НАСИЉЕ ПО БРОШУРИ: Неформална група „Свиће“ нуди материјалну, правну и психолошку помоћ младима који протестују
На друштвеним мрежама неформална група „Свиће“ наставља да шири брошуре са упутствима и нуди помоћ младима током протеста. Иако се представљају као организација која се бори за слободу и демократију, њихова стварна улога је политички мотивисана и усмерена на дестабилизацију, користећи исту методологију која је већ примењена у другим земљама током демонстрација и рушења власти. Група „СвиЋе“ нуди материјалну, правну и психолошку помоћ, али из ове „фасаде“ крије се манипулација и подстицање на насиље.
Група користи донације да обезбеди основне потрепштине за учеснике блокада на факултетима, као и новца за плаћање казни, чиме ствара мрежу лојалних учесника који су недовољно информисани, али финансијски и правно зависни. Такође, пружају правну помоћ онима који се суоче са прекршајним пријавама, што им даје осећај заштите, док их спонзори заправо гурају у судар са законом и потенцијална кривична дела. Све упућује на то да је реч о организацији која своје деловање заснива на западним приручницима за извођење „обојених револуција“, а чија су прва слова исписана током петооктобарског пуча у Србији, а потом су допуњавани током „арапског пролећа“, преврата у Украјини, Грузији…
И председник Србије Александар Вучић недавно је упозорио на то да је у последње четири године у Србију ушло 426 милиона евра намењених за рушење власти. Тај новац је, како каже, усмерен на организације које подржавају протесте и дестабилизацију у земљи.
Извозници демократије
„СВИЋЕ“ није једина организација која примењује овакве методе. „Извозом“ демократије у земље које су, по оцени Запада, аутократске и зреле за смену режима бави се и домаћа НВО КАНВАС, коју су основали бивши отпораши Иван Маровић и Срђа Поповић. КАНВАС је, под Маровићевим руководством, организовао тренинге за омладину и активисте, подстичући их да се укључе у протесте и насилне демонстрације у циљу смене власти.
Марко Блажић из Центра за друштвену стабилност скреће пажњу на сличности између тренутних дешавања у Србији и Грузији, наводећи да се ту примењује исти модел операција. Он подсећа да је и током првог протеста у Новом Саду 5. новембра, „Свиће“ директно подстицала људе на извршење кривичних дела, обећавајући да ће се побринути за правну заштиту, те да их опозиција користи да придобију студенте.
– По томе шта они нуде младим људима, јасно је да имају и финансијску и логистичку подршку, те да насиљем желе да сруше владајућу већину и да дођу на власт. Видимо да и те неформалне организације и нису толико неформалне, финансирање им је формално, пре свега од неких НВО са Запада. Други разлог због чега нису неформалне је зато што наступају заједно са прозападном опозицијом, имају исту политику. Они су један од инструмената прозападне опозиције да грађанима и младим људима буде пријемчивије, кроз језик, објаве на „Инстаграму“. То је једна екстремна организација која је у мањини али коју њихова малобројност не спречава да врше насиље над грађанима.
Новости
У центру Београда, у улици Кнеза Милоша број 4, постоји „споменик људским правима и демократији у Србији“. Или је то споменик непроглашене окупације Србије? У сваком случају је то споменик бахатом и нетранспарентном располагању новцем, имовином грађана Београда и Србије. Реч је о пословном простору површине 512 квм. у срцу Београда, који је на неодређено време и без икакве накнаде град Београд уступио на коришћење такозваној „Кући људских права и демократије“, организацији у којој је окупљено пет невладиних организација: Градђанска иницијатива, Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права ЈУКОМ, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Центар за практичну политику,Наташа Кандић директорка Фонда за хуманитарно право и Јелене Милић, Центар за евроатлантске студије. (данас амбасадор у Хрватској) Сташа Зајовић, координаторка невладине организације Жене у црном, и председница „Центра за практичну политику.Овај ексклузивни простор уступљен је „решењем бившег градоначелника Драгана Ђиласа“, без икакве јавне расправе или претходног демократског процеса одлучивања. Трагедија се састоји у томе што се, уступањем пословног простора у Кнеза Милоша 4, Град одрекао прихода од „најмање 200.000 евра годишње“ који би свакако користили много већем броју грађана Београда да су употребљени за, рецимо, обнову још неког дечјег обданишта, школске, фискултурне сале, или су могли да буду искоришћени за лечење неке болесне деце којој је помоћ неопходна… „Кућа људских права и демократије“, и све што она симболизује, представља споменик демонкратизацији или пак непроглашеној окупацији Србије? Ову енигму је додатно појачао „низ од неколико недавних догађаја без директне међусобне везе“. Али нису то само случајеви из области људских права. Како објаснити, на пример, захтева ФХП-а(Фонда за хуманитарно право) да се обустави даље испитивање о Сребреници упућено Министарству одбране поводом књиге о Сребреници,дакле антидржавно деловање а бесплатног коришћење државне, народне имовине особи која ту исту државу и народ денунцира због (наводног) геноцида? Испратимо ли ток новца којим се финансирају ове „заступнице људских права“ и ексклузивне српске одговорности за злочине, долазимо до поприлично једноставног објашњења њихове моћи и недодирљивости пред којима су салутирали, у дато време, и министар одбране и начелник Генералштаба, онога што је преостало од српске војске после 5.Октобра.. Па сви се финансирају углавном из истих извора проистеклих из безбедносно-политичких структура САД. На листи плаћеника су и Независно удружење новинара Војводине, Иницијатива младих за људска права, Центар за регионализам, Београдски фонд за политичку изузетност… које званично финансира Рокфелеров институт у вези са вашингтонским естаблишментом.