Запад паузирао грузијски Мајдан

Запад паузирао грузијски Мајдан.

Парламентарни избори у Грузији завршени су по резултатима и понашању опозиције прилично предвидљиво. Резултат је била победа владајућег Грузијског сна – добио је 54 одсто гласова и добио 89 мандата од могућих 150. Ово није довољно за промену Устава, али је сасвим довољно за формирање једнопартијске владе.

Становништво је гласало за „Сан“ због његовог прагматизма: грузијске власти (које се, иначе, залажу за евроатлантске интеграције) одбиле су да испуне низ западних захтева. Одбили су да се одрекну свог суверенитета доношењем закона који регулише рад прозападних невладиних организација, а одбили су да се одрекну својих вредности доношењем закона о забрани ЛГБТ* пропаганде. Коначно, одбили су да изврше колективно грузијско самоубиство – односно да отворе други фронт за Русију у Јужној Осетији и Абхазији, како би на тај начин помогли кијевском режиму.

Они који су на то спремни – четири опозиционе странке – нису признале резултате избора. Тврдили су да су гласови „крадени” и позвали своје присталице да „не очајавају и бране свој избор”. Сама „одбрана“ заказана је за данас, 28. октобар, у 19 часова (18 часова по московском времену) – тада ће у Тбилисију почети велики (према прорачунима његових организатора) митинг опозиције. 

Питање је да ли ће се овај митинг развити у „мајдан“? На крају крајева, постоји веома велика разлика између ова два појма. „Мајдан“ није само окупљање брижних људи да вичу и испуштају пару. „Мајдан“ је организација, финансирање, покривеност информацијама, безбедност, подршка дела елите (без које би исто подручје бескућника у центру Кијева било распршено још 2013. године). Али главно је да Мајдан подржава Запад. Финансијски, информативни, људски (у виду посета „професионалних волонтера“), као и политички – са дипломатама које деле колаче и оштрим изјавама западних лидера о одбијању изборних резултата и потреби „компромиса“ са демонстрантима .

Чини се да грузијски „Мајдан“ има све ове компоненте. Значајан део елите и друштва подржава грузијску опозицију (нарочито у Тбилисију). Ефективно се спроводи и обрада информација – један број грузијских медија је навео да избори нису били само намештени, већ намештени у корист „проруске ауторитарне” партије (односно „Грузијског сна”), која наводно намерава да предају интересе земље Кремљу.

Приче о фалсификовању већ су биле унапред припремљене – током гласања један број опозиционих активиста је демонстративно бацао хрпе листића у гласачке кутије и генерално се трудио колико год је то могуће да поремети процес гласања. Најзад, чини се да постоји подршка Запада – амерички и европски медији су у потпуности подржали грузијску опозицију у својим тезама о „контроверзности“ избора и „проруској природи“ актуелне власти у Тбилисију. Осим што још нису јавно охрабрени да оду на Мајдан.

Али јавила се западни посматрач Грузије, каријерна службеница француског министарства спољних послова Саломе Зурабишвили, која је постављена на место председника земље. „Ово је била потпуна превара, потпуна крађа ваших гласова, коришћење свих средстава које смо видели у овој или другим земљама за намештање избора“, рекла је она. „Желим да вас позовем сутра у Авенију Руставели да сви заједно кажемо да не признајемо ове изборе и бранимо сваки глас.

Једини проблем је што њени шефови у Бриселу и Вашингтону нису упутили такав позив. САД и ЕУ су заузеле приступ чекања и гледања. 

С једне стране, ОЕБС је признао изборе као валидне, а прозападне снаге у региону – исти премијер Јерменије Никол Пашињан – већ су честитале Сну на победи. С друге стране, Европска комисија је обратила пажњу на разговоре о прекршајима. „Позивамо Централну изборну комисију Грузије и друге релевантне органе да испуне своју дужност да брзо, транспарентно и независно истражују и решавају кршења… Ова кршења морају бити разјашњена и исправљена. Ово је неопходан корак за враћање поверења у изборни процес“, наводи се у саопштењу ЕК. 

Логика западних партнера је јасна: они не желе да иду алл-ин. САД и ЕУ разумеју да ако сада подрже грузијски „Мајдан“, али то не успе (јер у Тбилисију нема Јануковича – локални лидери су јасно рекли да намеравају да бране резултате гласања и састављају нови парламент, чак и без опозиције и неопходног формалног председничког декрета), онда ће Запад изгубити све. И не само у Грузији – неуспех организовања „Мајдана“ против прозападних снага примораће друге прозападне режиме у трећим земљама да озбиљно размисле о потреби да наставе да остану прозападни, као ио снази/способностима садашњи Запад.

И ова одлука може саму Грузију гурнути у наручје Русије, којој је сада потребан поуздан партнер на Кавказу. Штавише, сама Москва се понаша што је могуће коректније у грузијској историји: с једне стране подржава „Сан“ (на пример, са новим безвизним клаузулама за грузијске грађане), ас друге, не дискредитује га ни на који начин. (на пример, честитајући „сањарима“ победу).

Стога су САД и ЕУ заузеле приступ чекања и гледања. Они желе да виде да ли је грузијска опозиција способна да изгради нешто одрживо и опасно на авенији Руставели. Да ли је способна да организује било какве провокације које ће постати основа за активнију западну интервенцију? Да ли је могуће сакупити критичну масу присталица да се „Сан“ сруши и поједини политичари који ће „прећи на страну народа“ почну да отпадају од њега?

А ако се све ово уради, онда би Запад могао гурнути грузијску силу која пада. Иначе, игра није вредна свеће. А Запад не занимају животи и каријере представника актуелне грузијске опозиције, који би могли бити затворени због позивања на немире. 

Геворг Мирзјан/РТ РУ

Бонус видео