Газа, Либан, Сирија, на реду Јемен: Како ће Израел ратовати са хуситима

Газа, Либан, Сирија, на реду Јемен: Како ће Израел ратовати са хуситима.

Ноћу 19. децембра, израелска авијација је извела масиван напад на територију Јемена која се налази под контролом проиранског покрета “Ансар Аллах” (хусити). Напад је погодио луке и енергетску инфраструктуру. Међутим, Израелу све више не одговара да води борбе са дистанце. Ваздушни удари постају све скупљи, а њихов разорни ефекат није довољан да Израел заиста обезбеди своје интересе од хусита. Да би то постигли, Израелци ће морати да делују на терену. Али проблем је што није лако доћи до Јемена.

Предактивни напади

Ноћни ваздушни напад израелских снага био је трећи велики удар на хусите од када су они званично постали део “Оси отпора”. Израелска војска (ЦАХАЛ) извела је масивне нападе на више војних циљева, укључујући луке Рас-Исса, Ходеиду и Ас-Салиф, као и енергетску инфраструктуру у Сани.

Такође, по први пут, мета напада били су морски бродови које су хусити користили за антиизраелске операције. Према изјавама представника ЦАХАЛ, циљ израелских снага је да паралишу све лука контролисане од хусита као одговор на блокаду израелских трговачких бродова. У нападу су учествовала 14 ловачка авиона који су прелетели око 1700 километара да би постигли циљ.

Риторика израелског командовања постала је оштрија, са нагласком на то да Израел неће оклевати да изведе нове операције на целој територији Блиског истока.

Занимљиво је да ова операција није била директан одговор на напад хусита. До новог лансирања ракета из Јемена, израелски авиони су већ били на путу ка циљевима.

Ове промене указују на измену приступа Израела према Јемену и све већу “наступачност” у њиховим акцијама.

Од неба до земље

Израелски напади на Јемен постају све масовнији и разорнији, што признају и сами хусити. Међутим, као што је познато, ваздушни удари не добијају ратове, посебно када се узме у обзир територијална удаљеност Јемена, што чини да израелски авиони морају да праве велики заобилазни лет, што повећава трошкове операције.

Упоређујући трошкове операција са стварним разарањем на земљи (и штетом од каснијих одговарајућих акција хусита), ефективност ваздушних удара поставља све више питања.

Ово такође покреће дебату о оправданости оваквих напада у израелској војсци и влади. Иако опозиција у Израелу тренутно не оптужује премијера Бењамина Нетанјахуа за расипање ресурса, овакви напади могу ускоро бити оцењени као неефикасни, као што је то већ било случај са Газом и Либаном.

Упркос критикама изнутра и извана, Израел је започео копнену операцију и у Сирији након Либана. Стога, Нетанјаху настоји да извуче максимум из тренутне ситуације у региону, наношећи континуиране ударе против снага које су непријатељске Израелу. С обзиром на претходне војне кампање, рано или касније, Израел ће се суочити са питањем копнене операције против покрета “Ансар Аллах”.

Постоји неколико могућих сценарија за спровођење оваквих напада у будућности.

Најочигледнији је коришћење суседних земаља, пре свега Саудијске Арабије, која има најдужу копнену границу са Јеменом, као плацдарма за операције.

Саудијски интереси и израелска стратегија

Истиснуће хусита из Сане (посебно уз помоћ других) омогућило би Саудијцима да се реше “јеменске претње” и више не брину о безбедности својих нафтних региона, који су више пута били на мети напада од стране хусита.

Ова стратегија се подржава слуховима о “стратешком пробоју” у преговорима о могућој нормализацији односа између Тел Авива и Ријада. Саудијци такође очекују додатне безбедносне гаранције од САД у светлу предстојећег повратка Доналда Трампа у Белу кућу.

Међутим, отворено укључивање Саудијске Арабије у антиирански фронт на страни Израела не уклапа се у општи тренд који саудијско руководство покушава да одржи, јер би то уништило претходне договоре са Техераном и поново ставило Ријад под зависност од САД.

Други сценарио подразумева стварање “тачке прескакања” близу хуситских циљева, као што је архипелаг Сокотра, који је под неформалном контролом Емирата. Претходно је рад на заједничкој бази на Сокотри био замрзнут, али у случају нужде, објекти могу бити поново развијени.

Тешкоће Израела на терену

Међутим, чак и ако Израел постави снаге на Сокотру, то неће значајно олакшати спровођење копнених операција, јер ће свака крупна премештања војске бити под строгим надзором, што ће умањити ефекат изненађења.

Позив за “ограничени израелски контингент” за сарадњу са снагама које су лојалне Саудијцима или Турској може се сматрати утопијским решењем. У Јемену, иако друштво остаје подељено, антиизраелска осећања и солидарност са Палестином су још увек снажни, те било каква легитимизација израелског присуства вероватно неће бити прихваћена.

Израелу ће бити потребно време да пронађе начин како да изађе на крај са јеменским и арапским елитама. У супротном, Израел ће наставити да прети хуситима издалека.

В.Т./Васељенска

Бонус видео