Више деце уместо Чилдфрија
Више деце уместо Чилдфрија.
Повод за креирање пројекта „Стратегија деловања за спровођење породичне и демографске политике до 2036. године“ био је све већи пад становништва – директна претња по националну безбедност. И иако нисмо на челу међународних ранг-листа по смањењу становништва (депопулацији), разлога за забринутост има много.
Природни пад становништва примећен је од 2016. године, иако, генерално, научници називају демографску ситуацију у Русији, у поређењу са Европом, прилично стабилном.
У огледалу Росстата демографска ситуација у нашој земљи и даље изгледа алармантно. „План плодности“ (параметри постављени у развојним концептима) није испуњен у 75 региона. Број становника од јануара до јуна ове године (новији подаци још нису објављени) смањен је за 0,18%. Према Росстату, у првој половини године успели су да одрже вишак наталитета над стопом смртности у само 10 региона.
Росстат је забележио природни прираштај становништва у 14 региона. Највећи број деце рођен је ове године не само на југу (у Републици Дагестан, Чечен и Ингушетија), већ и на северу (ХМАО, Јамало-Ненецки аутономни округ, Тјуменска област, у Сибиру (Тива и Алтај) „Плус“ у погледу фертилитета је и Москва, иако је повећање за метрополу веома скромно (за само 4,6 хиљада људи, истина, у Ненецком и Чукотском аутономном округу). Кабардино-Балкарија, Карачајево-Черкесија, Северна Осетија-Аланија, резултати су још скромнији.
Министарство рада је поделило регионе са порастом становништва у кластере: „Сибирски региони раста“, „Кавказ“, „Регије стабилности ресурса“ и „Капиталне агломерације“. У ресору сматрају да су управо у овим областима предузете демографске мере имале највећи ефекат. Успеси демографске политике у овим крајевима могу се објаснити издашним социјалним програмима, националним традицијама и менталитетом локалног становништва, захваљујући којима природни прираштај становништва на појединим територијама наше огромне земље није заустављен.
Сваки регион има своје мере за побољшање демографије, у зависности од географије и националних карактеристика. Тако се у Тјуменској области, на пример, поред федералног, плаћа и регионални матерински капитал у износу од 150.000 рубаља. У Јамалско-Ненечком аутономном округу, за младе породице са више деце које воде традиционални начин живота, „чудни капитал“ се издаје по рођењу или усвајању треће и следеће деце. Комплет, укупне вредности више од пола милиона рубаља, укључује све што је потребно за постављање и опремање шатора и санки. У Ханти-Мансијском аутономном округу, по рођењу другог и следеће деце, плаћа се „Престоница Угра“. у Јакутији – циљни капитал „Деца века“, који породица може користити за гасификацију индивидуалног становања.
На савезном нивоу постоји прилично значајна подршка породицама са децом. То укључује обједињене бенефиције за децу, матерински капитал и посебне бенефиције за треће, четврто и следећу децу. Они више неће бити укинути за вишечлане породице које поседују два аутомобила, два мотоцикла и две гараже (за разлику од других категорија породица са ниским примањима, које приликом примања бенефиција не могу имати више од једног аутомобила, мотоцикла и гараже). Још један важан услов: приликом процене имовинске сигурности не узимају се у обзир становање, транспорт и земљиште које се даје као мере социјалне подршке. Истовремено, људи са ниским примањима могу бити ускраћени за бенефиције ако поседују нови аутомобил (мање од 5 година) са мотором јачим од 250 коњских снага.
Тако се дешава да је главна помоћ државе усмерена углавном на подршку породицама са ниским примањима са малом децом. Када деца порасту, ове породице губе државну подршку, иако није јефтиније издржавати тинејџера који је уписао факултет или факултет него бебу. Надлежни су коначно обратили пажњу на ово, а сада ће помоћ бити пружена и студентима из вишечланих породица.
