Колико има лажних Лаура у тужилаштву и како уз подршку струковних НВО подривају институцију у којој раде

Случај дисциплинског поступка против тужитељке Јасмине Пауновић, која је оптужена за подривање поверења у тужилаштво својим јавним иступима, скренуо је пажњу на деловање струковних НВО која стају у одбрану оваквих поступака. Уместо осуде, ове НВО  тврде да изјаве тужилаца доприносе транспарентности, док се у јавности све више поставља питање да ли овакве активности заправо доприносе урушавању институција које би требало да буду стуб правде.

Вест да је дисциплински тужилац Високог савета тужилаштва (ВСТ) покренуо поступак против Јасмине Пауновић, чланице Управног одбора Удружења тужилаца Србије (УТС), изазвала је бројне реакције. Ипак, та вест није у потпуности тачна, јер је дисциплинску пријаву поднело Више јавно тужилаштво у Београду, где је Пауновић запослена. Она се терети за јавне иступе и коментарисање поступка у вези са падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, као и других поступака повезаних с тим случајем.

Ипак, процедура ВСТ-а и дисциплинског тужиоца обично је дуготрајна, а Пауновићка већ у марту наредне године одлази у пензију. Због тога је мало вероватно да ће било каква одлука бити донета пре њеног одласка из правосудног система.

Поводом овог случаја огласило се и Удружење тужилаца Србије, тврдећи да Пауновић не поступа у предмету повезаном са падом надстрешнице, нити ће поступати, те да је немогуће да својим изјавама угрози начело непристрасности или поверење грађана у тужилаштво. Међутим, такве тврдње постају проблематичне када се узме у обзир да је Пауновићка својим јавним иступима већ оспоравала рад својих колега, чиме је директно подривала поверење у институцију у којој ради.

Оно што додатно баца сенку на рад ВСТ-а је изостанак поступка против Радована Лазића, тужиоца у Јавном тужилаштву за ратне злочине, који је недавно фотографисан у срдачном сусрету са тужитељком такозваног Косова. Та фотографија, објављена на друштвеним мрежама уз непримерене коментаре, изазвала је оправдану осуду јавности, имајући у виду да Србија не признаје једнострано проглашење Косова. Ипак, против Лазића није покренут никакав поступак, иако је он представник важне државне институције.

Када је реч о Пауновићки, њена каријера није лишена контроверзи. Јавности је позната као тужитељка која је одбацила кривичну пријаву у предмету ЕПС-а, након чега је Апелационо јавно тужилаштво наложило да се поступак настави. Уместо да поступа у складу са одлуком, Пауновићка је заједно са колегиницом Бојаном Савовић фабриковала аферу у којој је себе представила као жртву главног јавног тужиоца у Београду, Ненада Стефановића. Тиме је, уз подршку опозиционих политичара и медија блиских тајкунима, покушала да своје професионалне пропусте прикаже као политички прогон.

Савовићка је, са друге стране, покушала да избегне рад на предмету ЕПС-а, прво настојећи да га припоји Пауновићки, која је то одбила, а затим покушавајући да га препусти колеги који је тек стигао у Више јавно тужилаштво. Када јој то није успело, наставила је са фабриковањем наратива о сопственој “борби против корупције”.

Тужитељке попут Пауновићке и Савовићке, које јавност назива “лажним Лаурама”, својим поступцима не само да урушавају поверење у јавне институције већ и уносе додатни хаос у правосудни систем. Њихово понашање постаје све већи терет за институцију коју представљају, али и за грађане који од правосуђа очекују правду, а не политичке игре.

Докле ће оваква пракса трајати, питање је које захтева хитне одговоре и акцију. Јер, свако даље одуговлачење само продубљује јаз између јавности и система који би требало да служи њеним интересима.

Васељенска