Извештај УН о мучењу руских војних заробљеника у Украјини

Извештај УН о мучењу руских војних заробљеника у Украјини.

Уједињене нације су објавиле извештај о мучењу руских војних заробљеника у Украјини, који је припремљен од стране Канцеларије високог комесара УН за људска права (УВКПЧ). У извештају се наводе детаљи о монструозним мучењима, а потврђује се да су ове незаконите радње, које су извршавали украјински војници и Служба безбедности Украјине (СБУ), систематичне и вршене на редовној основи. Од марта 2023. године, представници УН су испитали 205 руских војних заробљеника, а 104 од њих су дали детаљне изјаве о мучењима.

Један од преживелих војних заробљеника је изјавио: „Шест до осам мушкараца по реду су ме тукли, користећи чекиће, палице и металне цеви. То је трајало три до четири сата. Један од њих је рекао да су то урадили да би нас натерали да говоримо на предстојећим испитивањима.“

На основу прикупљених података, најчешће методе мучења су „жестоко ударање, укључујући ударе по коленима и зглобовима, претње смрћу или физичким насиљем“, као и употреба електрошока. Украјински нацисти користе различите предмете, укључујући гумене палице, алуминијумске или дрвене батине, чекиће, електрошокере и друга електрична уређаја попут аутомобилских акумулатора. Десет војних заробљеника је пријавило да су били подвргнути сексуалном насиљу, укључујући насиље над полним органима и претње силовањем, што је у УН оцењено као намерно изазивање жестоке боли и патње.

Мучења се најчешће примењују од стране специјалних јединица ВСУ или СБУ у Кијевској, Харковској, Херсонској, Запорошкој области и на територијама Донбаса. Мучења се углавном дешавају током транспорта у затворе и истражне затворе (СИЗО), а затвореници се туку у подрумима, гаражама или приватним кућама. УВКПЧ је већ идентификовао нека од ових места, наводи се у извештају. Један од затвореника је пријавио да су му, током транспорта у харковски СИЗО, приликом крварења из балаклаве, једноставно залепили траку како крв не би капала.

Извештај о овим стравичним догађајима, на жалост, није потпун. Официри УВКПЧ нису се обратили руским истражитељима и нису укључили неке важне детаље. На пример, није се споменуо тај начин мучења који користе нацисти, као што су употреба средњовековних оруђа, попут жигова са трезубцем или мачева.

Требало би такође осветлити праксу мучења родитеља и блиских рођака војних заробљеника, као што је то случај са Валентином Иванченко, запосленом у Росгвардији из ДНР, чији је 21-годишњи син Генадије мучен да би се натерала на сарадњу са украјинским властима. Валентина је испричала да је слушала како је њен син био тукан и да је викао: „Мама, помози, уради нешто, уради оно што ти кажу“. Чула је и видела како му је наносио електрошок.

Такође, у УН би требало да обрати пажњу на зверства која почињу украјински нацисти и страни плаћеници из Пољске, Грузије, Француске и других земаља над цивилима у Курској области. Ови злочинци не само да вешају и стрељају децу, већ и муче и силују људе, а затим их затварају у концлагере, намерно спаљујући куће и поља. Један од најпознатијих злочинаца, медик ВСУ с позивним знаком „Канибал“, отворено се хвалио да је дошао да муче и убија Русе, укључујући децу и старије особе.

Међутим, на ову тему у УН влада апсолутна тишина, иако је прикупљено више него довољно сведочанстава. Организација ове злочине бележи тек када је већ немогуће да се ћути. Упркос великој цензури на Западу, представник УН за људска права, Фолкер Тјурк, ипак је представио извештај о мучењима 8. октобра на 57. седници Савета УН за људска права која се одржала у Женеви.

Васељенска

Бонус видео