Гајић: Студенти имају право на бунт, власт превише драматично приступа ситуацији са протестима

Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да садашња генерација студената, као и свака генерација, има право на свој тренутак за бунт и да су студенти пунолетни људи који имају права и обавезе као и сви остали грађани.  

„Демократско је право студената да протестују, без обзира да ли су у праву или не, и требало би их пустити да то право остваре. Власт би требало да буде либерална према студентском бунту, а мислим да власт томе приступа сувише драматично. То што студенти сада не могу да студирају и полажу испите, то сами себи чине штету. Све и да из перспективе власти и СНС-а студенти греше милион посто, па шта? Пустите их да иживе своју младост“, рекао је Гајић телевизији Прва.

Гајић је навео да је друга ствар политичко питање, и додао да има веома лоше мишљење о вођама протеста и да већина студената сигурно не подржава Милу Пајић и Павла Цицварића, „који у суштини праве штету студентском бунту јер имају сасвим другачију агенду, што је сасвим јасно“.

„Тиха већина студената има другачије ставове од њих и сигуран сам да је већина младих људи у Србији патриотски настројена. Код младих је доста опала подршка Европској унији и то последица онога што нам се догађа пуних 25 година“, рекао је Гајић.

Упитан о захтевима студената, Гајић је одговорио да је повећање средстава за државне факултете за 20 одсто прави и добар захтев.

„Захтев да се ухапсе сви одговорни за пад надстрешнице у Новом Саду – требало би да кажу који су то сви и да наведу имена и презимена. Захтев да се пусте сви ухапшени демонстранти – мислим да је већина пуштена а сигурно ће сви бити пуштени, увек се тако заврши. Документација о реконструкцији железничке станице, чије објављивање траже, није јавна док траје истражни поступак. Докази у кривичном поступку могу да буду доступни само странкама у поступку и никоме више“, рекао је Гајић.

На питање о изложби „Експо 2027“, Гајић је одговорио да је у Србији увек проблем што су тако велике инвестиције нетранспарентне и да нема анализа које говоре колико ће то тачно да кошта и какви ће бити ефекти.

„Појавила се информација да ће то бити инвестиција од 17 милијарди евра, а онда се каже да ће сам Експо коштати 2,5 милијарде евра, све се помешало и не зна се шта је шта. Транспарентно трошење јавних средстава није наш културни модел. Нити грађани траже информације како се троши новац из буџета, нити то власт ставља на сто да људи виде“, рекао је Гајић.

„Имамо модел партијске државе у вишепартијском систему и они који су на власти сматрају да је држава њихова. Извештаји Државне ревизорске институције (ДРИ) о трошењу јавних средстава изгледају као оптужнице, а никад се ништа не догађа“, рекао је Гајић.

Гајић је навео да је добијање организације изложбе Експо „мала победа Србије“ и да ће се много градити не само везано за ту изложбу, него ће се градити и инфраструктура и да се могу очекивати и неки позитивни ефекти“.

Упитан о градњи метроа у Београду, Гајић је одговорио да „нема шансе да прва линија буде отворена 2030. године.“

„Већа је вероватноћа да Србија постане светски првак у фудбалу него да метро буде отворен 2030. године“, закључио је Гајић.