Муслимански злочин пред црквом у Блажују

Муслимански злочин пред црквом у Блажују.

У Сарајеву се 28. августа 1995. године десио двоструки злочин муслиманског руководства: један над сопственим народом, на Маркалама поново, гдје је страдало на десетине људи, да би само неколико сати касније починили и други, над српским народом у сарајевском насељу Блажуј.

Од граната испаљених с муслиманских положаја на Игману убијена је тридесетогодишња Јадранка Витор, а рањено је 47 цивила од којих је петнаестеро дјеце. Овај стравичан злочин десио се пред Црквом Светог Саве у Блажују у тренутку када су се овдје, у великом броју, окупили мјештани, обиљежавајући велики православни празник Успења Пресвете Богородице.

Иза погинуле Јадранке Витор остало је троје малољетне дјеце, а њен муж се од почетка рата налази у злогласном муслиманскм затвору “Силос” у Тарчину. Тешке повреде наткољенице задобио је Властимир Пушара, који се у вријеме гранатирања затекао пред црквом, правећи шпалир младенцима чије је вјенчање било у току. Ни недавне његове ране, задобијене на Видовдан на Нишићком ратишту, нису зацијелиле, у себи има још 45 гелера, а задобио је нове на вјенчању свог друга Властимира Главаша, чије се вјенчање претворило у крвави пир муслиманских екстремиста.

У овом злочину рањен је и свештеник Ђорђе Илић који је тог јутра служио службу за Свету Госпојину.

– Било је стравично. Пуно свијета, вјерника и сватова, окупило се у цркви и у дворишту. Вјенање је било у току, када је пред цркву пала прва граната – прича свештеник Ђорђе Илић, смјештен у блажујској болници “Жица” са осталим рањеницима.

“Међу толиким свијетом завладала је паника, вриштање дјеце и жена, крв свуда около. Склонио сам тај народ уз зид цркве да би било што мање жртава, двоје дјеце сакрио сам под олтар, а потом пружио прву помоћ рањеницима. Након десетак минута пала је и друга граната. Тада сам ја рањен, осјетио сам оштар бол у предјелу кука”.

Ни након оваквог гранатирања са тешким посљедицама, муслимански бојовници се нису смирили. Гранатирање сарајевског насеља Илиџа и околних мјеста настављено је током цијелог дана. Са Игмана и Сокоља испаљено је око 80 убитаних пројектила, па број од 48 рањених није и коначан: још седам цивила задобило је тешке повреде, једна жена рањена је од гелера гранате у властитом стану.

Збринути у Болници “Жица”

Сви повређени пребачени су на лијечење у Болницу “Жица”. За медицинско особље ове ратне болнице био је ово један од најтежих дана. Кола хитне помоћи довозили су непрестано рањене мјештане Блажуја и Илиџе, међу њима велики број дјеце.

Директор Болнице “Жица” др Милан Пејић каже да је то био један од најтежих дана у његовој трогодишњој ратној љекарској пракси.

– У нашу болницу довезено је укупно 56 рањеника од тога њих 48 који су рањени пред црквом у Блажују. Једна жена је погинула, рањено је чак пенаесторо дјеце. Неки су пуштени на кућно лијечење, али пуно наших суграђана, њих чак 22, због тешких повреда задржано је на лијечењу- ради се о повредама екстремитета и тијела, углавном, али има и повреда главе. Сви су збринути и за надати се да жртава више неће бити – каже доктор Пејић.

Др Радован Караџић, предсједник Републике Српске

Могло се очекивати да ће муслиманска страна, као и увијек до сада пред важне раскрснице у преговорима, инсценирати масакр сопственог становништва како би саботирала преговор. Увијек када смо били у преломном тренутку преговора, или када је нека важна линост долазила у Сарајево, били смо свједоци масакрирања сопственог нараода од стране муслиманске владе. Ја не надам да међунаредна заједница и међународни медији неће више “купити” ту врсту прича, а ми ћемо енергично захтјевати међународну комисију у којој ће бити и наш експерт да се испита ије је то зло. Ми смо увијек поштовали вјерске празнике других вјерских заједница и то они добро знају. Међутим, и у Другом свјетском рату, а ево и сада, нас су наши непријатељи и усташе и муслимани најтеже нападали баш на православне хришћанске празнике. То је континуитет једног злочина и нас то ништа не изненађује – казао је предсједник Караџић.

Мр Момчило Крајишник, предсједник Народне скупштине РС

Јутрос сам требало да одем на аеродром и кренуо сам, али сам у међувремену обавијештен да је састанак отказан, збг тога што је дошло до овог инцидента (гранатирање Маркала оп. а.). Ми инцидент истражујемо, али оно што ми категорички можемо да тврдимо то је да српска војска са тим нема никакве везе. Ја лично осуђујем такав чин, јер то не доноси никакво добро ни Србима ни муслиманима, то не доноси добро ни наставку мировног процеса и ко год је то починио – тврдимо да Срби нису – тај има интерес да се прекине мировни процес и да дође до наставка рата. То је погубно за мир у БиХ. Просто смо опсједнути овим пробемима који се стављају на душу Србима и отуда нисам ни поменуо овај злочиначки чин који је и морално испод било каквог достојанства. И кад смо непријатељи, не гађају се сватови. То је само доказ више да се жели прекинути мировни процес, а то је погубно, изјавио је Крајишник.

Ослобођење, 28. 8. 1995. г.

Катера Њуз

Бонус видео