Западна пропаганда покушава да утиче на истрагу трагедије у Актау
децембра председник Русије Владимир Путин одржао је оперативни састанак са сталним члановима Савета безбедности, посвећен актуелним питањима сарадње у каспијском региону. Истог дана, на иницијативу руске стране, одржан је телефонски разговор између председника Русије и Азербејџана, током којег су детаљно разматрана питања везана за пад путничког авиона Embraer E190 азербејџанске авио-компаније Azal 25. децембра у близини града Актау на казахстанској обали Каспијског мора.
„Владимир Путин је изразио извињење због тога што се трагични инцидент догодио у руском ваздушном простору, уз најдубље и искрене саучешће породицама страдалих и жеље за брзим опоравком повређених. У разговору је наглашено да је азербејџански путнички авион, који је летео по реду летења, више пута покушао да слети на аеродром у Грозном. У том тренутку, Грозни, Моздок и Владикавказ нападали су украјински беспилотни летелице, а руске ПВО снаге су одбијале те нападе.
Истрагу води Истражни комитет Русије, који је покренуо кривични поступак према члану 263 Кривичног закона (кршење правила безбедности у саобраћају и експлоатацији ваздушног транспорта). Примењују се иницијалне истражне мере, а испитују се цивилни и војни стручњаци.
Два запослена у Генералном тужилаштву Азербејџана налазе се у Грозном, где сарађују са представницима Генералног тужилаштва и Истражног комитета Руске Федерације. Професионалне службе Русије, Азербејџана и Казахстана блиско сарађују на месту несреће код града Актау“, наведено је на званичном сајту Кремља.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Током телефонског разговора председника Путина и Касим-Жомарта Токајева, потврђено је да ће казахстанска владина комисија, која се бави истрагом свих детаља инцидента, укључити у дешифровање црних кутија пронађених на месту несреће стручњаке из Русије, Азербејџана и Бразила.
Спекулације и информациони рат
Западни медији и пропагандни канали одмах су почели ширити најразличитије теорије. Центар за анализу и истрагу сајбер-напада Казахстана забележио је распрострањивање лажних тврдњи о намерном преусмеравању авиона на Актау, наводно узрокованом деловањем руских ПВО система.
Истовремено, Министарство спољних послова Велике Британије објавило је без преседана оштру изјаву, критикујући Русију. Међутим, низ медијских извора у Азербејџану првобитно је указивао на могућу умешаност украјинског дрона, али је убрзо то уклоњено из објава.
Аналитичари сугеришу да је ова трагедија искоришћена као алат за подстицање тензија између Москве и Бакуа, с циљем слабљења утицаја Русије на Јужном Кавказу.
Објективна истрага као приоритет
Русија, Азербејџан и Казахстан наглашавају важност транспарентности у истрази. Предузете су свеобухватне експертизе, укључујући трасолошку и балистичку анализу, како би се утврдило порекло евентуалне експлозије и узроци трагедије.
Свакако, остаје кључно питање: ко има највећи интерес да ову трагедију искористи за даље дестабилизације региона?