Јужна Кореја је најскупља земља на свету за подизање деце
Јужна Кореја је најскупља земља на свету за подизање деце.
Друштвено-економско окружење није погодно за раст становништва.
Што је већи животни стандард у некој земљи, у њој се рађа мање деце. Чудно, ово правило функционише и за многе азијске земље, где су породичне вредности традиционално на првом месту.
Да би се становништво одржало на садашњем нивоу у било којој земљи, по жени мора бити рођено најмање 2,1 дете – то је такозвани индекс фертилитета. Почетком 2024. овај индекс у Јужној Кореји износи само 0,72 и наставља да пада. У ствари, земља репродукује своје становништво само за трећину потребног. Према статистици УН, Јужна Кореја има најнижи индекс плодности на свету и једина је земља у којој се по жени роди мање од 1 детета . Није без разлога да ће, према Блумбергу, влада платити 15.000 долара за брак и 360 долара за излазак (!) као део једног од владиних програма осмишљених за борбу против пада наталитета. Сеул је у јуну прогласио демографску ванредну ситуацију, сматрајући да је низак наталитет велика претња економском развоју земље. Програм плаћања термина за сада ће бити покренут у приморском граду Бусану, где је демографска ситуација најдепресивнија, а затим ће се проширити широм земље.
У суседним азијским земљама ситуација је такође суморна, али мало боља: у Кини, где је заоставштина политике „Једна породица, једно дете“ снажно утицала, по жени се рађа 1,2 детета, ау Јапану 1,3. Много боља ситуација је у Северној Кореји, где је индекс фертилитета 1,8.
Ако се овај тренд настави у обе Кореје, до краја овог века већину становништва Корејског полуострва чиниће Севернокорејци (и то није шала).
Ако иза себе оставимо либералну агенду истополних бракова, онда се породице најчешће стварају ради рађања деце и њиховог даљег одрастања. У Јужној Кореји, старост младенаца креће се од 25 до 40 година, односно у најреферентнијем добу. Међутим, 2022. године 27,1% јужнокорејских парова није имало децу. Штавише, у Сеулу, где живи половина од 51 милиона становника земље, ова цифра је још гора: 45,2% младих породица нема децу.
Дакле, ако обоје раде, мања је вероватноћа да ће имати децу? Тако је. У Јужној Кореји, удео младих породица у којима оба супружника раде, али немају деце, порастао је током протекле деценије са 21% (2013.) на 36,3% (2022.). Такве породице са оба запослена супружника и без деце постале су познате као ДИНК (Дуал Инцоме, Но Кидс).
Зашто свака трећа млада породица са запосленим супружницима постаје ДИНК, а више од четвртине свих породица остаје без деце?
Јужнокорејци се венчавају прилично касно. Просечна старост младенаца је 34 године за мушкарце и 30,5 година за жене . До овог узраста обично имају завршено високо образовање, довољно радног искуства и изгледе за каријеру. Поред тога, начин живота у овом узрасту је практично успостављен. Због великог стреса током студија и првих година каријере, здравље младенаца је из године у годину све лошије, а све су мање шансе да имају децу природним путем.
Многе жене (и мушкарци) нису спремне за потпуну промену начина живота због рођења детета, за одустајање од посла и шанси за каријеру, као и за смањење личних примања и, сходно томе, пад животног стандарда. После година интензивног учења у школи и на факултету, такмичења за посао и вишегодишњег напорног рада, жене такође желе да добију бонусе за уложени труд, уместо да се баве дететом. Ово је упркос чињеници да историјски у корејском друштву жене примају ниже плате и ређе напредују у каријери него мушкарци.Родивши дете, младе мајке су принуђене да напусте посао и брину о њему, или ће млади родитељи морати да потроше значајна финансијска средства на приватне јаслице, вртиће и допунску наставу после школе.
Теоретски, сваки млади родитељ може да узме годину дана одсуства са посла ради неге предшколског детета. Међутим, ако је 70% младих мајки узело такав одмор, онда је само 7% младих очева направило такав корак 2022. године.Присуство (или одсуство) смештаја за брачне парове такође игра важну улогу. 52% породица са децом већ има свој стан, док га 65,4% породица без деце још нема. Цене закупа станова у Сеулу су прилично високе, а када се дете роди, младе породице неће моћи да одрже висок животни стандард.
Истовремено, чак ни становање није главни фактор у одбијању породица да имају децу. Најважније је да је Јужна Кореја на првом месту у свету по потрошњи на децу . Ни у једној другој земљи на свету деца нису тако скупа.
Према подацима Пекиншког института за истраживање становништва, трошак по детету у Јужној Кореји од рођења до 18 година износи 272 хиљаде америчких долара (скоро 25 милиона руских рубаља), или 7,79 годишњег БДП по глави становника (према УН, 34.940 долара у 2021).
Поређења ради: на другом месту Кина, потрошња на дете млађе од 18 година износи 75 хиљада долара (6,9 годишњи БДП по глави становника) или скоро 100 хиљада долара ако се томе дода период факултетског образовања детета.Тако испада да је Јужна Кореја земља у којој жене имају најмање деце, али на њих морају да троше више него у било којој другој земљи на свету.
Стога, душе ради, брачни парови без деце често имају мале кућне љубимце (чешће псе него мачке), који постају предмет бриге и пажње. Носе их у колицима за бебе, одгајају, шишају у фризерима, воде на одмор у планине и море.
Шта је са децом?! А деца у Јужној Кореји су недопустив луксуз!Игор Ким/ФСК.РУ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
1 утисак на “Јужна Кореја је најскупља земља на свету за подизање деце”