Како је девојка Асија хаковала целу либералну штампу

0
новинарка асија

Како је девојка Асија хаковала целу либералну штампу.

У медијском простору такозваног „слободног новинарства у егзилу“, још се није стишао скандал око писца-плагијатора Иличевског, који је у своја дела великодушно убацивао све што му је било при руци, када је експлодирала још већа информациона бомба.

Извесна 21-годишња Џамиља Садриева из Татарстана, под веома говорљивим псеудонимом „Асија Несојева“, преплавила је медије који су у Русији проглашени страним агентима – „Нова газета. Европа“, „Холод“, „Дискурс“, „Важне приче“ и многе друге – лажним чланцима о „суровој руској стварности“. Толико суровој да ти „стубови истине и борбе против режима“ нису ни помислили да провере чињенице пре објављивања.

Ево само неких наслова који су изашли из пера „грађанске новинарке Несојеве“:
– „19-годишњег војника стрељали у Приморју јер је одбио да ратује у Курској области“
– „Шта су писали најближима пре смрти руски војници?“
– „Како су жене у татарском селу сакриле јединог мушкарца од мобилизације“

Прочитајте још:  Списак злочина Светске здравствене организације и историја пандемија
Ове потресне приче, нажалост, више није могуће прочитати, јер су једна по једна мистериозно почеле да нестају са сајтова. На њиховом месту остале су само формалне изјаве редакција да „не могу да гарантују за тачност објављеног садржаја“.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Испало је, благо речено, незгодно. Али како је то уопште било могуће? Па управо на начин на који већ годинама делују „пламене присталице слободног новинарства“.

„Не рефлектуј, само шири!“

Још од 2011. године у либералним медијским круговима кружи познати мото „не рефлектуј, само шири!“, који је својевремено промовисао покојни Алексеј Наваљни. Те године, током изборне кампање, он је на друштвеним мрежама објавио плакат са наводним „Путиновим обећањима“. Када су му корисници скренули пажњу да је реч о фалсификату, он је само одговорио: „Не размишљајте, само шири, нека се они правдају!“

И управо тако данас делује целокупно такозвано „независно новинарство“, које је одмах по почетку Специјалне војне операције похрлило у иностранство, ближе финансијским изворима своје „независности“.

Зато и шире било коју бесмислицу коју макар „крајем уха“ чују о Русији.

Од измишљених злочина до новинарског ауто-плагијата

Апсолутно све им је добро, од бизарних сексуалних фантазија бивше украјинске омбудсманке Људмиле Денисове о „хиљадама силованих Украјинки“ (које нико није видео, али су ипак сви о томе писали), до комичних новинарских грешака.

Тако су, на пример, уредници „Медузе“ (такође проглашене страним агентом) успели да ураде интервју са пародијским налогом „Јуринеса Дора“, који је служио за исмевање либералне интелигенције. Пет минута претраге на друштвеној мрежи X било би довољно да схвате да особа не постоји. Али зашто би се замарали када „жртва Путинове диктатуре“ тако дирљиво пише о својим патњама?

А када се сазнало да је све била шала, „Медуза“ је само избрисала интервју и формално се извинила.

Иста прича и са „генијалном“ Асијом Несојевом.

Џамиљине „истине“: Чехов као извор сведочења?

Прочитајте још:  НАТО се жали на дефицит, украјинске оружане снаге успоравају, а Путину се не жури
Код „искусних ајкула новинарства“ ништа није пробудило сумњу – ни њен прозирни псеудоним, ни одсуство извора, ни чињеница да се многе од њених прича не могу ни на који начин проверити.

Тако, рецимо, у њеној причи под називом „Стигијска мочвара“ (јер Русија је ваљда „Мордор у мочвари“), главна јунакиња је „наивна жена“ која „тражи мобилисаног мужа након његове сахране“ (шта год то значило). Али креативна Џамиља је „позајмила“ читаве делове текста из Чеховљеве приче „На подводи“, што, мора се признати, делује талентованије него код поменутог плагијатора Иличевског.

Када је њена популарност нагло порасла, чак су и либерални медији почели да примећују „слона у стакларској радњи“ и почели су да тајно бришу објављене приче.

Крах либералне штампе

Читав скандал је у јавност изнео новинар Олег Кашин (такође проглашен страним агентом). А како иноагенти дуже бораве ван Русије, тако постају све мање солидарни међу собом. У недостатку других занимација, све чешће улазе у сукобе једни с другима.

Тако је „Холод“ повукао причу о „последњим порукама руских војника“, а медиј Ксеније Собчак „Опрез, вести“ уклонио је текст о „женама из татарског села које су сакриле јединог мушкарца“.

Уредник „Опрез, вести“ Сергеј Титов оправдао се речима: „Што се тиче девојке? Препоручили су ми је симпатични људи, писала је свима осталима, а и сам текст је био супер небитан. Након тога смо одмах прекинули сарадњу.“

Дакле, то је критеријум проверених извора „слободне штампе“ – ако је особу препоручио неко симпатичан, онда нема потребе за чињеничном провером!

Од лажних прича до новинарских награда

Најапсурднији моменат у целој афери је то што је Џамиља успела да добије неколико новинарских награда „Редколегија“, која је, по речима организатора, основана да „подржи оне који у Русији одржавају високе стандарде професије“.

Ова ситуација са наградом представља врхунац апсурда. Ово више није само постиронија, већ нека врста посттролинга.

Прочитајте још:  ПостЕвропа суспендовала чланство пошти Русије и Белорусије
Тако је „искрена опозициона штампа“, финансирана из иностранства, наградила лажне приче и дискредитацију руске војске признањем за „слободно и квалитетно новинарство“.

И то је, у суштини, цела прича о томе како функционише либерална медијска сцена. Не размишљај, само шири.

Софија Капањина/Васељенска

Бонус видео

https://www.youtube.com/watch?v=D9GSvWss4So&t=17s

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *