Коначно решен проблем малинара?
(Фото: Depositphotos/Ryhor)
Коначно решен проблем малинара?
Одлука да се ПДВ враћа газдинствима која су произвела малину, а не хладњачарима којима је предата, као што је био случај до сада, је одлична мера којом је коначно почело уређење тржишта малине што је и био један од главних захтева малинара.
То за Спутњик каже председник Асоцијације произвођача малине у Србији, Добривоје Радовић, који додаје да се још не зна хоће ли се у овој години кренути са повраћајем ПДВ-а малинарима, али да је уредба већ измењена на тај начин.
На добитку држава и произвођачи
Тиме су како каже, на добитку и произвођачи и држава, а на губитку они који су мешетарили и ловили у мутном на рачун труда произвођача, што је из године у годину смањивало површине под малином, једним од наших највећих извозних адута.
„То је одлична ствар зато што ће се са тим ПДВ-ом контролисати комплетна количина малине. Контролисаће се колико је малине, која јој је цена и на основу цене ће се добијати осам посто ПДВ-а. Значи, ако је 200 динара за килограм, на то још иде осам посто од цене малине,“ каже Радовић.
Он објашњава да је до сада повраћај ПДВ-а од осам одсто министарство финансија усмеравало хладњачарима, односно откупљивачима на основу откупног листа, а они потом произвођачима, што је остављало велики простор за малверзације.
Ако је прошле године цена малине била 500 динара, а негде и 630 динара, поједини хладњачари су малинарима враћали ПДВ од осам одсто на цену малине од 500, а министарству приказивали цену од 630 дибнара. Тим пре су то могли јер откупни лист који су давали произвођачима није онај који иде за повраћај ПДВ-а, који је електронски.
И држава била у минусу
„Ми знамо да је држава увек хтела да се уједначи ПДВ, да онолико колико је било захтева за повраћај, односно конкурисало за ПДВ, да се толико и врати. Увек је, међутим, министарство финансија преплатило ПДВ, а то значи да је гледајући према повраћају ПДВ-а била већа количина малине од оне стварно откупљене. Кад све саберете, с обзиром на количину откупљене малине држава је да ли пет или 50 милиона, али увек била у минусу“, објашњава наш саговорник.
Он указује да ће нова мера бити од користи и за уређење тржишта малине.
Важно за контролу тржишта
„Тај ПДВ доста значи и нама и држави јер не може више да се произведена малина помеша са увезеном малином и миксује. Сада ће бити раздвојена увезена малина, ако је буде, а мислим да је неће бити зато што се сада на томе много другачије ради него пре. И то је одлична ствар, то је за похвалу што је министарство пољопривреде прихватило наш предлог и проследило га министарству финанисија и с тим се креће у реализацију“, каже челник Асоцијајације произвођача малине.
Он напомиње да су различите инспекцијске службе и даље на терену и да настављају да чешљају све нерегуларности. Уређење тржишта је тек почело, што је тежак и дуготрајан посао, али је битно да је први корак направљен каже овај малинар.
Остало је, каже, још око пет одсто ненаплаћеног прошлогодишњег рода који су малинари предали хладњачарима, а ови им нису исплатили, јер је у односу на договорену аконтну цену реална на европском тржишту била мања због јефтине украјинске и пољске, па су се нашли у проблему. Зато им је држава ускочила у помоћ са мораторијумом на кредите и могућношћу њиховог репрограма, како би произвођачи били намирени.
Плаћање договореном динамиком
Цена овогодишње малине која је, како каже, одличног квалитета, је од 130 до 240 динара за килограм и ту највећу нуде само четири хладњаче. Толика разлика у цени је, сматра он, последица договора већине хладњачара, односно постојања њиховог картела и зато је један од захтева малинара била јединствена цена црвеног злата.
Берба је завршена и остало је само да се убере малина у брдско-планинским пределима с којом се и кренуло 15 дана касније због каснијег зрења. Исплата је почела и засад иде по предвиђеној динамици, односно према договореним терминима, каже Радовић.
Мира Канкараш Тркља/Спутњик
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=w670Ws-cXCk
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!
