Све је могуће: Основан Форум за заштиту људских права Миливоја Катнића

Све је могуће: Основан Форум за заштиту људских права Миливоја Катнића.

У Подгорици је 12. септембра основан Форум за заштиту људских права Миливоја Катнића. За предсједника Форума изабран је писац Милорад Мијо Поповић, сапштено је данас из Форума.

“Велики терор што га држава Црна Гора данас спроводи над Миливојем Катнићем упоредив је само са фашистичким и стаљинистичким процесима, у којима су, тридесетих година 20. вијека, због своје политичке или националне припадности, страдали невини људи”, наводе у саопштењу.

Декларацијом упућеном домаћој, регионалној и међународној јавности, Форум жели да, како кажу, упозори да државни терор црногорских вишинских Црну Гору полако претвара у архипелаг гулаг.

У Црној Гори се данас масовно крше људска права и слободе. Црна Гора је једина европска држава, уз аутократске државе Русију и Бјелорусију, у којој се политички противници у затвору. Спроводи се политички реваншизам, хапсе се политички и идеолошки противници, функционери бивше владе, министри, судије, тужиоци, директори јавних предузећа и агенција за спречавање корупције, професори универзитета и академици, са измишљеним и монтираним оптужбама за злоупотребу положаја, корупцију и тобожњу припадност криминалним организацијама. Због слободе говора процесуирају се и оптужују писци, новинари и интелектуалци, а бројни јавни дјелатници, интелектуалци, новинари и грађански активисти стављени су под мјере тајног надзора.

Прогону и затварању средњовјечних и пензионисаних бивших функционера, у седмој и осмој деценији живота, претходио је јавни линч режимских гласила, а њихова привођења у тужилаштво спровођена су уз брутално кршење људских права, међународних стандарда и конвенција: уз присуство камера, везане осумњиченике спроводе маскирани полицајци са дугим цијевима. Уз кршење закона и Устава, одуговлаче се истраге и без суђења, поднесених оптужница и пресуда оптужени се мјесецима и у неким случајевима годинама задржавају у притвору.

О укупном политичком амбијенту у Црној Гори, стању демократије у њој, свједочи и чињеница да је у образложењу за продужење притвора Миливоју Катнићу као отежавајућа околност наведена његова приватна телефонска комуникација са познатим црногорским новинарима и писцима, само зато што су, професионално обављајући свој посао, бранили право и слободу, штитили људска права и презумпцију невиности.

Политички прогон Миливоја Катнића преседан је чак и за режиме хибридног фашизма. Јер у кривичноправном смислу, оптужбе којима Специјално тужилаштво терети свог бившег шефа – да је наводно штитио поједине чланове криминалне организације, иако их је баш Катнић на десетине ухапсио и процесуирао, те за учешће у наводном ратном злочину – по својој неаргументованости и бесмислености необично подсјећају на процесе у вријеме италијанског фашизма, франкизма и стаљинизма, гдје су тужиоци били изнад судија и закона.

У политичком контексту прогон Миливоја Катнића, по својој позадини, националистичкој нетрпељивости и безобзирности налик је афери Драјфус. Истина, друштвена и политичка улога Катнића у односу на француског капетана јеврејског поријекла који је, ни крив ни дужан, био оптужен за шпијунажу неупоредиво је значајнија. Јер бивши главни специјални тужилац имао је најзначајнију улогу у спречавању покушаја државног удара 2016. године, који би у Црној Гори неминовно изазвао грађански рат несагледивих посљедица, а у којем су јасну улогу имали и носиоци данашње државне власти.

Наиме, Миливоје Катнић је водио тужилачко-полицијски тим који је разоткрио припреме државног удара и ухапсио завјеренике, што је спријечило грађанске сукобе у Црној Гори и, уз испуњење других услова за пријем у чланство, пресудно утицало да Црна Гора 2017. године постане чланица НАТО савеза. Само због тога у свакој сувереној држави Миливоје Катнић би био персона грата, уважен и поштован. Међутим, у данашњој Црној Гори Миливоју Катнићу је борба за грађански мир, заштиту уставног поретка и суверенитет државе магнум цримен, велики злочин. Над Катнићем се уз примјену политичке злоупотребе кривичног прогона и грубе манипулације тужиоца примјењује реваншизам и освета најгоре врсте.

Носиоци пучистичке руско-српске осовине који су освојили власт на изборима 30. августа 2020. године, како је и карактеристично за класичне идеолошко-политичке преврате, Миливоја Катнића су претворили у најомраженију особу – уз бившег предсједника Мила Ђукановића. Политички прогон Миливоја Катнића не свједочи само о суровој судбини једног ревносног, способног и храброг државног функционера него умногоме одређује блиску и даљу будућност црногорског друштва.