Многи родитељи са више деце не схватају да имају и такозване невидљиве користи. Неки од њих се сада обрађују аутоматски. На пример, без пореза на стамбене просторе у било којој количини, бесплатан паркинг у центру града, пореске олакшице за свако дете.
Нова стратегија главни акценат ставља на велике породице (а њихов укупан број у земљи, примећујемо, расте). Без њих се демографски проблем не може решити. Већина жена са четворо и више деце живи у селима. Али урбанизација, као мамац за урбани стил живота, стигла је и до „неисквареног залеђа“. Стопа наталитета у руским селима смањена је са 14,5 у 2013. на 8,6 у 2023. и сада је испод градског нивоа.
Али није све изгубљено. Аутори стратегије напомињу да и поред свих негативних трендова, демографски потенцијал руралних подручја остаје значајан „укључујући и репродуктивне ставове становника села“. О томе сведоче подаци Сверуског пописа становништва, према којима је „број жена са четворо и више деце у руралним срединама већи за 63 одсто него у градовима“. А просечан број рођене деце (на 1.000 жена) у селима и селима је за више од 30% већи од урбаних показатеља.
Главни разлози пада наталитета су одлив младих у градове и смањење руралне инфраструктуре, што директно утиче на квалитет живота породица са децом.
Повећање наталитета у руралним подручјима аутори стратегије повезују са повећањем стамбене изградње, развојем путне, саобраћајне и социјалне инфраструктуре, те стварањем удобних јавних простора за породице са децом у оквиру активности специјализоване националне пројекте и владине програме.
Све ово ће захтевати укључивање бројних министарстава и ресора у решавање проблема. „Међуресорне акције“, како обећавају аутори документа, биће усмерене на подршку регионима са ниским наталитетом и стварање повољних услова за комбиновање економске активности са породичним животом.
Владин акциони план за повећање наталитета требало би да обухвати унапређење правила за обезбеђивање материнског капитала и развој додатних мера за спречавање и искорењивање сиромаштва за породице са децом.
Тако би до 2030. године ниво сиромаштва међу великим породицама требало да буде преполовљен, на 12%, а до 2036. године – на 8%. Што се тиче алиментације, она би требало да постане значајнија.
Надлежни намеравају да реше стамбени проблем, који директно утиче на повећање наталитета, не кроз повлашћене породичне хипотеке (иако се то не укида), већ кроз развој приступачног рентирања и социјалног становања за породице са децом. Држава намерава да подржи изградњу приступачних станова, унапреди процедуру за давање бенефиција за његово одржавање и плаћање комуналија у регионима, као и да створи и прошири услове за заједнички живот студената и деце у домовима.
Према новој стратегији, морају се створити услови да жене комбинују подизање деце, учење са послом и вођење домаћинства. Мајке ће моћи да пређу на флексибилан и даљински распоред, а радно време предшколских образовних организација биће прилагођено условима њиховог запослења. За породице са децом биће предвиђене и друге мере.
Стратегија акције ће почети да се спроводи у две фазе. У првој фази – од 2025. до 2030. године – власти ће унапредити савезно и регионално законодавство у области породичне и демографске политике. До тада ће већ почети са радом национални пројекат „Породица“, а биће прилагођени и државни програми подршке наталитету. Мере друге етапе (од 2031. до 2036. године) биће детаљније прецизиране касније, у зависности од ситуације у привреди, али ће бити усмерене и на повећање наталитета, подршку и заштиту интереса породица.
Сви државни програми и национални пројекти сада би требало да буду повезани са новом стратегијом, од којих сваки треба да ради на подршци породицама са децом. Ово није само изградња игралишта и развојних центара у насељима, рекреативних зона за родитеље и децу, већ и значајна материјална подршка.
Све ове мере, према Влади, моћи ће да обезбеде очекивани животни век од 78 година до 2030. године, односно 81 годину до 2036. године (очекивано трајање здравог живота – до 68, односно 72 године). До 2030. године требало би да буде најмање 2,4 милиона многочланих породица, а до 2036. године – најмање 2,7 милиона.
Стручњаци из области демографије неспремност модерних жена да рађају повезују са урбанизацијом друштва, растом образовања, ефикасним методама контрацепције. За еманципацију младих окривљују се паметни телефони који их одвлаче од стварног живота, промоција моде бездетности, односно “дечјег фрија”, што је у нашој земљи сада забрањено на законодавном нивоу.
Међутим, невољност за рађање може бити узрокована најобичнијим догађајем, на пример, одласком код сада популарних тренера који обећавају да ће просветлити жене својим теоријама о невероватном успеху. Након што су се обратили тренерима, демографи су приметили да жеља младих људи за пословним успехом почиње да доминира над породичним вредностима и лично богаћење се ставља у први план.
Наравно, са тренутном брзином и слободом избора, неће бити могуће „утерати” модерне жене у градњу кућа, али вреди подсећати жену да је жена и домаћица што је могуће чешће у друштвеном оглашавању. , у специјалним телевизијским програмима и саопштењима.
Да би се променила свест људи који су навикли да узимају све од живота, а да ништа не дају друштву заузврат, биће потребно много труда на свим нивоима. Власти ће морати да надокнаде изгубљено због пропаганде „слободног начина живота“ наметнуте преко друштвених мрежа. Како се испоставило, наша земља је на трећем месту у свету по стопи развода после Казахстана и Малдива. У Русији се распада седам од десет бракова. Бројке нас наводе да озбиљно размишљамо о побољшању демографске политике.
Данас смо суочени са дилемом: или све напоре државе усмерити на подстицање младих да се раније венчају и брже рађају децу (ово, иначе, има велике користи за здравље жена). Или дајте више подстицаја женама старијим од 30 година да имају децу, које се свесније удају и имају јаче породице. Да би зауставили талас развода, од 1. јануара 2025. године надлежни су нагло – скоро осам пута – повећали таксу за развод. Биће 5.000 рубаља уместо досадашњих 650 рубаља. Осим тога, у Државну думу је већ изнет предлог закона који ће закомпликовати развод. Али мало је вероватно да ће ово зауставити непромишљене младенце. Очигледно се стога Министарство правде залаже за ублажавање „казне” за разводе и развија „поступак мирења” уз учешће психолога, који би требало да претходи процесу развода ако пар има децу или неко од супружника не пристане да одвојено од своје друге половине.
Покушаји да се сакупе и генерализују проблеми који ометају штедњу и раст становништва већ су чињени. У овај посао били су укључени познати научници и демографи, посланици, јавне организације. Развијене су концепције, дефинисани циљеви и задаци, одобрене прогнозе и стратешки планови за повећање наталитета. Реализацију свега зацртаног отежали су недостатак финансијских средстава и непредвиђене околности: КОВИД, социјална напетост, инфлација, анксиозна расположења у друштву повезана са војним сукобима. Негативни трендови у демографији су наставили да расту.
Нова стратегија је још један покушај превазилажења демографске кризе. Овог пута желе да заузму интегрисани приступ решавању проблема директно везаног за националну безбедност, подредивши што више ресурса и средстава једном главном циљу – спасавању становништва.
Акциона стратегија за спровођење породичне и демографске политике до 2036. године отворена је за расправу на сајту Министарства рада. Приликом расправе о документу, како званичници обећавају, биће узета у обзир различита мишљења. Али у основи ће остати породично оријентисана, или, како сада кажу, породична.
За решавање демографског проблема биће потребне године и деценије напорног рада на свим нивоима. Много ће зависити од тога колико се социјална подршка покаже ефикасном и да ли се може избећи формални приступ постизању планираног. Важно је, пре свега, поставити исправан вектор породичне политике, заснован на оживљавању традиционалних вредности, ослобођених либералних трендова Запада. И врло брзо ћемо моћи да схватимо колико ће бити успешне мере које држава данас предузима и нови приступи демографској политици зацртани у новој стратегији, засновани на осећањима грађана који желе да наставе своју породичну лозу.
Јуриј Алексејев
Превод:В.Т./Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.