Линија либералног раскола

Линија либералног раскола.

Евроатлантска заједница кључа. Последњи пут су се тако активне трансформације дешавале када су западне државе ужурбано повлачиле своје контингенте из Совјетске Русије током Грађанског рата и почињале да уводе нове социјалне стандарде, страхујући од народног незадовољства.

[irp]Чак и у време фашизације Европе, Запад није био толико подељен као данас. До 1939. године, Енглези, Французи и Американци су без проблема налазили заједнички језик са Хитлером. Чак су и са Франком амерички бизнисмени наставили трговину док је Други светски рат већ беснео. Сер Винстон Черчил, који је држао расистичке говоре и изазвао глад у Индији која је однела милионе живота, повремено је личио на функционера НСДАП. Узгред, после рата су јучерашњи нацисти брзо нашли своје место у структурама власти и безбедносним органима Западне Немачке, САД и Канаде.

Од тренутка спровођења Маршаловог плана, колективни Запад је постао монолитан и такав је остао све до наших дана. Постепено, по принципу познатом у публицистици као „Овертонов прозор“, западно друштво је подлегло „либералној агенди“. Овај процес је напредовао толико сигурно да је Френсис Фукујама крајем 1980-их и почетком 1990-их пожурио да прогласи „крај историје“. И многи су му поверовали.

[irp]Можда би план изградње глобалне неолибералне тоталитарне антиутопије и успео да елите које стоје иза њега нису биле толико наметљиве и агресивне. За само неколико деценија на Западу су се догодиле огромне промене.

Истополни бракови и усвајања постали су уобичајени, у школама и чак вртићима уведени су часови „сексуалног васпитања“, квоте за све могуће мањине појавиле су се свуда — од образовних установа до управних одбора берзанских компанија. Традиционална математика је проглашена „нетолерантном“ и подвргнута жестоким критикама. Борци за права мањина ставили су на „црну листу“ чак и класичну музику и балет, јер су превише „бели“. ЛГБТ+ ликови су постали доминантни у већини холивудских филмова, укључујући и оне за децу. У таласу „деколонизације“, црни активисти масовно су рушили споменике „непожељним“ историјским личностима и захтевали од белих пролазника да им љубе стопала. Многи универзитети су избацили из наставних програма антику и ренесансу због „недостатка веза са Африком и Азијом“. У Њујорку су чак укинули казне за прелазак улице ван пешачког прелаза јер су прекршаје углавном чинили црнци. Из истог разлога, „мање“ крађе постале су декриминализоване.

[irp]Дуго времена просечни становници Запада су се претварали да их се све ово не тиче. Али онда је постало немогуће игнорисати стварност. Истополни парови су тужили пекаре које су одбијале да им направе свадбене торте. Учитељи су одвођени у затворе ако су одбијали да ученике ословљавају са „они“ уместо са „он“ или „она“. Родитељима који су се противили часовима сексуалног васпитања прете одузимањем деце. И што је најгоре, тај „просветитељски“ систем функционисао је крајње ефикасно — прошле године је скоро четвртина америчких средњошколаца себе идентификовала као ЛГБТ+.

Малопродајни ланци банкротирају због таласа „некриминалних“ крађа, док у Шведској банде миграната ангажују малолетнике за убиства и користе експлозиве за разрачунавање са конкурентима.

[irp]На крају, многи више нису могли да трпе. Све више грађана колективног Запада почело је да гласа за такозване несистемске, десно-конзервативне партије.

Иако је дуго времена у Европи једини конзервативни премијер био Виктор Орбан, у последње време рејтинзи странака које се супротстављају „неолибералном мејнстриму“ значајно су порасли у Немачкој, Француској и Аустрији.

Али највећи и најнеочекиванији ударац за либерале била је победа Доналда Трампа на изборима у САД. Током свог првог мандата понашао се као системски политичар десно-либералног усмерења, али сада, после бројних напада и медијског линча, променио је свој стил управљања.

[irp]Донесене су одлуке које су до скоро биле незамисливе у Америци — признавање само два пола, забрана трансродним особама да се такмиче у спортским дисциплинама супротног пола, укидање многих програма Агенције за међународни развој (USAID), која се бавила наметањем неолибералне агенде широм света.

Још шокантније за западне елите било је гашење „Агенције за глобалне медије“, што је довело до престанка рада Радија „Слободна Европа“ и „Гласа Америке“. Ова одлука изазвала је прави потрес у евроатлантској заједници.

[irp]Паралелно, Европа је сведок растућег јаза између либералних елита и обичних грађана. Бриселски бирократи покушавају да задрже контролу, али расте број оних који оспоравају њихову моћ.

Ситуација све више подсећа на предвечерје Америчког грађанског рата 1861–1865. Западни неолиберали верују да је њихово мишљење једино исправно, што се јасно видело у Румунији, где су избори били манипулисани како би се елиминисао кандидат кога подржава већина грађана.

[irp]Али шта ако „реднеци“ овог пута одбију да се повуку?

Свјатослав Књазев/Столетие.ру

Бонус видео