Хапшење Миливоја Катнића, као и других оптужених и притворених, а још неосуђених бивших функционера, поред осветољубивости типичне за припаднике ауторитарних режима, првенствено има задатак да заплаши грађане. Од тога да ли ће црногорска тужилаштва и судови функционисати у складу с прописима демократске правне државе или ће остати инструмент у рукама политичких и криминалних кланова, пресудно ће зависити хоће ли се Црна Гора коначно стабилизовати као држава и друштво које ће баштинити вриједности либералне демократије – владавине права, људских права, презумпције невиности и слободе медија.

Главни задатак Форума за заштиту људских права Миливоја Катнића је да увјерљивим анализама и доказима разоткрије идеолошку и политичку позадину случаја и обавијести домаћу и међународну јавност о политичком прогону бившег специјалног тужиоца и осталих инкриминисаних дужносника.

Форум за заштиту људских права Миливоја Катнића, између осталога, организоваће међународну конференцију о политичким затвореницима, кршењу индивидуалних и колективних људских права и слобода у Црној Гори, захтијеваће међународне арбитраже поводом продужења притвора болесном шездесет седмогодишњем притворенику, којега тужилац Милош Шошкић проглашава и хомицидним – смртоносним за друштвену средину – премда у досадашњем животу никад није био осуђиван. Тражићемо да суђењу Миливоју Катнићу присуствују инострани правни експерти и представници демократских медија, како би се раскринкала ова незапамћена судско-политичко-криминална фарса.

Заштита људских права бившег главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића и осталих бесправно ухапшених политичких личности, као и таргетираних и дискриминисаних писаца и новинара, грађанских активиста и професора, од пресудног је значаја за одбрану темељних демократских вриједности. Јер безакоње, етнички и клерикални национализам и шовинизам, спрега политике, цркве и криминално-паравојних структура ствара правну и економску несигурност, апатичност и страх, провинцијализам и предрасуде, које неминовно убрзавају сваковрсно пропадање Црне Горе.

Зато је задатак Форума за заштиту људских права Миливоја Катнића да укаже на грубо кршење људских права у случају Миливоја Катнића, као и да уз помоћ домаћих и међународних експерата, активиста за људска права, укаже на политичку и криминалну позадину прогона бившег главног специјалног тужиоца и осталих високих чиновника бившег режима. У ширем контексту, задатак Форума је заштита Устава и закона, заштита људских права и грађанских слобода

Чланови Форума за заштиту људских права и потписници Декларације:

Мијо Аџић, академски сликар;
Анте Арманини, писац, Хрватска;
Миодраг Мишко Бајковић, архитекта;
Дино Бајрамовић, новинар, Босна и Херцеговина;
Томица Бајсић, предсједник Хрватског центра ПЕН-а, Хрватска;
Сњежана Бановић, списатељица, Хрватска;
Алек Баровић, црногорски политиколог и колумниста, докторанд на Универзитету у Падови;
Ђорђе Беговић, грађански активиста;
Жарко Беговић, грађански активиста;
Никола Белада, адвокат;
Нермин Биједић, грађански активиста, Босна и Херцеговина;
Соња Бисерко, предсједница Хелсиншког одбора за људска права, Србија;
Владо Богданић, активиста за људска права, Хрватска;
Валентина Тина Бољевић, грађанска активисткиња;
Жарко Божовић, грађански активиста;
Ахмед Бурић, писац, Босна и Херцеговина;
Михаило Бурић, ред. проф. др;
Александра Бурзан, грађанска активисткиња;
Ненад Чанак, политичар, Србија;
Аднан Чиргић, проф. др, предсједник Црногорског ПЕН центра;
Ранко Ћетковић, магистар политичких наука, Хрватска;
Ана Ђукановић, адвокатица;
Бојан Ђурановић, политиколог;
Бранислав Брано Ђурановић, машински инжењер;
Роман Ђурановић, сликар;
Владимир Ђурановић, сликар, редовни професор;
Славко Ђурђић, новинар;
Бранка Ђуричковић, дипл. ецц.;
Милован Ђуричковић, дипл. ецц.;
Миа Еванс Кесселман, др, Њемачка
Давор Гјенеро, политиколог, Хрватска;
Јасон Голд, Цхиеф Интернатионал Фореигн Полицy Адвисор, Институте фор тхе Протецтион оф Демоцратиц Валуес, Велика Британија;
Ирена Илић, грађанска активисткиња;
Азур Имшировић, политиколог, Босна и Херцеговина;
Дарко Ивановић, новинар, редитељ и НВО активиста;
Ервин Јахић, писац, Хрватска;
Лука Јовановић, адвокат, Србија;
Милан Јовановић, предсједник Форума за безбједност и демократију, Србија;
Слободан Јовановић, публициста;
Видо Јовановић, грађански активиста;
Данило Калезић, политички аналитичар, сарадник на УЦГ;
Милорад Катнић, проф. др;
Радан Катнић, дип. ецц.;
Радомир Катнић, ппуковник у пензији;
Катнић Славко, службеник;
Дражен Катунарић, писац, Хрватска;
Жељко Каваја, грађански активиста;
Енвер Казаз, проф. др, Босна и Херцеговина;
Нена Кеселманн, предсједница удружења Монтенегро, Њемачка;
Славко Кљајић, грађански активиста;
Александар Конатар, мр ек. наука;
Боро Контић, новинар, Босна и Херцеговина;
Пророчић Божидар, писац;
Елифа Кријешторац, активистица Амнестy Интернатионал, Њемачка;
Хајдана Ломпар Хутер, Центар за грађанска права;
Марко Љубић, новинар, Хрватска;
Марјан Марковић, адвокат;
Зоран Зоњо Марковић, Тхе Боокс оф Књиге;
Никола Мартиновић, адвокат;
Вељко К. Мартиновић, грађански активиста, предсједник МЕДYАРТ, Шпанија;
Данило Маруновић, редитељ и продуцент;
Драгица Милић, правница;
Саша Мрдуљаш, проф. др политикологије, Хрватска;
Небојша Мрваљевић, грађански активиста, Форум слободних грађана Луча;
Марина Мугоша, правница;
Јасмина Муминовић, новинарка, власница и главна и одговорна уредница портала Стандард;
Соња Недовић, грађанска активисткиња;
Јашо Никач, дипл. инж. маш.;
Тамара Никчевић, новинарка;
Анто Нобило, адвокат, Хрватска;
Борис А. Новак, проф. др, ппредсједник Међународног ПЕН-а, Словенија;
Александар Оленик, адвокат, Србија;
Жаклина Оштир, глумица;
Дијана Пајковић, предсједница Црногорског културног друштва Монтенегро, Словенија;
Ивана Пајовић, грађанска активисткиња, Центар за грађанска права;
Лазар Пајовић, капетан дуге пловидбе;
Мусић Светлана Пајовић, грађанска активисткиња, Центар за грађанска права;
Невен Пајовић, предсједник Друштва Монтенегро-УК Социетy, Велика Британија;
Антун Павешковић, писац, Хрватска;
Сенад Пећанин, адвокат, Босна и Херцеговина;
Ана Пејовић, докторандица и магистрица књижевности;
Жељко Перовић, амбасадор;
Љиљана Пешић, грађанска активисткиња;
Данијела Поповић, графичка дизајнерка;
Милорад Поповић, књижевник, предсједник Црногорског друштва независних књижевника;
Ненад Поповић, писац, Хрватска;
Ивица Пртењача, писац, Хрватска;
Вукић Пулевић, академик ЦАНУ;
Весна Пусић, проф. др, бивша министрица вањских и еуропских послова Републике Хрватске, Хрватска;
Александар Радоман, доц. др, декан ФЦЈК;
Александра Радоман-Ковачевић, грађанска активисткиња;
Шеки Радончић, новинар, писац, антиратни активиста и борац за људска права, директор НВО „Документ“;
Драган Радовић, грађански активиста;
Љубо Радовић, предсједник Савеза Црногораца Хрватске, Хрватска;
Ведран Радовић, грађански активиста;
Ана Радуловић, правница;
Бранислав Радуловић, проф. др, предсједник Удружења правника Црне Горе;
Момчило Радуловић, предсједник Европског покрета у Црној Гори;
Биљана Радусиновић, дип. ецц.;
Маја Раковић, грађанска активисткиња;
Александар Секуловић, др, правник и политиколог, Србија;
Виолета Сенић, грађанска активисткиња;
Нада Синештај, грађанска активисткиња;
Чедомир Стојковић, адвокат, Србија;
Душан Шаротар, писац, Словенија;
Дарко Шуковић, новинар, власник и главни уредник Антене М;
Тања Шуковић, новинарка;
Марина Шур Пухловски, списатељица, Хрватска;
Маријана Шутић, списатељица, Хрватска;
Рајко Тодоровић Тодор, сликар, професор;
Косара Тошковић, грађанска активисткиња;
Ратко Тошковић, грађански активиста;
Рада Трајковић, проф. др, Европски покрет, Србија;
Ницк Трефс, др, банкар, Франкфурт;
Иван Валек, академик, Хрватска;
Иван Виденовић, проф. др, Србија;
Миодраг Влаховић, дипомата, предсједник ЦХО;
Азем Власи, адвокат, Косово;
Небојша Вучинић, проф. др, бивши судија Европског суда;
Чедомила Вујошевић Ђурђић, пјесникиња и новинарка;
Сретен Вујовић, академик ДАНУ, потпредсједник Црногорског ПЕН центра;
Бранка Вукашиновић, дипл. културолог;
Даница Вукашиновић, мр психологије;
Љубица Вукашиновић, дипломирани економиста;
Славољуб Вукашиновић, дипломирани економиста;
Весна Вукчевић, грађанска активисткиња;
Срђан Вукмировић, грађански активиста из дијаспоре, Канада;
Драгана Вуковић, правница;
Зоран Вуковић, правник;
Зоран Вулетић, политичар, Србија;
Зоран Вулевић, књижевник, писац;
Предраг Пеђа Вушуровић, грађански активиста.

ИН4С

Бонус видео