење идеолошке и политичке агенде под маском борбе за људска права.

ПОТКАЗИВАЊЕ СОПСТВЕНОГ НАРОДА

И ту долазимо до основног деловања Повереника који својим радом селективно злоупотребљава функцију, форсирајући одређене, пре свега либералне и западне идеологије у односу на традиционалну баштину. Другим речима, све оно што се не уклапа у НВО агенду, односно у цивилни сектор западних служби у Србији, биће законски санкционисано.

Током протеклих година имали смо на стотине кривичних пријава које су подносиле прво Невена Петрушић, а затим њена наследница Бранкица Јанковић, против новинара и друштвено-политичких активиста због статусa на друштвеним мрежама. Ишло се дотле да су на информативне разговоре привођени потпуно маргинални људи, без израженог или дефинисаног става о било чему, а за разлог привођења неведен је статус написан у афекту на друштвеној мрежи.

У једном периоду, број људи који су били приведени или против којих су покренути некакви процеси процентуално је био доста велики у односу на број становника, што је итекако оставило одређени утисак и утицало на свест људи о томе. Још већи утисак оставило је привођење новинара и друштвено-политичких активиста који су познати по својим традиционалним и патриотским ставовима које су изражавали кроз чланке. На списку оних који се не уклапају у агенду и које би требало ућуткати кроз „стратешке парнице“ нашли су се Влада Димитријевић, Бранислав Ристивојевић, Миша Ђурковић, аутор овог текста и бројни други. Међутим, подизање кривичних пријава против поменутих није резултирало ћутањем, већ још јачим одговором.

СРЕСКИ ШПИЈУН – БРАНКИЦА ЈАНКОВИЋ

Покушај усвајања Закона о родној равноправности, који је дошао из „кухиње“ Повереника за заштиту равноправности, био је један од примера како се идеологије могу наметати једном народу без његове воље. Повереница Бранкица Јанковић уложила је све своје напоре у гурање овог закона, користећи све расположиве алате, укључујући и парничне поступке против оних који су имали храбрости да јавно критикују или изразе своје неслагање. Тиме је јасно показала да је спремна да ућутка сваку опозицију, без обзира на цену.
Међутим, овај закон није успео да прође, што је показатељ шта је све могуће када се српска патриотска јавност и Српска православна црква удруже у одбрани традиционалних вредности.

За разлику од припадника невладиног сектора, који делују по упутствима и уз подршку са стране, Срби који припадају традиционалном, патриотском регистру, а које нико не плаћа да то буду, већ су то по рођењу и уверењу, немају формалну организацију, немају лидера, али имају СПЦ . Неуспех у усвајању закона био је снажан показатељ да се народ не може сломити и да сувереност његовог духа остаје непоколебљива када се сви слојеви друштва удруже у заштити онога што је суштински њихово.

ЛАЖИ, КЛЕВЕТЕ И ХУЛЕ

На мети критике Повереника за равноправност током дебата око закона нашао се и српски патријарх Порфирије због изјаве да су жене које се боре за овакав закон „ништа друго него јаднице“. Након салви увреда, претњи и клевета које је добио од особа које су део НВО сектора и дела јавности која је учествовала у промоцији закона, од њега је тражено да се извини, што наравно, првојерарх Српске Цркве, није учинио. Има ли веће промоције лицемерја и потврде да никаква равноправност и не постоји, већ да се иза свега крије понизан однос према западним и либералним идеологијама и позитивна дискриминација која је присутна и у случају религије?

Повлачење овог закона није коначна победа, јер је окупација у Србији на свим нивоима евидентна, али јесте огромно охрабрење и знак да и у таквим околностима постоји простор за борбу. Под покровитељством, разуме се, Српске православне цркве-најстарије институције у Срба, која се, не без разлога, нашла на страницама Резолуције Европског парламента јер ето-штити породичне вредности баш као и Руска православна црква. Нигде прецизније није описана суштина западних планова везаних за Србију него у ових неколико реченица стразбуршких парламентара.

Весна Веизовић / eagleeyeexplore