Како Срби да верују америчким војницима који френетично аплаудирају лажној држави Косово
Како Срби да верују америчким војницима који френетично аплаудирају лажној држави Косово.
Војска која је задужена за очување мира и стабилности у оквиру војне мисије коју су јој доделиле Уједињене нације, мора бити професионална, а не да отворено показује наклоност једној страни као што је то урадила америчка војска пред Вјосом Османи. Срби на КИМ, а ни цела Србија не може да им верује, каже др Стевица Деђански.
Овације, скандирање „Косово, Косово“, опште одушевљење, аплаузи, звиждуци одобравања, завладали су на престижној војној академији „Вест Поинт“ у Америци када је у просторију право из војног хеликоптера предвиђеног само за ВИП политичке личности, ушетала такозвана косовска председница Вјоса Османи. Тај наступ могао се, рецимо упоредити са изборним конвенцијама на којима пред своје присталице излазе Доналд Трамп и Камала Харис.
(Не)очекиван излив осећања
Но, не би оволике емоције ни биле чудне да нам се Америка управо не представља као наш добар политички пријатељ, чији војници су задужени за безбедност Срба, цркава и манастира на Косову и Метохији…Војска која је задужена за очување мира и стабилности у оквиру војне мисије коју су јој доделиле Уједињене нације, мора бити професионална, а не да отворено показује наклоност једној страни као што је то урадила америчка војска пред Вјосом Османи. Срби на КИМ, а ни цела Србија не може да им верује, каже др Стевица Деђански.
Овације, скандирање „Косово, Косово“, опште одушевљење, аплаузи, звиждуци одобравања, завладали су на престижној војној академији „Вест Поинт“ у Америци када је у просторију право из војног хеликоптера предвиђеног само за ВИП политичке личности, ушетала такозвана косовска председница Вјоса Османи. Тај наступ могао се, рецимо упоредити са изборним конвенцијама на којима пред своје присталице излазе Доналд Трамп и Камала Харис.
(Не)очекиван излив осећања
Но, не би оволике емоције ни биле чудне да нам се Америка управо не представља као наш добар политички пријатељ, чији војници су задужени за безбедност Срба, цркава и манастира на Косову и Метохији…Сличан се сличном радује
Овације и третман које су Османијевој приредили амерички војници, по речима Деђанског, уколико не буде неког званичног објашњења од америчке војске, требало би да нас забрине.
„Може се рећи да је то акт неких неразумних припростих војника и старешина, што је мало вероватно. Уколико се нико не огради, онда треба да се питамо какву су нам то поруку амерички војници као српском народу послали. И шта, сем велике катастрофе ми можемо да очекујемо ако будемо остављени на милост и немилост Приштини и њеним очевидним пријатељима који треба да нас бране на КиМ, а то су Американци,“ пита Деђански.
Због свега, наш саговорник мисли да је време да се мало више окренемо нашом пријатељима.
„Ово је порука да и не можемо да очекујемо да нас Американци чувају, још мање да нас сачувају. Морамо да реагујемо на све што се десило, па и на ово о чему сада говоримо и сигуран сам да ће наш председник и то поменути током говора у Уједињеним нацијама који треба да одржи.
Дакле, ако ништа друго, можемо да свуда и на сваком месту о свему што нам се дешава да говоримо и да покушамо да допремо до оних који могу да нам помогну. И да спрече Албанце да нам ураде нешто још агресивније, што би остали припадници Кфора могли да спрече,“ сматра он.
Да ли ови бране Србе на КиМ
Деђански је уверен да Срби на КиМ који су и до сада имали резерву према америчким војницима после ових снимака које је Приштина обилато пласирала у својим медијима, сигурно неће мислити да ће им амерички војници помоћи. У Србији би, оцењује наш саговорник, морало да се схвати да нам они нису пријатељи већ силом прилика само политички партнери који нам нису баш наклоњени.
Иначе, Османијева је била више него надахнута док је говорила америчким војницима рекавши како су им они „представили слободу, јер су амерички војници били за слободу, били су за демократију, за мир и безбедност“.
„Нешто што нисмо знали док нам ви и други у војсци САД нисте дошли у помоћ. Када су снаге слободе прошле улицама Косова и америчка застава се вијорила над ослобођеним народом, било је радости, било је захвалности, било је вере да је правда победила. Улице су биле испуњене слављем са људима који су коначно удахнули слободу. И ово је наслеђе америчких војника за наслеђе нашег народа, а ово је наслеђе САД за нас код куће“, рекла је Османи, преноси Спутњик.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Много ми га ти знају чему су аплаудирали, урадили су оно што се од њих тражило.
Додуше Оса би им била од велике користи да им мало очисти пушке.
Све ок, протокол.
Шиптарима се гасе светла. Све оде ван. Болнице, школство, општина – можете мислити. Бучићи и будије су исто што и Вучићи и вудије.
И почео сељак да се пита, пар година након што их је ната ослободила – па шта је сад ово?
И договоре се у Косови да се уради нешто за синове и кћери орлова.
с друге стране, хоће американос мало да погурају неки минимум српске ствари, вучић се показао као кооперстиван, сад нешто и њему да даду, да и он изађе као златни победник београда.
позову тако вјосу на завртање ушију и да углаве посао за србе. али вјоси требају вести за косова тв како су јој у америци љубили штикле а нису фетишисти.
среде тако у холивуду да вљоса сиђе с неба и да је дочекају “као царицу кеве ми”. нико зато бољи од војске. ” момци, може згромогласан оплауз, после тога сви на роштиљ и будвајзер”? момци искоче из кревета, сложе коцке за 1 минуту на црно, и већ су на писти. заврше посао добију бонове за маренду и правац кантина.
косова тв приказује вести. “силазак свете Вљосе на апастоле” шиптари у ехтази, понеки млад павијан, скочи из кафића или коцкарнице, отрчи постранце, четвороношке, карактеристичним им кораком до неке српске зграде, прокревељи се пар пута, баци кост или флашу на зид зграде, и врати се поносно групи задивљених павијана окренувши црвено дупе србима који посматрају иза завесе и снебивају се.
дојче веле опет веле: све је то нормално. цнн: ништа ново.
у касарни Вљосу послуже рахат локумом, метну слатко на хастал, пусте неки сентиш на грамофон, упале свеће, и кажу пратњи да изађу напоље и провере да ли је зграда озвучена. кад ови јаве да није (па наравно да није зато је и воде у касарну, ал има фракција, ђао ће га знати), преговарач се захвали гошћи што је прешла дуг пут, пита је за џет легс, и кад се укаже прилика, процеди:
Госпођо Османи, знате… јебига.
Морамо мало да средимо Вучићу неки пазар. Није због Срба, него више онако, пословно. Од човека до човека. Ми и славни часни Албански народ, ма знате већ.
– Али како ја то да пренесем?
Па кажите.. мислим, реците да сте нас све постројили овде, да смо вам испунили неке жеље, а то за Србе, па реците, кажите – привремено! То је добро. Привремено – то је добра фора.
И тако се завршио рендез воусз.
Пратите вести. Могао биха да се кладим да ће Срби добити неки добитак на Косову. Не иде се џабе на катил ферман у војну базу.