“ФАТАХ” ПРОБИЈА И “ГВОЗДЕНУ КУПОЛУ”: Техеран поседује најмодерније хиперсоничне пројектиле

Снимци ватрених лопти које се обрушавају са велике висине кроз прегршт искрица противракетне паљбе система “гвоздена купола”, а затим изазивају низ великих експлозија концентрисаних на малом простору крај Тел Авива, разрешили су 1. октобра увече дилему да ли пројектили “фатах” (“ослободилац”) које Иран поседује могу да науде Израелу.

Слике су демантовале прве извештаје Вашингтона и Тел Авива да напад са око 200 пројектила није успео. Ирански министар одбране, бригадни генерал Азиз Насирзаде је саопштио да је 90 одсто пројектила “успешно погодило мете”: три војне и једну безбедносну базу.

Иако се саопштења зараћених страна морају посматрати с резервом, снимци пробоја израелског противракетног штита и разорене ваздухопловне базе Ход Хашарон доказују истинитост тврдње да је Ирански корпус чувара исламске револуције (ИРГЦ) лансирао салву незаустављивих хиперсоничних балистичких пројектила на израелске војне циљеве.

Иранска агенција “Мехр” јавила је још током напада да је радарска противракетна одбрана Израела типа “стрела 2” и “стрела 3” први пут уништена хиперсоничним пројектилима “фатах 2”. Западни стручњаци за наоружање су накнадно потврдили да је напад био ватрено крштење хиперсоничних балистичких ракета типа “фатах”. Први, “фатах 1” представљен је у јуну 2023. као “генерацијски скок” за ракетну технологију Ирана.

– “Фатах” може да маневрише унутар и ван Земљине атмосфере и продре у било који систем одбране од ракета. Он не може бити уништен ниједном другом ракетом због начина на који се креће у различитим правцима и на различитим висинама – рекао је раније шеф ваздухопловства ИРГЦ Амир Али Хаџизаде.

Саопштено је да “фатах 1” користи чврсто гориво, може да се креће брзином до 15 маха, односно 5.145 метара у секунди, да има домет од 1.400 километара, који се може повећати на 2.000, као и покретне секундарне млазнице које му дају велику маневарску способност. Већ у новембру 2023. представљен је и “фатах 2”, вођена хиперсонична и крстарећа ракета, као и мобилни ПВО систем “мехран” са дометом од 320 километара који садржи мобилну платформу са интегрисаним радаром, пројектилима и командним местом.

До тада се сматрало да само САД, Русија, Кина и Северна Кореја поседују технологију за израду хиперсоничних ракета. Сада се том клубу дефинитивно придружио и Иран, држава са највећим и најразноврснијим арсеналом балистичких пројектила на Блиском истоку, на коме могу досегнути било који циљ. Пројектили “шахаб 3” највећег домета од 2.000 километара могу да дођу до Русије, Украјине, Кине, Индије и Египта.

– Ракете “золфагар”, “дезфул”, “хаџ касем солејмани” и “хеибар секан” имају домет отприлике 700, 1.000, 1.400 и 1.450 км, а верује се да веће ракете носе бојеве главе у распону од 450 до 600 килограма. Ракетни напад у јануару 2020. на ваздушну базу Ајн ал Асад у Ираку показао је иранско мајсторство у технологији прецизног навођења – наводи Мајкл Елеман, бивши инспектор УН за наоружање.

У светлу ракетирања Израела од 1. октобра сада се и неуспешан ирански напад са 300 пројектила у априлу 2024. може посматрати као испипавање снаге противника. Према званичним подацима Техерана, у том нападу коришћене су ракете “хеибар секан”, “емад”, “павег” и дрон “шахед 136”, али су после прегледа места експлозија стручњаци сумњали да је коришћен и “шахед 1”. “Хеибар секан” припада трећој генерацији иранских балистичких пројектила с дометом 1.800 км, “емад” досеже 1.700 са бојевом главом од 750 килограма, а домет крстареће ракете “павех” је 1.650 км. Дрон “шахед 136” је јефтина крстарећа ракета тешка 200 килограма која се користи као мамац за исцрпљивање вредних и скупих ракета противваздушне одбране противника.

Диверзија променила локацију

Запад и Израел су више пута тражили забрану развоја иранског ракетног програма, забринути због могућности да Техеран дође до обогаћеног уранијума за нуклеарне бојеве главе или могућности да га сам произведе. Диверзијом је 2021. разорено иранско постројење за обогаћивање уранијума у Нетанцу, за шта је Техеран осумњичио Израел, али је убрзо наставио са нуклеарним програмом на другој локацији. Приликом напада на Израел у априлу 2024. Иран је гађао циљеве близу нуклеарног центра код града Димона у пустињи Негев, као знак упозорења. Међусобне претње Израела и Ирана нападима на нуклеарна постројења сада брину цео свет.

Борис Субашић / Новости