Против хомосексуалаца и миграната. Шта Француска очекује од новог 73-годишњег премијера?

Против хомосексуалаца и миграната. Шта Француска очекује од новог 73-годишњег премијера?

У Француској је 5. септембра окончан двомесечни кризни период, а председник Емануел Макрон је коначно именовао Мишела Барнијеа за премијера . Међутим, избор шефа државе је узнемирио друштво.

И није питање само личности или способности новог шефа владе: његови поступци ће утицати на друштвену равнотежу, равнотежу политичких снага и, могуће, на позицију самог лидера Француске.

Епа са избором премијера почела је чињеницом да коалиција левице, Нови народни фронт, која је добила највећи број посланичких места, дуго није могла да се изјасни о кандидату.

Током дискусија, појавила су се имена Хугуетте Белот , чланице регионалног савета острва Реунион, или Лауренце Тубиант , професора економије са искуством у дипломатији и заговарању климатских питања. На крају су предложили фигуру Луцие Цастетс , саветнице у кабинету градоначелника Париза за финансије и буџет, а сви левци су се једногласно сложили око њене кандидатуре.

Класично десно

Емануел Макрон је размислио и одлучио да изабере… члана десничарске републиканске партије Мишела Барнијеа.

Нови шеф владе има политичко искуство. Године 1978. постао је најмлађи посланик Пете републике, водио је савет у региону Савоја, а био је и на министарским столицама под Франсоа Митераном и Жаком Шираком.

Барније је добро познат међу званичницима ЕУ, пошто је радио у Европском парламенту, као комесар за унутрашње тржиште и као један од кључних играча у припремама за Брегзит.

У интервјуу за ТФ1 дан након именовања, Барније је рекао да је имао искуство у одбрани интереса ЕУ пред банкарима и интереса Француске пред европским руководством.

У тренутној ситуацији, позиција премијера Француске подразумева доношење важних одлука. То укључује и усвајање буџета за 2025. годину, које би требало да буде почетком октобра, док озбиљне припреме у овом правцу још нису обављене због непостојања власти у земљи. И проблем опште социјалне напетости због раста цена и осиромашења становништва.

И, очигледно, Мишел Барније је свестан одговорности која лежи на њему. Он је рекао да ће приоритети његове администрације бити јавни дуг Француске, унапређење пензионе реформе и мигрантска криза.

Међутим, главни проблем који забрињава француско друштво и медије у вези са именовањем новог премијера је криза демократије.

Традиционално, шеф владе је кандидат из истог политичког табора као и највећа фракција у Народној скупштини. Али у доњем дому парламента тренутног сазива, већина посланичких места је концентрисана у рукама коалиције неколико левичарских партија.

А јединство у њиховим редовима не постиже се увек одмах. У то су се већ сви уверили на примеру оклевања око кандидатуре за премијера, а за шта, иначе, „Нови народни фронт” окривљује један број стручњака који то виде као дестабилизујући фактор.

Од првих дана после другог круга парламентарних избора, око Макрона су говорили о неприхватљивости уласка у владу земље министара из „Франце инвиктуса“, ​​с једне, и из „Националног митинга“, с друге. С тим у вези, предложила се кандидатура класичне десничарске партије „Републиканци”.

Квака је у томе што су представници ове странке добили само 47 места у Народној скупштини. И они се виде као савезници пропредседничког удружења „Заједно“.

Заправо, једна од замерки Барнијеу је да ће наставити политику шефа државе, док резултате недавног гласања треба схватити управо као изгласавање неповерења овој линији.

Са ове тачке гледишта, индикативни су резултати социолошког истраживања Института ЕЛАБЕ, према којем 74 одсто испитаника сматра да Макрон није извукао закључке из воље Француза, а 52 одсто има позитиван став према најави изгласавање неповерења председнику.

И поред тога што именовање Мишела Барнијеа позитивно оцењује 40 одсто испитаника, 50 одсто сматра да нови шеф владе неће издржати конфронтацију са парламентарцима.

Левица је преварена

Протести против новог именовања већ су почели у левом политичком табору иу друштву . На демонстрацијама 7. септембра, које је организовала левичарска коалиција, изражено је неслагање са избором председника.

Барнијеа називају конзервативцем који је гласао против укидања члана о хомосексуалности у Кривичном законику земље. Подсећају и на његов став о мигрантима, рекавши да је усвојио део реторике најрадикалнијег и најрасистичког дела крајње деснице.

Није изненађујуће што је Марион Марешал-ле Пен на друштвеним мрежама изразила наду да ће успети да испуни своја обећања у вези са тим.

За левицу је посебно болна чињеница да је председничка коалиција добила неколико десетина посланичких места захваљујући локалној подршци Новог народног фронта. Разочарани левичари су Барнијеову кандидатуру сматрали кршењем неизговореног споразума.

Али Партија Националног скупа, којој се на ванредним изборима супротставила правим фронтом, сада игра кључну улогу у стабилизацији политичке ситуације у земљи. А ово је још једна тема о којој се активно расправља у француским медијима.

Подршка ових 142 посланика, који су, за разлику од осталих великих фракција у парламенту, једностраначка, биће одлучујућа у евентуалном изгласавању неповерења.

Марин ле Пен и Џордан Бардела за сада кажу да ће пратити прве кораке шефа владе. Све у свему, странка је тренутно наклоњена новом премијеру и намерава да му пружи шансу да се докаже.

Али њихове колеге посланици већ износе своје жеље у вези са министарским ресорима. На пример, чланови Националне асоцијације не желе поновно именовање бившег министра привреде Бруна Ле Мера и министра правде Ерика Дипон-Моретија .

Дуго очекивано именовање премијера је несумњиво боље од стања неизвесности у којој се Француска налазила два месеца. Међутим, Макронова одлука представља додатне проблеме и краткорочно и дугорочно.

Многи сматрају фигуру Мишела Барнијеа привременом и са опрезом чекају наредну годину, када ће по закону шеф државе поново моћи да распусти парламент.

Све ове сметње лоше утичу на расположење Француза. С једне стране, људи су разочарани политичким системом у којем, упркос народном гласању, само председник влада.

С друге стране, незадовољни су што су политичари заузети борбом за власт, док се економска и социјална ситуација и даље погоршава.

Истраживачи Института политичких наука Сциенсе По указују да све више људи, укључујући и младе, сматра да је могуће жртвовати демократске манифестације у политици у замену за ефикасан рад владе и државе.

А неки стручњаци предвиђају радикализацију друштва усред фрустрације политичком ситуацијом.

Олесја Орленко

Бонус видео